Traheostomija je hirurška metoda otvaranja dušnika u vratnom delu radi obezbe-denja disanja. Traheostomija može da bude urgentna ili hirurška, zavisno od ste-pena respiracijske insuficijencije i brzine razvoja kliničke slike.
Urgentna traheostomija se izvodi na svakom mestu ne vodeći mnogo računa o asepsi i anesteziji, često priručnim sredstvima da bi se što pre obezbedio disajni put. Najčešće medijalnim rezom u srednjoj liniji vrata od pomuma Adami do juguluma dolazi se do traheje, koja se otvara i u otvor plasira kanila, crevo od slušalice le-kara ili bilo koja šuplja nestišljiva cev. Pacijent se transportuje do prvog otorinolaringologa koji će učiniti korektnu reviziju operacije, plasirati odgovarajuću kanilu i nastaviti tretman pacijenta.
Hirurška traheostomija se izvodi u ope-racionim salama po svim principima asepse, anestezije i hirurškog rada.
Traheostomija spada u najjednostavnije, a istovremeno najteže i najurgentnije i najdelikatnije operacije u medicini uopšte.
Indikacije za traheostomiju
Indikacije za traheostomiju su:
respiracijska opstrukcija,
zaštita traheobronhijalnog stabla,
tretman kod oboljenja koja mogu da vode u respiracijsku insuficijenciju.
Respiracijska opstrukcija može da bude posledica kongenitalnih uzroka, traume, infekcije, tumora, poremećaja pokretljivosti larinksa.
Kongenitalni uzroci mogu da budu obostrana hoanalna atrezija, larinksne ciste i membrane, trahealne stenoze, traheoezofagusne anomalije.
Traumatski uzroci mogu da budu spolj-nji (povrede larinksa, prostreli i posekotine larinksa) i unutrašnji (inhalacija para i gasova, strana tela, korozije).
Zapaljenjska stanja gornjih aserodige-stivnih puteva: laryngotracheobronchitis suffocans acuta, difterija larinksa, angina Ludovici.
Maligni tumori farinksa, jezika, larinksa, tireoideje, traheje. Traheostomija se izvodi u uznapredovalim slučajevima, usled edema od zračenja ili kao preliminarna traheostomija pri operacijama ovih tumora.
Poremećaji pokretljivosti larinksa: paraliza rekurensa posle strumektomije, paraliza larinksa kod bulbarnih poremećaja, fiksacije aritenoida i reumatoidnog artrita.
Opstrukciju larinksa mogu da izazovu i hematomi kod hemofilije i različiti alergij-ski i angioneurotski edemi.
Traheostomija je indikovana kod oboljenja koja mogu da dovedu do aspiracije hrane, pljuvačke, gastričnog sadržaja ili krvi, ili do stagnacije bronhijalnog se-kreta. U ovu grupu ubrajamo bulbarni poliomijelitis, polineuritis, tetanus, myaste-nia gravis, kome - zbog kraniocerebral-nih povreda, trovanja lekovima, cardiac arresta, povrede cervikalnog delà kičme, opekotine glave i vrata, frakture mandibule.
Traheostomija je indikovana kod oboljenja koja mogu da vode u respiracijsku insuficijenciju. To su oboljenja pluća (hronični bronhitisi i emfizem, postoperacijske pneumonije), teške povrede grudnog koša i abdominalnih mišića, neuromuskular-ne inkoordinacije (potreba za arteficijal-nom respiracijom pod pritiskom).
U hirurgiji usta, ždrela i larinksa ponekad je zbog otežane intubacije kroz operativno polje indikovana traheostomija.
U indikovanim slučajevima traheotomi-ju treba uraditi što pre, uzimajući u obzir samo oboljenje i njegovu evoluciju. Međutim, ako se kod bolesnika pojave znaci upotrebe pomoćne respiracijske muskulature (uvlačenje juguluma, interkostalnih prostora i supraklavikularnih jama), neophodno je odmah uraditi traheostomiju.
Traheostomija pomaže respiraciju pomoću redukcije „ mrtvog prostora" za oko 50%, preskakanja otpora u nosu, ustima i larinksu, toalete traheobronhijalnog stabla, primene aparata za veštačko disanje.
