Tinea barbae
Predstavlja duboki oblik trihofije odraslih. Javlja se kod muškaraca, na licu, u predelu brade i brkova, gde zahvata i terminalnu dlaku. Uzročnici su najčešće zoofilni dermatofiti T. mentagrophytes var. granuläre i T. verruco-sum, s invazijom dlake tipa Megasporon (Shema 20-3) i mogu ostaviti za sobom ci-katrijalnu alopeciju. Klinički se javljaju ploče s inflamovanim supurativnim fol-kulitisom, koje podsećaju na kerion; u redim slučajevima može se manifestovati kao diseminovani folikulitis. Dlake se lako čupaju, a iz folikula se cedi gnoj. Stari dermatolozi su ovo oboljenje nazivali Sycosis barbae, zbog sličnosti sa smokvom (sykon, g. - smokva). Promene mogu trajati nekoliko meseci, ali se povlače spontano, Promene istoga tipa mogu se javiti i na ostalim delovima kože obraslim terminalnom dlakom.
Diferencijalna dijagnoza
Stafilokokni folikulitis ima prolongirani tok, diseminovane promene i obično je loka-lizovan na gornjoj usni (stafilokok iz nosnog sekreta). Furunkuli i karbunkuli su bolni i akutnog toka.
Lečenje je kao kod duboke trihofitije-kose.
Gljivična oboljenja kosmatih regija
Tinea pedis
T. pedis predstavlja najčešću gljivičnu infekciju čoveka, koja se lokalizu-je na tabanima i u interdigitalnim prostorima stopala. Dugo se smatralo da se javlja u postpubertalnom periodu; nošenje gumene i plastične obuće praćeno je pojavom promena i u dečjem uzrastu. Izazivači oboljenja ove grupe su antropofilni i zoofilni specijesi trihofitona i Epidermophyton floccosum; specijesi microsporu-ma retko izazivaju oboljenje tabana.
Patogeneza oboljenja u osnovi odgovara procesu koji karakteriše ostale dermatofitne infekcije. Sem toga postoji nekoliko predisponirajućih faktora: nedostatak sebacealnih žlezda, vlažna sredina i brza konverzija kiselog u bazni pH kože.
U zavisnosti od izazivača i lokalizacije opisuju se tri kliničke slike.
Interdigitalni oblik. Uzročnici su antropofilni dermatofiti {Tr. mentagrophytes, var. interdigitale iE. floccosum). Promene se najčešće nalaze u HI i IV in-terdigitalnom prostoru i na koži ispod prstiju, dok na dorzum stopala ne prelaze. Sastoje se od ragada i deskvamacije s pru-ritusom, dok inflamacija nedostaje. Kod težih oblika koža je macerisana i odvaja se u vidu kipića, ostavljajući erozije. Promene se mogu spontano povući, ili trajati godinama.
Vezikulo-bulozni oblik (dishidro-tični oblik). Izazvan je najčešće zoofilnim specijesom Tr. mentagrophytes var. granuläre. Oboljenje se lokalizuje na svodu stopala i susednom delu tabana. Promene su vrlo inflamovane, tako da slikom dominiraju vezikule i bule, ali su u ograničenim pločama i ne pokazuju tendenciju da^zahvate cele tabane. Time-se, pored ostalog, vezikulo-bulozni oblik razlikuje od neinflamovanog hiperkeratotskog oblika. Oboljenje se može i spontano povući, što je karakteristika infekcija zoofilnim dermatofitima.
Hiperkeratotski oblik. Izazivači su antropofilni dermatofiti Tr. rubrum i E. floccosum. Promené se nalaze ua svodu stopala, a često zahvataju cele tabane i njihove bočne strane. Klinička slika se karakteriše blagom inflamacijom, erite-mom i suvim, zadebljalim, beličastim skvamama. Često je prisutno oboljenje nokata. Tok bolesti je hroničan.
Kod sva tri oblika oboljenja može se javiti bakterijska superinfekcija i celulitis.
Diferencijalna dijagnoza
Interdigi-talni oblik treba razlikovati od bakterijskog intertriga ili nespecifičnog derma-titisa. Vezikulo-bulozni oblik može da liči na ekcem, kontaktni dermatitis, a kod površnih promena i na piokoknu infekciju. Kod hiperkeratotskih oblika treba imati u vidu plantarnu psorijazu, hiperkeratotski ekcem, plantarni lichen ruber planus. Za diferencijalnu dijagnozu je potrebna detaljna anamneza, ponovljeni mi-kološki pregledi i traženje udaljenih promena, koje imaju tipičan izgled osnovnog oboljenja.
Lečenje
Lokalno lečenje se prime-njuje kod interdigitalnih i vezikulobulo-znih oblika oboljenja; daju se imidazol-ski preparati i ciklopiroksolamin (v. Lokalna terapija). Daju se obično u obliku krema i rastvora, 1-2 puta dnevno u toku 4—5 nedelja. Opšte lečenje je obično neophodno kod hroničnih hiperkeratotskih oblika: terbinafin (250 mg/dn, 2 nedelje; itrakonazol 400 mg/dn, 1 nedelja). Uz ovo se daje i lokalna terapija. U profilaksi se upotrebljavaju antimikotični puderi, ali i indiferentni puderi, jer stvaraju suvu sredinu. Bakterijska superinfekcija i celulitis se lece odgovarajućim lekovima. Ako se t. pedis ne leci, kod 1/3 obolelih dolazi do infekcije nokata, Što predstavlja ozbiljan terapijski problem.
