Terapijske indikacije
Lek Furosemid Ivančić je diuretik koji je indikovan za primenu u situacijama kada je neophodna brza i efikasna diureza.
Intravenski oblik leka je pogodan za upotrebu u hitnim stanjima ili kada je isključena primena oralne terapije. Indikacije uključuju kardiogeni, pulmonalni, hepatički i renalni edem.
Doziranje i način primene
Način primene: intramuskularni ili intravenski
Intravenski furosemid treba primeniti kao sporu injekciju ili infuziju: brzina od 4 mg/min se ne sme premašiti. Kod pacijenata sa teškim oštećenjem bubrežne funkcije (serumski kreatinin > 5 mg/dL), preporuka je da brzina primene leka ne bude veća od 2,5 mg/min.
Intramuskularnu primenu treba ograničiti na izuzetne slučajeve kada nije moguće primeniti lek ni oralnim ni intravenskim putem. Potrebno je napomenuti da intramuskularna primena leka nije pogodna za lečenje akutnih stanja kao što je pulmonalni edem.
Generalno, da bi se postigla optimalna efikasnost i smanjila kontra-regulacija, treba dati prednost kontinuiranoj infuziji furosemida u odnosu na ponavljane bolus injekcije. U slučaju da nije moguća kontinuirana infuzija furosemida kao nastavak terapije nakon jedne ili nekoliko akutnih bolus doza, poželjnije je nastaviti terapiju sa niskim dozama primenjenim u kratkim intervalima (u proseku na 4 sata) nego primeniti režim viših bolus doza u dužim vremenskim intervalima.
U početku se mogu dati doze od 20 mg do 50 mg leka intramuskularno ili intravenski. Ako su neophodne više doze, mogu se povećati u koracima od po 20 mg i ne smeju se davati češće nego na dva sata. Ako su neophodne doze veće od 50 mg preporučuje se da se lek primenjuje kao spora intravenska infuzija.
Preporučena maksimalna dnevna doza furosemida je 1500 mg.
Stariji pacijenti: Preporuke za doziranje su kao kod odraslih, mada se kod starijih osoba furosemid generalno eliminiše sporije. Doziranje treba prilagođavati do postizanja odgovarajućeg odgovora. Deca: Parenteralne doze za decu su u opsegu od 0,5 do 1,5 mg/kg dnevno, do maksimalne ukupne dnevne doze od 20 mg.
Lek Furosemid Ivančić rastvor za injekciju se ne sme primenjivati zajedno sa drugim lekovima u „mešovitom špricu“.
pH vrednost pripremljenog rastvora za injekciju je u slabo baznom do neutralnom opsegu (pH vrednost nije ispod 7). Ne smeju se primenjivati kiseli rastvori, s obzirom da može doći do stvaranja precipitata aktivne supstance.
Kada se lek primenjuje kao intravenska infuzija sme da se razblažuje samo sa izotoničnim rastvorom natrijum- hlorida.
Kontraindikacije
Lek Furosemid Ivančić je kontraindikovan kod pacijenata sa hipovolemijom ili dehidracijom, sa anurijom ili renalnom insuficijencijom praćenom anurijom koja ne reaguje na furosemid, renalnom insuficijencijom usled trovanja nefrotoksičkim ili hepatotoksičkim agensima ili renalnom insuficijencijom udruženom sa hepatičkom komom, teškom hipokalemijom, teškom hiponatremijom, stanjima pre-kome i kome povezanim sa hepatičkom encefalopatijom, kao i kod žena koje doje.
Preosetljivost na furosemid ili bilo koju od pomoćnih supstanci leka Furosemid Ivančić (videti deo 6.1). Pacijenti alergični na sulfonamide mogu imati ukrštenu reakciju na furosemid.
Posebna upozorenja
Mora se obezbediti pražnjenje bešike. Pacijenti sa parcijalnom opstrukcijom mokraćnih kanala, na primer pacijenti sa hipertrofijom prostate ili smanjenim mokrenjem su pod povećanim rizikom za razvoj akutne retencije mokraće i moraju se pažljivo pratiti.