Tehnika operacije
Anestezija
Ukoliko je moguće, operaciju je najbolje izvesti u opštoj endotrahealnoj anesteziji koja obezbeđuje disajni put i hirurgu omogućava miran rad. Najčešće se operacija izvodi u lokalnoj infiltracionoj anesteziji 0,5% novocainom uz prethodno čišćenje operativnog polja. Kod naročito hitnih stanja traheostomija se izvodi kao urgentna, bez anestezije.
Položaj pacijenta
Pacijent leži na leđima sa zabačenom glavom, sa jastukom ispod ramena i vrata da bi se prednji trahealni zid što više približio koži vrata. Međutim, nije neophodno ekstremno zabacivanje glave gde glava skoro ne može da se nasloni na operacioni sto, jer se dalje ugrožava disanje. Zbog toga u ovakav položaj bolesnika treba postaviti tek kada je očišćeno operativno polje, data lokalna anestezija i kada je hirurg spreman za prvi rez kože. Glava i vrat moraju da budu u pravoj liniji da bi se lakše našla traheja koja se kod odraslog može lako palpirati, dok je kod dece postupak veoma otežan zbog mekane i male traheje.
Incizija kože je u medijalnoj liniji vrata od pomuma Adami do juguluma. Preparišu se meka tkiva vodeći računa o velikim krvnim sudovima koji su lateralno, ali mogu da postoje i anatomske varijacije. Istmus štitaste žljezde se podvezuje i preseca ili podiže. Traheja se otvara ,,Y" rezom, okruglim ili ovalnim otvorom od II - IV trahealnog prstena, vodeći računa da se ne ledira zadnji zid traheje, i u otvor se plasira trahealna kanila koja može da bude od metala, plastike ili gume, sa „kafom" ili bez njega. Pri plasiranju kanile peanom treba pridržavati ivice traheje, a kod dece korisno je prethodno de-love traheje između planiranog otvora prositi čvrstim koncem i povlačiti blago nagore i lateralno pri inciziji i pri plasiranju kanile. Kanila se fiksira oko vrata vrpcom od čvrste gaze da ne ispadne pri kašljanju.
Urgentna traheostomija
Pod urgentnom traheostomijom podra-zumevamo traheostomiju pod krajnje hitnim i nepovoljnim uslovima.
U ovakvim slučajevima operater nema vremena ni za pripremu bolesnika ni za anesteziju.
Pri izvođenju urgentne traheostomije kažiprst leve ruke (za dešnjake) treba staviti na pomum Adami, a palac i srednji prst sa strane na zidove larinksa.
Rez se vrši energično kroz sva meka tkiva ispred traheje. Kažiprst prati nož, a palac i srednji prst odmiču presečena tkiva upolje, zajedno sa velikim krvnim sudovima vrata. Rezom stižemo do juguluma, s tim što smo na putu do juguluma od pomum Adami presekli u jednom zamahu sva meka tkiva ispred larinksa i traheje pa i istmus štitaste žlezde. Ovde nemamo vremena da vršimo hemostazu, već se trudimo da što pre otvorimo traheju. Treba se truditi da traheju otvori na tipičnom mestu. Ipak, najvažnije je otvoriti traheju i omogućiti bolesniku disanje. Hemostaza se radi posle otvaranja traheje i omogućavanja bolesniku da diše.
Međutim, ona se obično spontano smiri, čim prestane cijanoza i naporno disanje. U traheju stavljamo kanilu ukoliko je imamo pri ruci. Ukoliko je nemamo, stavljamo šuplju cev (metalnu ili gumenu).
Svaku urgentnu traheostomiju treba po oporavku bolesnika revidirati. Ukoliko to nije u stanju operater koji je izveo operaciju, bolesnika treba uputiti na najbliže otorinolaringološko odeljenje.
Trahealna kanila je dupla cev na kojoj razlikujemo spoljašnji i unutrašnji deo. Postojanje spoljnjeg i unutrašnjeg dela je neo-hodno, kako bi se omogućilo povremeno čišćenje kanile od sekreta, a da se cela kanila ne vadi iz traheostome. Vadi se samo unutrašnji deo koji se očisti i vraća u spoljnji deo kanile.