Predstavlja duboki oblik trihofije odraslih. Javlja se kod muškaraca, na licu, u predelu brade i brkova, gde zahvata i terminalnu dlaku. Uzročnici su najčešće zoofilni dermatofiti T. mentagrophytes var. granuläre i T. verruco-sum, s invazijom dlake tipa Megasporon (Shema 20-3) i mogu ostaviti za sobom ci-katrijalnu alopeciju. Klinički se javljaju ploče s inflamovanim supurativnim fol-kulitisom, koje podsećaju na kerion; u redim slučajevima može se manifestovati kao diseminovani folikulitis. Dlake se lako čupaju, a iz folikula se cedi gnoj. Stari dermatolozi su ovo oboljenje nazivali Sycosis barbae, zbog sličnosti sa smokvom (sykon, g. - smokva). Promene mogu trajati nekoliko meseci, ali se povlače spontano, Promene istoga tipa mogu se javiti i na ostalim delovima kože obraslim terminalnom dlakom.
Diferencijalna dijagnoza
Stafilokokni folikulitis ima prolongirani tok, diseminovane promene i obično je loka-lizovan na gornjoj usni (stafilokok iz nosnog sekreta). Furunkuli i karbunkuli su bolni i akutnog toka.
Lečenje je kao kod duboke trihofitije-kose.
Gljivična oboljenja kosmatih regija
Tinea pedis
T. pedis predstavlja najčešću gljivičnu infekciju čoveka, koja se lokalizu-je na tabanima i u interdigitalnim prostorima stopala. Dugo se smatralo da se javlja u postpubertalnom periodu; nošenje gumene i plastične obuće praćeno je pojavom promena i u dečjem uzrastu. Izazivači oboljenja ove grupe su antropofilni i zoofilni specijesi trihofitona i Epidermophyton floccosum; specijesi microsporu-ma retko izazivaju oboljenje tabana.
Patogeneza oboljenja u osnovi odgovara procesu koji karakteriše ostale dermatofitne infekcije. Sem toga postoji nekoliko predisponirajućih faktora: nedostatak sebacealnih žlezda, vlažna sredina i brza konverzija kiselog u bazni pH kože.
U zavisnosti od izazivača i lokalizacije opisuju se tri kliničke slike.
Interdigitalni oblik. Uzročnici su antropofilni dermatofiti {Tr. mentagrophytes, var. interdigitale iE. floccosum). Promene se najčešće nalaze u HI i IV in-terdigitalnom prostoru i na koži ispod prstiju, dok na dorzum stopala ne prelaze. Sastoje se od ragada i deskvamacije s pru-ritusom, dok inflamacija nedostaje. Kod težih oblika koža je macerisana i odvaja se u vidu kipića, ostavljajući erozije. Promene se mogu spontano povući, ili trajati godinama.
Vezikulo-bulozni oblik (dishidro-tični oblik). Izazvan je najčešće zoofilnim specijesom Tr. mentagrophytes var. granuläre. Oboljenje se lokalizuje na svodu stopala i susednom delu tabana. Promene su vrlo inflamovane, tako da slikom dominiraju vezikule i bule, ali su u ograničenim pločama i ne pokazuju tendenciju da^zahvate cele tabane. Time-se, pored ostalog, vezikulo-bulozni oblik razlikuje od neinflamovanog hiperkeratotskog oblika. Oboljenje se može i spontano povući, što je karakteristika infekcija zoofilnim dermatofitima.
Hiperkeratotski oblik. Izazivači su antropofilni dermatofiti Tr. rubrum i E. floccosum. Promené se nalaze ua svodu stopala, a često zahvataju cele tabane i njihove bočne strane. Klinička slika se karakteriše blagom inflamacijom, erite-mom i suvim, zadebljalim, beličastim skvamama. Često je prisutno oboljenje nokata. Tok bolesti je hroničan.
Kod sva tri oblika oboljenja može se javiti bakterijska superinfekcija i celulitis.
Diferencijalna dijagnoza
Interdigi-talni oblik treba razlikovati od bakterijskog intertriga ili nespecifičnog derma-titisa. Vezikulo-bulozni oblik može da liči na ekcem, kontaktni dermatitis, a kod površnih promena i na piokoknu infekciju. Kod hiperkeratotskih oblika treba imati u vidu plantarnu psorijazu, hiperkeratotski ekcem, plantarni lichen ruber planus. Za diferencijalnu dijagnozu je potrebna detaljna anamneza, ponovljeni mi-kološki pregledi i traženje udaljenih promena, koje imaju tipičan izgled osnovnog oboljenja.
Lečenje
Lokalno lečenje se prime-njuje kod interdigitalnih i vezikulobulo-znih oblika oboljenja; daju se imidazol-ski preparati i ciklopiroksolamin (v. Lokalna terapija). Daju se obično u obliku krema i rastvora, 1-2 puta dnevno u toku 4—5 nedelja. Opšte lečenje je obično neophodno kod hroničnih hiperkeratotskih oblika: terbinafin (250 mg/dn, 2 nedelje; itrakonazol 400 mg/dn, 1 nedelja). Uz ovo se daje i lokalna terapija. U profilaksi se upotrebljavaju antimikotični puderi, ali i indiferentni puderi, jer stvaraju suvu sredinu. Bakterijska superinfekcija i celulitis se lece odgovarajućim lekovima. Ako se t. pedis ne leci, kod 1/3 obolelih dolazi do infekcije nokata, Što predstavlja ozbiljan terapijski problem.
Нема коментара:
Постави коментар