U određenim situacijama treba preduzeti odgovarajuće korake u smislu korekcije hipotenzije ili hipovolemije, pre započinjanja terapije furosemidom.
Posebno pažljivo praćenje je neophodno kod:
pacijenata sa hipotenzijom;
pacijenata koji su pod rizikom za pojavu izraženog pada krvnog pritiska;
pacijenata sa latentnim dijabetesom koji može postati manifestan ili može doći do porasta potreba za insulinom kod dijabetičara;
pacijenata sa gihtom;
pacijenata sa hepato-renalnim sindromom;
pacijenata sa hipoproteinemijom, npr. udruženom sa nefrotskim sindromom (dejstvo furosemida može biti oslabljeno, a ototoksičnost povećana). Potrebna je pažljiva titracija doze;
kod prevremeno rođene dece (moguć je razvoj nefrokalcinoze/nefrolitijaze; mora se pratiti renalna funkcija i sprovesti ultrazvučni pregled bubrega).
Potrebno je obratiti veću pažnju na pacijente koji su skloni pojavi nedostatka elektrolita. Generalno se preporučuje redovno praćenje serumskog natrijuma, kalijuma i kreatinina tokom terapije furosemidom; posebno pažljivo praćenje je neophodno kod pacijenata sa visokim rizikom od razvoja elektrolitnog disbalansa ili u slučaju dodatnog velikog gubitka tečnosti. Hipovolemija, dehidratacija, kao i bilo kakav elektrolitni disbalans i poremećaj acido-bazne ravnoteže moraju se korigovati. Ova stanja mogu zahtevati privremeni prekid terapije furosemidom.
Kod pacijenata koji su pod visokim rizikom za razvoj radiokontrastne nefropatije, ne preporučuje se upotreba furosemida kao sredstva za izazivanje diureze, kao preventivne mere za razvoj radioaktivnim kontrastom indukovane nefropatije.Upotreba furosemida sa risperidonom
U placebo kontrolisanim kliničkim studijama za risperidon kod starijih pacijenata sa demencijom, veća incidenca smrtnosti je primećena kod pacijenata koji su bili na terapiji furosemidom i risperidonom (7,3 %; prosek godina 89 , u opsegu 75 do 97 godina) u poređenju sa pacijentima koji su bili na terapiji samo risperidonom (3,1 %; prosek godina 84, u opsegu 70 do 96 godina) ili samo furosemidom (4,1 %; prosek godina 80, u opsegu 67 do 90 godina). Istovremena upotreba risperidona sa drugim diureticima (uglavnom sa tiazidnim diureticima u malim dozama) nije bila povezana sa sličnim nalazima.
Nije utvrđen patofiziološki mehanizam koji bi mogao da objasni ove nalaze, kao ni jedan logični obrazac za uzrok zabeleženih smrtnih ishoda. Ipak treba biti oprezan i uzeti u obzir rizike i koristi ove kombinacije ili istovremene terapije sa drugim jakim diureticima, pre donošenja odluke o istovremenoj primeni. Nije bilo povećane incidence smrtnosti među pacijentima koji su uzimali druge diuretike dok su bili na terapiji risperidonom. Bez obzira na terapiju, dehidracija je opšti faktor rizika za smrtnost i zbog toga je treba izbegavati kod starijih pacijenata sa demencijom (videti deo 4.3 Kontraindikacije).
Furosemid Ivančić, rastvor za injekciju 10mg/1mL, sadrži 7,4 mg natrijuma. Ovo treba uzeti u obzir kod pacijenata koji su na ishrani sa kontrolisanim unosom natrijuma (soli).
Interakcije
Doze kardiotoničkih glikozida, diuretika, antihipertenzivnih lekova i drugih lekova sa efektom snižavanja krvnog pritiska zahtevaju prilagođavanje kada se primenjuju istovremeno sa furosemidom, s obzirom da se pri istovremenoj primeni može očekivati izraženiji pad krvnog pritiska. Značajan pad krvnog pritiska i pogoršanje renalne funkcije može se videti kada se ACE inhibitori ili antagonisti angiotenzin II receptora dodaju već postojećoj terapiji furosemidom, ili kada se poveća njihova doza. Dozu furosemida bi trebalo smanjiti na najmanje 3 dana ili u ovom periodu prekinuti sa terapijom, pre započinjanja terapije ACE inhibitorima i antagonistama angiotenzin II receptora ili povećanja njihovih doza.