Kod bolesnika koji su stalni nosioci kanile radi se traheostomija na taj način što se ivice kože vrata šiju za ivice otvora na traheji. Na ovaj način se omogućava lakša promena kanile u kasnijem lečenju.
Konikotomija
Konikotomija je hirurški zahvat kojim se može spasiti bolesnik od ugušenja. Operacija se izvodi na taj način što kažiprstom le-ve ruke napipamo donju ivicu tiroidne hrskavice u srednjoj liniji prednje strane vrata, fiksiramo larinks i poprečnim rezom prese-čemo kožu. Po presecanju kože nailazimo na krikotireoidnu membranu, koju preseca-mo i ulazimo u larinks. Čim se bolesnik oporavi, potrebno je uraditi traheostomiju.
Teškoće pri traheostomiji
Ukoliko se zaborave osnovne postavke, može doći do teškoća pri izvođenju traheostomije:
- Mali rez na koži onemogućava dobar prilaz traheji.
- Napuštanjem srednje linije vrata može se promašiti traheja i dospeti do kičmenog stuba.
- Ukoliko se držimo srednje linije vrata krvarenje je malo i vensko.
- Ukoliko je rez na traheji mali, nastaju smetnje pri stavljanju trahealne kanile.
- Ukoliko se pojavi velika količina sekreta iz otvora na traheji, neophodno je izvršiti aspiraciju sekreta, a ponekad i bronhoaspiraciju.
- Posle stavljanja kanile u traheju uvek proveriti da li bolesnik diše na kanilu ili ne, jer se može desiti da kanilu plasiramo pretrahealno.
Komplikacije pri traheostomiji
Aspiracijom sekreta koju vršimo kod komatoznih bolesnika može doći do: sinkope, cardiac arrest-a, teških septič-nih stanja.
Pored pomenutih komplikacija mogu se razviti perihondriti larinksa, krvarenje koje može biti rano ili kasno. Rano krvarenje je posledica loše hemostaze. Kasno krvarenje je posledica erozije krvnih sudova vrata ili traheje.
Apnoja. Posle otvaranja traheje bolesnik nekoliko puta duboko udahne posle čega nastupi faza apnoje. Ovo je posledica naglog pada C02 u krvi. U ovakvim slučajevima preporučuje se ve-štačko disanje ili davanje C02 na masku, da bi se stimulisao centar za disanje.
Akutni edem pluća. Do edema pluća dolazi usled pada pritiska u alveolama posle traheostomije koji je bio znatno povišen u fazi otežanih respiracija. Naglo smanjenje alveolarnog pritiska dovodi do transudacije i simptoma edema pluća. U ovakvim slučajevima je potrebno napraviti intubaciju bolesnika i pomoću aparata za anesteziju povećati pritisak u alveolama. Kasnije postepeno smanjivati pritisak, kako bi se izbe-gla ponovna pojava edema pluća.
Pneumotoraks. Nastaje obično u dece usled povrede kupule pleure. Osim ovog, pneumotoraks može nastati kao posledica pucanja pleure u predelu hi-lusa usled trakcije traheje u toku operacije.
Smatra se da je i medijastinalni emfizem mogućni faktor u nastanku pneumoto-raksa. Mere koje se u terapiji preduzi-maju zavise od obimnosti pneumoto-raksa.
Potkožni i medijastinalni emfizem. Nastaje kao posledica prodora vazduha pored kanile u meka tkiva. Skidanjem šavova sa reza na vratu, obično se sanira ova komplikacija.
Ispadanje trahealne kanile. Ovo se najčešće dešava kada kanila nije dobro fiksirana ili kod delirantnih pacijenata koji je nesvesno izvade.
Disfagija. Ova komplikacija nastaje kao posledica bolova koje izaziva kanila ili pomicanja u toku gutanja ili kao posledica pritiska kanile na jednjak.
Bronhopulmonalne komplikacije. Nastaju kao posledica aspiracije krvi ili že-ludačnog sadržaja kod komatoznih bolesnika.
Pri infekcije rane na vratu i apscesi pluća.
