Bolest je nepoznate etiologije. Neki ovo oboljenje smatraju za fotodermatozu jer se razvija na koži lica i drugim delovima koji su izloženi suncu. Diskoidni lupuš eritrematodes može biti i autoimu- no oboljenje.
Promene na oralnoj sluzokoži se javljaju u 30 do 50% obolelih. Manifestuju se na sluzokoži obraza, ali i na nepcu i jeziku u vidu dobro ograničenih i od okoline nešto izdignutih belih plakova. Periferni deo ovih plakova je crven. Od ivice ovih lezija zra- kasto se pružaju prošireni krvni sudovi. Ove promene su simetrične.
Na jeziku eritematoidni plak je crven, jasno ograničen sa diskretnom mežom proširenih kapila- ra radijalno raspoređenih. Na mestu gde se plak razvija jezične papile su zbrisane, pa su ta mesta glatka kao da su polirana. Nekada plak može biti beo, pa liči na leukoplakiju.
Beličaste promene, jasno ograničene od okoline, mogu se videti na tvrdom nepcu. U vrlo velikom procentu javljaju se i promene na usni. U početku bolesti usne su meke, osetljive i izvrnute napolje. U daljem toku bolesti po usni se javljaju (lokalizova- no ili difuzno) čvrste, adherentne, beličaste kraste ili ljuspe. Otpadanjem ljuspi ostaju atrofične beličaste površine koje su veoma osetljive na mehaničke iritacije. Na ivicama ovih promena vide se mreže proširenih kapilara.
KOŽNE PROMENE u obolelih se manifestuju ražičasto-crvenim diskovima koji su okrugli i jako bolni. Usled patološkog orožavanja ovi diskovi su pokriveni adherentnim skvamama. Njihovim otpadanjem ostaju depigmentovani atrofični ožiljci. Raspored ovih promena na nosu je simetričan tako da te promene na licu i nosu podsećaj na leptira sa raširenim krilima.
U lečenju eritematodesa, bolesnike treba save- tovati da izbegavaju sunce. Zaštita od sunca se može postići masdma koje sadrže Salola. Izvesni rezultati se postižu i parentalnom primenom nekih antimalarika (Resorchina) i lokalnom aplikacijom (u obliku masti) kortikosteroida.
Promene na oralnoj sluzokoži se javljaju u 30 do 50% obolelih. Manifestuju se na sluzokoži obraza, ali i na nepcu i jeziku u vidu dobro ograničenih i od okoline nešto izdignutih belih plakova. Periferni deo ovih plakova je crven. Od ivice ovih lezija zra- kasto se pružaju prošireni krvni sudovi. Ove promene su simetrične.
Na jeziku eritematoidni plak je crven, jasno ograničen sa diskretnom mežom proširenih kapila- ra radijalno raspoređenih. Na mestu gde se plak razvija jezične papile su zbrisane, pa su ta mesta glatka kao da su polirana. Nekada plak može biti beo, pa liči na leukoplakiju.
Beličaste promene, jasno ograničene od okoline, mogu se videti na tvrdom nepcu. U vrlo velikom procentu javljaju se i promene na usni. U početku bolesti usne su meke, osetljive i izvrnute napolje. U daljem toku bolesti po usni se javljaju (lokalizova- no ili difuzno) čvrste, adherentne, beličaste kraste ili ljuspe. Otpadanjem ljuspi ostaju atrofične beličaste površine koje su veoma osetljive na mehaničke iritacije. Na ivicama ovih promena vide se mreže proširenih kapilara.
KOŽNE PROMENE u obolelih se manifestuju ražičasto-crvenim diskovima koji su okrugli i jako bolni. Usled patološkog orožavanja ovi diskovi su pokriveni adherentnim skvamama. Njihovim otpadanjem ostaju depigmentovani atrofični ožiljci. Raspored ovih promena na nosu je simetričan tako da te promene na licu i nosu podsećaj na leptira sa raširenim krilima.
U lečenju eritematodesa, bolesnike treba save- tovati da izbegavaju sunce. Zaštita od sunca se može postići masdma koje sadrže Salola. Izvesni rezultati se postižu i parentalnom primenom nekih antimalarika (Resorchina) i lokalnom aplikacijom (u obliku masti) kortikosteroida.
Нема коментара:
Постави коментар