Toksični efekat nefrotoksičnih lekova se povećava istovremenom primenom jakih diuretika kao što je furosemid.
Između oralne primene furosemida i sukralfata mora da postoji razmak od 2 sata, jer sukralfat smanjuje intestinalnu resorpciju furosemida i samim tim dovodi do smanjenja njegovog dejstva.
Nivo serumskog litijuma se može povećati kada se litijum daje zajedno sa furosemidom, što dovodi do povećanja toksičnosti litijuma, uključujući i povećanje rizika od kardiotoksičnog i neurotoksičnog efekta litijuma. Zbog toga se preporučuje da se nivo litijuma pažljivo prati, a ako je potrebno i da se doza litijuma prilagodi kod pacijenata koji primaju ovu kombinaciju.
Risperidon: Treba oprezno proceniti odnos koristi i rizika kombinacije ili ko-trerapije sa furosemidom ili drugim jakim diureticima, pre nego što se donese odluka o uvođenju ove kombinacije u terapiju. U pogledu porasta mortaliteta pri upotrebi furosemida kod starijih pacijenata sa demencijom koji su istovremeno na terapiji risperidonom videti deo 4.4.
Neki nesteroidni antiinflamatorni lekovi (npr. indometacin, acetilsalicilna kiselina) mogu da oslabe dejstvo furosemida i dovedu do akutne renalne insuficijencije u slučajevima u kojima je prethodno postojala hipovolemija ili dehidracija. Furosemid može dovesti do povećanja toksičnosti salicilata. Furosemid ponekad može smanjiti dejstvo drugih lekova (npr. antidijabetika i adrenergičkih amina), a nekada pojačati dejstvo lekova (npr. salicilata, teofilina i miorelaksanasa kurare tipa).
Furosemid može povećati ototoksičnost aminoglikozida i drugih ototoksičnih lekova. S obzirom da bi ovo moglo dovesti do ireverzibilnih oštećenja, ovi lekovi se mogu koristiti sa furosemidom jedino onda kada je njihova primena medicinski opravdana.
Postoji rizik od pojave ototoksičnih efekata ako se furosemid i cisplatin daju istovremeno. Dodatno, nefrotoksičnost cisplatina se može povećati ako se furosemid ne primenjuje u niskim dozama (npr. 40 mg kod pacijenta sa normalnom renalnom funkcijom) i sa pozitivnim balansom tečnosti, kada se koristi za postizanje forsirane diureze tokom terapije cisplatinom.
Neki poremećaji balansa elektrolita (npr. hipokalemija, hipomagnezijemija) mogu povećati toksičnost nekih drugih lekova (npr. preparata digitalisa i lekova koji izazivaju sindrom produženog QT intervala).
Tokom istovremene primene fenitoina i furosemida može doći do smanjenja dejstva furosemida. Istovremena primena karbamazepina ili aminoglutetimida može povećati rizik od nastanka hiponatrijemije. Kortikosteroidi primenjeni u isto vreme mogu uzrokovati retenciju natrijuma.
Kortikosteroidi, karbenoksolon, sladić, beta-2 simpatikomimetici u velikim količinama, produžena upotreba laksativa, reboksetin i amfotericin mogu povećati rizik od razvoja hipokalemije.
Probenecid, metotreksat i drugi lekovi koji, poput furosemida, podležu značajnoj tubularnoj sekreciji mogu smanjiti njegovo dejstvo. Nasuprot tome, furosemid može smanjiti renalnu eliminaciju ovih lekova. U slučaju terapije visokim dozama (posebno, i furosemida i drugih lekova), može doći do povećanja nivoa u serumu i povećanja rizika od pojave neželjenih dejstava zbog furosemida, ili i zbog prateće terapije.