Nega traheostomisanog bolesnika
Traheostomisani bolesnik mora da bude pod stalnom kontrolom, najmanje 24 sata po operaciji.
Bolesnik treba da u krevetu zauzima polusedeći položaj jer je na taj način omogućena najlakša ekspektoracija.
Aspiracija sekreta kroz trahealnu kanilu kada postoje smetnje u ekspektoraciji.
Kada je suv vazduh u prostoriji u kojoj je bolesnik, neophodno je vlažiti ga.
Ukoliko postoji tendencija za stvaranjem krusta u traheji i bronhima davati aerosol sa proteolitičnim sredstvima.
Neophodno je voditi računa o prohod-nosti kanile. Čistiti unutrašnju kanilu kad god se za to ukaže potreba.
Kod kanila koje imaju kaf (veštačke re-spiracije), on se mora povremeno prazniti kako bi se izbegao dekubitus zidova traheje i smanjio pritisak na jednjak u periodima kada bolesnik jede.
Ne davati lekove koji deluju depresivno na centar za kašalj.
Psihološki smirivati bolesnika pošto su traheostomirani bolesnici nesrećni zbog nastale situacije.
10. Učiti bolesnika da održava toaletu kanile. Objasniti mu da može govoriti ukoliko zatvori otvor kanile jagodicom kažiprsta. Naučiti bolesnika da pri ka-šljanju stavi ispred kanile kompresu ili papirnu vatu, kako ne bi ekspektoraci-jom ugrožavao okolinu.
Dekanilman
Dekanilman je oslobađanje od kanile i zatvaranje traheostome kad se za to stek-nu uslovi. Najčešće je postepen, sa zapu-šavanjem kanile da bi se pacijent adaptirao. Ovo je veoma važno kod dece zbog straha od ugušenja i nemogućnosti egzaktne procene prohodnosti disajnih puteva u ce-lini. Kod dece postupak se može započeti i sa kanilama koje imaju otvore na gornjoj krivini jer omogućavaju disanje kroz la-rinks i kod prisutne kanile.
Stoma zarasta spontano per secundam ako kanila nije dugo stajala, u suprotnom potrebno je učiniti šivenje traheostome u tri sloja po svim hirurškim principima.
Urgentna traheostomija se izvodi na svakom mestu ne vodeći mnogo računa o asepsi i anesteziji, često priručnim sredstvima da bi se što pre obezbedio disajni put. Najčešće medijalnim rezom u srednjoj liniji vrata od pomuma Adami do juguluma dolazi se do traheje, koja se otvara i u otvor plasira kanila, crevo od slušalice le-kara ili bilo koja šuplja nestišljiva cev. Pacijent se transportuje do prvog otorinolaringologa koji će učiniti korektnu reviziju operacije, plasirati odgovarajuću kanilu i nastaviti tretman pacijenta.
Hirurška traheostomija se izvodi u ope-racionim salama po svim principima asepse, anestezije i hirurškog rada.
Traheostomija spada u najjednostavnije, a istovremeno najteže i najurgentnije i najdelikatnije operacije u medicini uopšte.
Indikacije za traheostomiju
Indikacije za traheostomiju su:
respiracijska opstrukcija,
zaštita traheobronhijalnog stabla,
tretman kod oboljenja koja mogu da vode u respiracijsku insuficijenciju.
Respiracijska opstrukcija može da bude posledica kongenitalnih uzroka, traume, infekcije, tumora, poremećaja pokretljivosti larinksa.
Kongenitalni uzroci mogu da budu obostrana hoanalna atrezija, larinksne ciste i membrane, trahealne stenoze, traheoezofagusne anomalije.
Traumatski uzroci mogu da budu spolj-nji (povrede larinksa, prostreli i posekotine larinksa) i unutrašnji (inhalacija para i gasova, strana tela, korozije).
Zapaljenjska stanja gornjih aserodige-stivnih puteva: laryngotracheobronchitis suffocans acuta, difterija larinksa, angina Ludovici.
Maligni tumori farinksa, jezika, larinksa, tireoideje, traheje. Traheostomija se izvodi u uznapredovalim slučajevima, usled edema od zračenja ili kao preliminarna traheostomija pri operacijama ovih tumora.
