Slušni aparat se deli na tri dela spoljašnje uho (ušna školjka i spoljašnji ušni kanal), srednje uho (strukture najmanjih koščica u ljudskom telu, čekić, nakovanj i uzengija), unutrašnje uho (bitno je za primanje zvučnih draži i povezivanje sa mozgom).
Opstrukciju spoljašnjeg uha, mogu izazvati strana tela (klikeri, ili neke semenke kod dece), ali je najčešći uzrok opstrukcije voštani čep (cerumen). Razni predmeti mogu se naći u uhu i uzrokovati opstrukciju. Deca često u igri u uho uguraju razne predmete, ali mogu dospeti i insekti, koščice, semenke, delovi igračaka...
Sveži cerumen je žuta gusta tečnost koju stvaraju žlezde u spoljašnjem ušnom kanalu. Ceruminozni čep nastaje pri smetnjama normalnog rada ovog kanala (recimo neka zapaljenja), ili pri pokušajima čišćenja štapićima za uši kada se cerumen gura u koštani deo ovog kanala koji nema prirodne pokrete koji izbacuju supstance napolje.
Koji su simptomi začepljenja spoljašnjeg ušnog kanala?
Ceruminozni čep može uzrokovati
svrab
bolove
provodnu nagluvost ukoliko potpuno zatvori kanal
osećaj stranog tela
osećaj bubnjanja kada čep pritiska bubnu opnu
Kako se postavlja dijagnoza začepljenja spoljašnjeg ušnog kanala?
Dijagnoza se postavlja pažljivim razgovorom sa pacijentom i otoskopijom (posmatranje spoljašnjeg ušnog kanala i bubne opne) od strane lekara specijaliste otorinolaringologije.
Kada je čep nastao guranjem štapića u uho i naleganjem čepa na bubnu opnu, može postojati i oštećenje bubne opne, pa je potrebno raditi i timpanometriju (test u kom se posmatra elastičnost i sprovodljivost bubne opne), mada se ovaj test radi rutinski kod začepljenja uha.
Kako se leči začepljenje spoljašnjeg ušnog kanala?
Ispiranje uha je osnova lečenja, a može je uraditi i lekar opšte prakse, mada nije preporučljivo ispiranje nikada raditi bez prethodne otoskopije.
Ispiranje je kontraindikovano kod bolesnika koji u anamnezi imaju iscedak iz uha, perforaciju bubne opne, ili učestale upale uha.
Ukoliko je čep tvrd, pa se ne može isprati, bolesnik treba kroz nekoliko dana ukapavati kapi za razmekšavanje (3% hidrogen).
Ekstrakcija, ili vadjenje ceruminalnog čepa prikladnim instrumentima (vakumska sisaljka) je isključivo u domenu specijaliste otorinolaringologija.
Ispiranje je metoda izbora i kod većine stranih tela. Strana tela koja se šire u kontaktu s vodom mogu stvarati probleme tokom ispiranja (zrno pasulja).
Žive insekte u potrebno je pre ispiranja usmrtiti ukapavanjem mineralnih ulja, ili hidrogena, što dovodi do trenutnog olakšanja i olakšava ispiranje.
Opstrukciju spoljašnjeg uha, mogu izazvati strana tela (klikeri, ili neke semenke kod dece), ali je najčešći uzrok opstrukcije voštani čep (cerumen). Razni predmeti mogu se naći u uhu i uzrokovati opstrukciju. Deca često u igri u uho uguraju razne predmete, ali mogu dospeti i insekti, koščice, semenke, delovi igračaka...
Sveži cerumen je žuta gusta tečnost koju stvaraju žlezde u spoljašnjem ušnom kanalu. Ceruminozni čep nastaje pri smetnjama normalnog rada ovog kanala (recimo neka zapaljenja), ili pri pokušajima čišćenja štapićima za uši kada se cerumen gura u koštani deo ovog kanala koji nema prirodne pokrete koji izbacuju supstance napolje.
Koji su simptomi začepljenja spoljašnjeg ušnog kanala?
Ceruminozni čep može uzrokovati
svrab
bolove
provodnu nagluvost ukoliko potpuno zatvori kanal
osećaj stranog tela
osećaj bubnjanja kada čep pritiska bubnu opnu
Kako se postavlja dijagnoza začepljenja spoljašnjeg ušnog kanala?
Dijagnoza se postavlja pažljivim razgovorom sa pacijentom i otoskopijom (posmatranje spoljašnjeg ušnog kanala i bubne opne) od strane lekara specijaliste otorinolaringologije.
Kada je čep nastao guranjem štapića u uho i naleganjem čepa na bubnu opnu, može postojati i oštećenje bubne opne, pa je potrebno raditi i timpanometriju (test u kom se posmatra elastičnost i sprovodljivost bubne opne), mada se ovaj test radi rutinski kod začepljenja uha.
Kako se leči začepljenje spoljašnjeg ušnog kanala?
Ispiranje uha je osnova lečenja, a može je uraditi i lekar opšte prakse, mada nije preporučljivo ispiranje nikada raditi bez prethodne otoskopije.
Ispiranje je kontraindikovano kod bolesnika koji u anamnezi imaju iscedak iz uha, perforaciju bubne opne, ili učestale upale uha.
Ukoliko je čep tvrd, pa se ne može isprati, bolesnik treba kroz nekoliko dana ukapavati kapi za razmekšavanje (3% hidrogen).
Ekstrakcija, ili vadjenje ceruminalnog čepa prikladnim instrumentima (vakumska sisaljka) je isključivo u domenu specijaliste otorinolaringologija.
Ispiranje je metoda izbora i kod većine stranih tela. Strana tela koja se šire u kontaktu s vodom mogu stvarati probleme tokom ispiranja (zrno pasulja).
Žive insekte u potrebno je pre ispiranja usmrtiti ukapavanjem mineralnih ulja, ili hidrogena, što dovodi do trenutnog olakšanja i olakšava ispiranje.
Нема коментара:
Постави коментар