Pogoršanje renalne funkcije se može razviti kod pacijenata koji su na istovremenoj terapiji furosemidom i visokim dozama nekih cefalosporina.
Istovremena upotreba furosemida i ciklosporina je u vezi sa povećanjem rizika od nastanka gihta.
Trudnoća i dojenje
Ispitivanja na životinjama su, generalno, pokazala da nema opasnosti od primene furosemida tokom trudnoće. Postoje klinički podaci o bezbednosti primene tokom trećeg trimestra trudnoće; međutim, furosemid prolazi kroz placentalnu barijeru. Ne sme se davati tokom trudnoće, osim ako za to postoje validni medicinski razlozi.
Terapija tokom trudnoće zahteva praćenje fetalnog rasta.
Furosemid prelazi u majčino mleko i može inhibirati laktaciju. Žene koje su na terapiji furosemidom ne smeju da doje.
Upravljanje vozilom
Smanjena mentalna budnost može dovesti do smanjenja sposobnosti upravljanja motornim vozilima i rukovanja opasnim mašinama.
Neželjena dejstva
Lek Furosemid Ivančić se generalno dobro podnosi. Eozinofilija se javlja retko.
Trombocitopenija se javlja povremeno. U retkim slučajevima može se razviti leukopenija, a u izolovanim slučajevima se mogu razviti agranulocitoza, aplastična anemija ili hemolitička anemija.
Kao retka komplikacija javlja se depresija koštane srži, koja zahteva hitan prekid terapije.
Retko se mogu javiti parestezije.
Hepatička encefalopatija se može javiti kod pacijenata koji imaju hepatocelularnu insuficijenciju (videti deo 4.3).
Nivo serumskog kalcijuma može biti smanjen; u veoma retkim slučajevima su primećene tetanije. Nefrokalcinoza/nefrolitijaza su prijavljivane kod prevremeno rođene dece.
Vrednosti serumskog holesterola i triglicerida se mogu povećati tokom terapije furosemidom. Tokom dugotrajne upotrebe obično se vraćaju na normalan nivo unutar šest meseci.
Tolerancija na glukozu može se smanjiti upotrebom furosemida. Kod pacijenata koji imaju dijabetes melitus ova pojava može dovesti do pogoršanja metaboličke kontrole; takođe latentna forma dijabetesa može postati manifestna.
Poremećaji sluha i tinitus, koji su uglavnom prolaznog karaktera, mogu se javiti u retkim slučajevima, posebno kod pacijenata sa renalnom insuficijencijom, hipoproteinemijom (npr. kod nefritičkog sindroma) i/ili kada se furosemid daje prebrzo intravenski.
Furosemid može dovesti do smanjenja krvnog pritiska, koje se, ako je izraženo, može manifestovati znacima i simptomima kao što su smanjenje koncentracije i reaktivnosti, ošamućenost, osećaj pritiska u glavi, glavobolja, vrtoglavica, pospanost, slabost, poremećaj vida, suva usta, ortostatska intolerancija.
U izolovanim slučajevima mogu se javiti intrahepatička holestaza, povećanje vrednosti transaminaza jetre i akutni pankreatitis.
Incidenca alergijskih reakcija, kao što su kožni osip, fotosenzitivnost, vaskulitis, groznica, intersticijalni nefritis ili šok, je veoma niska, ali ako se ipak pojave terapiju treba prekinuti. Povremeno se mogu javiti reakcije na koži i sluzokoži kao što su svrab, urtikarija, druge forme osipa ili bulozne lezije, eritema multiforme, bulozni pemfigoid, Stiven-Džonsonov sindrom, toksična epidermalna nekroliza, eksfolijativni dermatitis, purpura, AGEP (akutni generalizovani pustulozni egzantem) i DRESS sindrom (lekom izazvan osip kože sa eozinofilijom i sistemskim simptomima).