Poremećaji pokretljivosti larinksa: paraliza rekurensa posle strumektomije, paraliza larinksa kod bulbarnih poremećaja, fiksacije aritenoida i reumatoidnog artrita.
Opstrukciju larinksa mogu da izazovu i hematomi kod hemofilije i različiti alergij-ski i angioneurotski edemi.
Traheostomija je indikovana kod oboljenja koja mogu da dovedu do aspiracije hrane, pljuvačke, gastričnog sadržaja ili krvi, ili do stagnacije bronhijalnog se-kreta. U ovu grupu ubrajamo bulbarni poliomijelitis, polineuritis, tetanus, myaste-nia gravis, kome - zbog kraniocerebral-nih povreda, trovanja lekovima, cardiac arresta, povrede cervikalnog delà kičme, opekotine glave i vrata, frakture mandibule.
Traheostomija je indikovana kod oboljenja koja mogu da vode u respiracijsku insuficijenciju. To su oboljenja pluća (hronični bronhitisi i emfizem, postoperacijske pneumonije), teške povrede grudnog koša i abdominalnih mišića, neuromuskular-ne inkoordinacije (potreba za arteficijal-nom respiracijom pod pritiskom).
U hirurgiji usta, ždrela i larinksa ponekad je zbog otežane intubacije kroz operativno polje indikovana traheostomija.
U indikovanim slučajevima traheotomi-ju treba uraditi što pre, uzimajući u obzir samo oboljenje i njegovu evoluciju. Međutim, ako se kod bolesnika pojave znaci upotrebe pomoćne respiracijske muskulature (uvlačenje juguluma, interkostalnih prostora i supraklavikularnih jama), neophodno je odmah uraditi traheostomiju.
Traheostomija pomaže respiraciju pomoću redukcije „ mrtvog prostora" za oko 50%, preskakanja otpora u nosu, ustima i larinksu, toalete traheobronhijalnog stabla, primene aparata za veštačko disanje.
Tehnika operacije
Anestezija
Ukoliko je moguće, operaciju je najbolje izvesti u opštoj endotrahealnoj anesteziji koja obezbeđuje disajni put i hirurgu omogućava miran rad. Najčešće se operacija izvodi u lokalnoj infiltracionoj anesteziji 0,5% novocainom uz prethodno čišćenje operativnog polja. Kod naročito hitnih stanja traheostomija se izvodi kao urgentna, bez anestezije.
Položaj pacijenta
Pacijent leži na leđima sa zabačenom glavom, sa jastukom ispod ramena i vrata da bi se prednji trahealni zid što više približio koži vrata. Međutim, nije neophodno ekstremno zabacivanje glave gde glava skoro ne može da se nasloni na operacioni sto, jer se dalje ugrožava disanje. Zbog toga u ovakav položaj bolesnika treba postaviti tek kada je očišćeno operativno polje, data lokalna anestezija i kada je hirurg spreman za prvi rez kože. Glava i vrat moraju da budu u pravoj liniji da bi se lakše našla traheja koja se kod odraslog može lako palpirati, dok je kod dece postupak veoma otežan zbog mekane i male traheje.
Incizija kože je u medijalnoj liniji vrata od pomuma Adami do juguluma. Preparišu se meka tkiva vodeći računa o velikim krvnim sudovima koji su lateralno, ali mogu da postoje i anatomske varijacije. Istmus štitaste žljezde se podvezuje i preseca ili podiže. Traheja se otvara ,,Y" rezom, okruglim ili ovalnim otvorom od II - IV trahealnog prstena, vodeći računa da se ne ledira zadnji zid traheje, i u otvor se plasira trahealna kanila koja može da bude od metala, plastike ili gume, sa „kafom" ili bez njega. Pri plasiranju kanile peanom treba pridržavati ivice traheje, a kod dece korisno je prethodno de-love traheje između planiranog otvora prositi čvrstim koncem i povlačiti blago nagore i lateralno pri inciziji i pri plasiranju kanile. Kanila se fiksira oko vrata vrpcom od čvrste gaze da ne ispadne pri kašljanju.