Kao i kod drugih diuretika, može biti narušen balans vode i elektrolita kao rezultat obilne diureze pri prolongiranoj terapiji. Furosemid dovodi do povećane ekskrecije natrijuma i hlorida, samim tim i vode. Pored toga povećana je ekskrecija i drugih elektrolita (posebno kalijuma, kalcijuma i magnezijuma). Simptomatski elektrolitni disbalans i metabolička alkaloza se mogu ispoljiti u obliku elektrolitnog deficita koji nastaje postepeno ili, npr. kod primene većih doza furosemida kod pacijenata sa normalnom bubrežnom funkcijom, značajnog akutnog gubitka elektrolita. Upozoravajući simptomi elektrolitnog disbalansa uključuju rastuću žeđ, glavobolju, hipotenziju, konfuziju, grčeve u mišićima, tetaniju, mišićnu slabost, poremećaje srčanog ritma i gastrointestinalne simptome. Već postojeća metabolička alkaloza (npr. kod dekompenzovane ciroze jetre) može biti pogoršana terapijom furosemidom.
Diuretsko dejstvo furosemida može dovesti ili doprineti hipovolemiji i dehidrataciji, posebno kod starijih pacijenata. Povećan gubitak tečnosti može dovesti do hemokoncentracije sa tendencijom ka razvoju tromboze.
Povećana produkcija urina može da izazove ili pojača pritužbe kod pacijenata sa opstrukcijom urinarnih puteva. Na taj način može doći do akutne retencije urina sa mogućim razvojem sekundarnih komplikacija, npr. kod pacijenata sa poremećajem pražnjenja mokraćne bešike, hiperplazijom prostate ili suženjem uretre. Ako se furosemid daje prevremeno rođenoj deci tokom prvih nedelja života, može povećati rizik od pojave perzistentnog ductus arteriosusa.
Do ozbiljnih anafilaktičkih ili anafilaktoidnih reakcija (kao što je šok), dolazi retko.
Neželjena dejstva sporednog karaktera, kao što su mučnina, slabost ili nervoza želuca (povraćanje ili dijareja) se mogu javiti, ali obično nisu dovoljno ozbiljna da bi moralo doći do prekida terapije. U izolovanim slučajevima može se javiti akutni pankreatitis.
Nakon primene intramuskularne injekcije se mogu javiti lokalne reakcija kao što je bol.
Kao i sa drugim diureticima, terapija furosemidom može uzrokovati prolazno povećanje vrednosti kreatinina i uree u krvi. Povećanje nivoa mokraćne kiseline u krvi može dovesti do napada gihta.Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Predoziranje
Klinička slika kod akutnog ili hroničnog predoziranja prvenstveno zavisi od obima i posledica gubitka elektrolita i vode, na primer hipovolemija, dehidratacija, hemokoncentracija, srčane aritmije prouzrokovane prekomernom diurezom. Simptomi ovih poremećaja uključuju ozbiljnu hipotenziju (koja može da dovede do šoka), akutnu bubrežnu insuficijenciju, trombozu, stanja delirijuma, flakcidnu paralizu, apatiju i konfuziju. Terapija bi trebala da ima za cilj nadoknadu tečnosti i korekciju elektrolitnog disbalansa. Zajedno sa prevencijom i terapijom ozbiljnih komplikacija, nastalih kao rezultat ovih poremećaja, i ostalih dejstava na telo, ova korektivna dejstva mogu zahtevati opšte i specifično intenzivno medicinsko praćenje i odgovarajuće terapijske mere.
Nije poznat specifičan antidot za furosemid. Ako je lek tek progutan, treba pokušati ograničiti sistemsku resorpciju aktivne supstance merama kao što su lavaža želuca ili redukcija resorpcije (npr. aktivnim ugljem).
Farmakodinamika
Farmakoterapijska grupa: Diuretici; snažni diuretici (Henleove petlje); sulfonamidski diuretici,
monokomponentniATC kod: C03CA01
Mnoge eksperimentalne studije su pokazale da furosemid deluje duž čitavog nefrona izuzev na nivou distalnog tubula. Glavno dejstvo mu je u ascedentnom delu Henleove petlje uz kompleksne efekte na renalnu cirkulaciju. Protok krvi se preusmerava iz juksta-medularnog regiona u spoljašnji deo korteksa. Primarna renalna aktivnost furosemida je inhibicija aktivnog transporta hlorida u središnjem delu ascedentnog dela Henleove petlje. Reapsorpcija natrijum-hlorida iz nefrona je smanjena, te se produkuje hipotonični ili izotonični urin. Utvrđeno je da furosemid utiče na biosintezu prostaglandina (PG) i sistema reninangiotenzin, kao i da menja permeabilnost bubrežnih glomerula za serumske proteine.