Urgentna traheostomija
Pod urgentnom traheostomijom podra-zumevamo traheostomiju pod krajnje hitnim i nepovoljnim uslovima.
U ovakvim slučajevima operater nema vremena ni za pripremu bolesnika ni za anesteziju.
Pri izvođenju urgentne traheostomije kažiprst leve ruke (za dešnjake) treba staviti na pomum Adami, a palac i srednji prst sa strane na zidove larinksa.
Rez se vrši energično kroz sva meka tkiva ispred traheje. Kažiprst prati nož, a palac i srednji prst odmiču presečena tkiva upolje, zajedno sa velikim krvnim sudovima vrata. Rezom stižemo do juguluma, s tim što smo na putu do juguluma od pomum Adami presekli u jednom zamahu sva meka tkiva ispred larinksa i traheje pa i istmus štitaste žlezde. Ovde nemamo vremena da vršimo hemostazu, već se trudimo da što pre otvorimo traheju. Treba se truditi da traheju otvori na tipičnom mestu. Ipak, najvažnije je otvoriti traheju i omogućiti bolesniku disanje. Hemostaza se radi posle otvaranja traheje i omogućavanja bolesniku da diše.
Međutim, ona se obično spontano smiri, čim prestane cijanoza i naporno disanje. U traheju stavljamo kanilu ukoliko je imamo pri ruci. Ukoliko je nemamo, stavljamo šuplju cev (metalnu ili gumenu).
Svaku urgentnu traheostomiju treba po oporavku bolesnika revidirati. Ukoliko to nije u stanju operater koji je izveo operaciju, bolesnika treba uputiti na najbliže otorinolaringološko odeljenje.
Trahealna kanila je dupla cev na kojoj razlikujemo spoljašnji i unutrašnji deo. Postojanje spoljnjeg i unutrašnjeg dela je neo-hodno, kako bi se omogućilo povremeno čišćenje kanile od sekreta, a da se cela kanila ne vadi iz traheostome. Vadi se samo unutrašnji deo koji se očisti i vraća u spoljnji deo kanile.
Kod bolesnika koji su stalni nosioci kanile radi se traheostomija na taj način što se ivice kože vrata šiju za ivice otvora na traheji. Na ovaj način se omogućava lakša promena kanile u kasnijem lečenju.
Konikotomija
Konikotomija je hirurški zahvat kojim se može spasiti bolesnik od ugušenja. Operacija se izvodi na taj način što kažiprstom le-ve ruke napipamo donju ivicu tiroidne hrskavice u srednjoj liniji prednje strane vrata, fiksiramo larinks i poprečnim rezom prese-čemo kožu. Po presecanju kože nailazimo na krikotireoidnu membranu, koju preseca-mo i ulazimo u larinks. Čim se bolesnik oporavi, potrebno je uraditi traheostomiju.
Teškoće pri traheostomiji
Ukoliko se zaborave osnovne postavke, može doći do teškoća pri izvođenju traheostomije:
- Mali rez na koži onemogućava dobar prilaz traheji.
- Napuštanjem srednje linije vrata može se promašiti traheja i dospeti do kičmenog stuba.
- Ukoliko se držimo srednje linije vrata krvarenje je malo i vensko.
- Ukoliko je rez na traheji mali, nastaju smetnje pri stavljanju trahealne kanile.
- Ukoliko se pojavi velika količina sekreta iz otvora na traheji, neophodno je izvršiti aspiraciju sekreta, a ponekad i bronhoaspiraciju.
- Posle stavljanja kanile u traheju uvek proveriti da li bolesnik diše na kanilu ili ne, jer se može desiti da kanilu plasiramo pretrahealno.
Komplikacije pri traheostomiji
Aspiracijom sekreta koju vršimo kod komatoznih bolesnika može doći do: sinkope, cardiac arrest-a, teških septič-nih stanja.
Pored pomenutih komplikacija mogu se razviti perihondriti larinksa, krvarenje koje može biti rano ili kasno. Rano krvarenje je posledica loše hemostaze. Kasno krvarenje je posledica erozije krvnih sudova vrata ili traheje.