Farmakokinetika
Furosemid je slaba karboksilna kiselina koja se u gastrointestinalnom traktu javlja uglavnom u disosovanom obliku. Brzo se, ali nepotpuno resorbuje (60–70 %) nakon oralnog unošenja, a njegovi efekti su najizraženiji unutar 4 sata od unosa. Najveći deo resorpcije odvija se u gornjim partijama duodenuma pri pH 5,0. Bez obzira na način primene, 69-97 % aktivnosti radioobeležene doze se izluči u prva 4 sata nakon primene leka. Furosemid se vezuje za serumske albumine, i u veoma maloj meri podleže biotransformaciji. Iz organizma se eliminiše najvećim delom (80-90 %) renalnom ekskrecijom u nepromenjenom obliku; mali deo doze podleže bilijarnoj eliminaciji i 10-15 % aktivnosi se može identifikovati u fecesu.
Insuficijencija jetre / bubrega
U prisustvu bolesti jetre, bilijarna eliminacija se smanjuje do 50 %. Renalna insuficijencija ima mali uticaj na stopu eliminacije leka Furosemid Ivančić, ali kada je renalna funkcija manja od 20 %, povećava se vreme
eliminacije furosemida.
Stariji pacijenti
Kod starijih pacijenata, gde je prisutan izvestan stepen oštećenja bubrega, produženo je vreme eliminacije furosemida.
Novorođenčad
Održavanje diuretičkog efekta se viđa kod novorođenčadi, moguće zbog nezrelosti tubularne funkcije.
Lek Furosemid Ivančić je diuretik koji je indikovan za primenu u situacijama kada je neophodna brza i efikasna diureza.
Intravenski oblik leka je pogodan za upotrebu u hitnim stanjima ili kada je isključena primena oralne terapije. Indikacije uključuju kardiogeni, pulmonalni, hepatički i renalni edem.
Doziranje i način primene
Način primene: intramuskularni ili intravenski
Intravenski furosemid treba primeniti kao sporu injekciju ili infuziju: brzina od 4 mg/min se ne sme premašiti. Kod pacijenata sa teškim oštećenjem bubrežne funkcije (serumski kreatinin > 5 mg/dL), preporuka je da brzina primene leka ne bude veća od 2,5 mg/min.
Intramuskularnu primenu treba ograničiti na izuzetne slučajeve kada nije moguće primeniti lek ni oralnim ni intravenskim putem. Potrebno je napomenuti da intramuskularna primena leka nije pogodna za lečenje akutnih stanja kao što je pulmonalni edem.
Generalno, da bi se postigla optimalna efikasnost i smanjila kontra-regulacija, treba dati prednost kontinuiranoj infuziji furosemida u odnosu na ponavljane bolus injekcije. U slučaju da nije moguća kontinuirana infuzija furosemida kao nastavak terapije nakon jedne ili nekoliko akutnih bolus doza, poželjnije je nastaviti terapiju sa niskim dozama primenjenim u kratkim intervalima (u proseku na 4 sata) nego primeniti režim viših bolus doza u dužim vremenskim intervalima.
U početku se mogu dati doze od 20 mg do 50 mg leka intramuskularno ili intravenski. Ako su neophodne više doze, mogu se povećati u koracima od po 20 mg i ne smeju se davati češće nego na dva sata. Ako su neophodne doze veće od 50 mg preporučuje se da se lek primenjuje kao spora intravenska infuzija.
Preporučena maksimalna dnevna doza furosemida je 1500 mg.
Stariji pacijenti: Preporuke za doziranje su kao kod odraslih, mada se kod starijih osoba furosemid generalno eliminiše sporije. Doziranje treba prilagođavati do postizanja odgovarajućeg odgovora. Deca: Parenteralne doze za decu su u opsegu od 0,5 do 1,5 mg/kg dnevno, do maksimalne ukupne dnevne doze od 20 mg.
Lek Furosemid Ivančić rastvor za injekciju se ne sme primenjivati zajedno sa drugim lekovima u „mešovitom špricu“.
pH vrednost pripremljenog rastvora za injekciju je u slabo baznom do neutralnom opsegu (pH vrednost nije ispod 7). Ne smeju se primenjivati kiseli rastvori, s obzirom da može doći do stvaranja precipitata aktivne supstance.
Kada se lek primenjuje kao intravenska infuzija sme da se razblažuje samo sa izotoničnim rastvorom natrijum- hlorida.
Kontraindikacije
Lek Furosemid Ivančić je kontraindikovan kod pacijenata sa hipovolemijom ili dehidracijom, sa anurijom ili renalnom insuficijencijom praćenom anurijom koja ne reaguje na furosemid, renalnom insuficijencijom usled trovanja nefrotoksičkim ili hepatotoksičkim agensima ili renalnom insuficijencijom udruženom sa hepatičkom komom, teškom hipokalemijom, teškom hiponatremijom, stanjima pre-kome i kome povezanim sa hepatičkom encefalopatijom, kao i kod žena koje doje.
Preosetljivost na furosemid ili bilo koju od pomoćnih supstanci leka Furosemid Ivančić (videti deo 6.1). Pacijenti alergični na sulfonamide mogu imati ukrštenu reakciju na furosemid.
Posebna upozorenja
Mora se obezbediti pražnjenje bešike. Pacijenti sa parcijalnom opstrukcijom mokraćnih kanala, na primer pacijenti sa hipertrofijom prostate ili smanjenim mokrenjem su pod povećanim rizikom za razvoj akutne retencije mokraće i moraju se pažljivo pratiti.
U određenim situacijama treba preduzeti odgovarajuće korake u smislu korekcije hipotenzije ili hipovolemije, pre započinjanja terapije furosemidom.
Posebno pažljivo praćenje je neophodno kod:
pacijenata sa hipotenzijom;
pacijenata koji su pod rizikom za pojavu izraženog pada krvnog pritiska;
pacijenata sa latentnim dijabetesom koji može postati manifestan ili može doći do porasta potreba za insulinom kod dijabetičara;
pacijenata sa gihtom;
pacijenata sa hepato-renalnim sindromom;
pacijenata sa hipoproteinemijom, npr. udruženom sa nefrotskim sindromom (dejstvo furosemida može biti oslabljeno, a ototoksičnost povećana). Potrebna je pažljiva titracija doze;
kod prevremeno rođene dece (moguć je razvoj nefrokalcinoze/nefrolitijaze; mora se pratiti renalna funkcija i sprovesti ultrazvučni pregled bubrega).
Potrebno je obratiti veću pažnju na pacijente koji su skloni pojavi nedostatka elektrolita. Generalno se preporučuje redovno praćenje serumskog natrijuma, kalijuma i kreatinina tokom terapije furosemidom; posebno pažljivo praćenje je neophodno kod pacijenata sa visokim rizikom od razvoja elektrolitnog disbalansa ili u slučaju dodatnog velikog gubitka tečnosti. Hipovolemija, dehidratacija, kao i bilo kakav elektrolitni disbalans i poremećaj acido-bazne ravnoteže moraju se korigovati. Ova stanja mogu zahtevati privremeni prekid terapije furosemidom.
Kod pacijenata koji su pod visokim rizikom za razvoj radiokontrastne nefropatije, ne preporučuje se upotreba furosemida kao sredstva za izazivanje diureze, kao preventivne mere za razvoj radioaktivnim kontrastom indukovane nefropatije.Upotreba furosemida sa risperidonom
U placebo kontrolisanim kliničkim studijama za risperidon kod starijih pacijenata sa demencijom, veća incidenca smrtnosti je primećena kod pacijenata koji su bili na terapiji furosemidom i risperidonom (7,3 %; prosek godina 89 , u opsegu 75 do 97 godina) u poređenju sa pacijentima koji su bili na terapiji samo risperidonom (3,1 %; prosek godina 84, u opsegu 70 do 96 godina) ili samo furosemidom (4,1 %; prosek godina 80, u opsegu 67 do 90 godina). Istovremena upotreba risperidona sa drugim diureticima (uglavnom sa tiazidnim diureticima u malim dozama) nije bila povezana sa sličnim nalazima.