Apnoja. Posle otvaranja traheje bolesnik nekoliko puta duboko udahne posle čega nastupi faza apnoje. Ovo je posledica naglog pada C02 u krvi. U ovakvim slučajevima preporučuje se ve-štačko disanje ili davanje C02 na masku, da bi se stimulisao centar za disanje.
Akutni edem pluća. Do edema pluća dolazi usled pada pritiska u alveolama posle traheostomije koji je bio znatno povišen u fazi otežanih respiracija. Naglo smanjenje alveolarnog pritiska dovodi do transudacije i simptoma edema pluća. U ovakvim slučajevima je potrebno napraviti intubaciju bolesnika i pomoću aparata za anesteziju povećati pritisak u alveolama. Kasnije postepeno smanjivati pritisak, kako bi se izbe-gla ponovna pojava edema pluća.
Pneumotoraks. Nastaje obično u dece usled povrede kupule pleure. Osim ovog, pneumotoraks može nastati kao posledica pucanja pleure u predelu hi-lusa usled trakcije traheje u toku operacije.
Smatra se da je i medijastinalni emfizem mogućni faktor u nastanku pneumoto-raksa. Mere koje se u terapiji preduzi-maju zavise od obimnosti pneumoto-raksa.
Potkožni i medijastinalni emfizem. Nastaje kao posledica prodora vazduha pored kanile u meka tkiva. Skidanjem šavova sa reza na vratu, obično se sanira ova komplikacija.
Ispadanje trahealne kanile. Ovo se najčešće dešava kada kanila nije dobro fiksirana ili kod delirantnih pacijenata koji je nesvesno izvade.
Disfagija. Ova komplikacija nastaje kao posledica bolova koje izaziva kanila ili pomicanja u toku gutanja ili kao posledica pritiska kanile na jednjak.
Bronhopulmonalne komplikacije. Nastaju kao posledica aspiracije krvi ili že-ludačnog sadržaja kod komatoznih bolesnika.
Pri infekcije rane na vratu i apscesi pluća.
Nega traheostomisanog bolesnika
Traheostomisani bolesnik mora da bude pod stalnom kontrolom, najmanje 24 sata po operaciji.
Bolesnik treba da u krevetu zauzima polusedeći položaj jer je na taj način omogućena najlakša ekspektoracija.
Aspiracija sekreta kroz trahealnu kanilu kada postoje smetnje u ekspektoraciji.
Kada je suv vazduh u prostoriji u kojoj je bolesnik, neophodno je vlažiti ga.
Ukoliko postoji tendencija za stvaranjem krusta u traheji i bronhima davati aerosol sa proteolitičnim sredstvima.
Neophodno je voditi računa o prohod-nosti kanile. Čistiti unutrašnju kanilu kad god se za to ukaže potreba.
Kod kanila koje imaju kaf (veštačke re-spiracije), on se mora povremeno prazniti kako bi se izbegao dekubitus zidova traheje i smanjio pritisak na jednjak u periodima kada bolesnik jede.
Ne davati lekove koji deluju depresivno na centar za kašalj.
Psihološki smirivati bolesnika pošto su traheostomirani bolesnici nesrećni zbog nastale situacije.
10. Učiti bolesnika da održava toaletu kanile. Objasniti mu da može govoriti ukoliko zatvori otvor kanile jagodicom kažiprsta. Naučiti bolesnika da pri ka-šljanju stavi ispred kanile kompresu ili papirnu vatu, kako ne bi ekspektoraci-jom ugrožavao okolinu.
Dekanilman
Dekanilman je oslobađanje od kanile i zatvaranje traheostome kad se za to stek-nu uslovi. Najčešće je postepen, sa zapu-šavanjem kanile da bi se pacijent adaptirao. Ovo je veoma važno kod dece zbog straha od ugušenja i nemogućnosti egzaktne procene prohodnosti disajnih puteva u ce-lini. Kod dece postupak se može započeti i sa kanilama koje imaju otvore na gornjoj krivini jer omogućavaju disanje kroz la-rinks i kod prisutne kanile.
Stoma zarasta spontano per secundam ako kanila nije dugo stajala, u suprotnom potrebno je učiniti šivenje traheostome u tri sloja po svim hirurškim principima.
Нема коментара:
Постави коментар