Nije utvrđen patofiziološki mehanizam koji bi mogao da objasni ove nalaze, kao ni jedan logični obrazac za uzrok zabeleženih smrtnih ishoda. Ipak treba biti oprezan i uzeti u obzir rizike i koristi ove kombinacije ili istovremene terapije sa drugim jakim diureticima, pre donošenja odluke o istovremenoj primeni. Nije bilo povećane incidence smrtnosti među pacijentima koji su uzimali druge diuretike dok su bili na terapiji risperidonom. Bez obzira na terapiju, dehidracija je opšti faktor rizika za smrtnost i zbog toga je treba izbegavati kod starijih pacijenata sa demencijom (videti deo 4.3 Kontraindikacije).
Furosemid Ivančić, rastvor za injekciju 10mg/1mL, sadrži 7,4 mg natrijuma. Ovo treba uzeti u obzir kod pacijenata koji su na ishrani sa kontrolisanim unosom natrijuma (soli).
Interakcije
Doze kardiotoničkih glikozida, diuretika, antihipertenzivnih lekova i drugih lekova sa efektom snižavanja krvnog pritiska zahtevaju prilagođavanje kada se primenjuju istovremeno sa furosemidom, s obzirom da se pri istovremenoj primeni može očekivati izraženiji pad krvnog pritiska. Značajan pad krvnog pritiska i pogoršanje renalne funkcije može se videti kada se ACE inhibitori ili antagonisti angiotenzin II receptora dodaju već postojećoj terapiji furosemidom, ili kada se poveća njihova doza. Dozu furosemida bi trebalo smanjiti na najmanje 3 dana ili u ovom periodu prekinuti sa terapijom, pre započinjanja terapije ACE inhibitorima i antagonistama angiotenzin II receptora ili povećanja njihovih doza.
Toksični efekat nefrotoksičnih lekova se povećava istovremenom primenom jakih diuretika kao što je furosemid.
Između oralne primene furosemida i sukralfata mora da postoji razmak od 2 sata, jer sukralfat smanjuje intestinalnu resorpciju furosemida i samim tim dovodi do smanjenja njegovog dejstva.
Nivo serumskog litijuma se može povećati kada se litijum daje zajedno sa furosemidom, što dovodi do povećanja toksičnosti litijuma, uključujući i povećanje rizika od kardiotoksičnog i neurotoksičnog efekta litijuma. Zbog toga se preporučuje da se nivo litijuma pažljivo prati, a ako je potrebno i da se doza litijuma prilagodi kod pacijenata koji primaju ovu kombinaciju.
Risperidon: Treba oprezno proceniti odnos koristi i rizika kombinacije ili ko-trerapije sa furosemidom ili drugim jakim diureticima, pre nego što se donese odluka o uvođenju ove kombinacije u terapiju. U pogledu porasta mortaliteta pri upotrebi furosemida kod starijih pacijenata sa demencijom koji su istovremeno na terapiji risperidonom videti deo 4.4.
Neki nesteroidni antiinflamatorni lekovi (npr. indometacin, acetilsalicilna kiselina) mogu da oslabe dejstvo furosemida i dovedu do akutne renalne insuficijencije u slučajevima u kojima je prethodno postojala hipovolemija ili dehidracija. Furosemid može dovesti do povećanja toksičnosti salicilata. Furosemid ponekad može smanjiti dejstvo drugih lekova (npr. antidijabetika i adrenergičkih amina), a nekada pojačati dejstvo lekova (npr. salicilata, teofilina i miorelaksanasa kurare tipa).
Furosemid može povećati ototoksičnost aminoglikozida i drugih ototoksičnih lekova. S obzirom da bi ovo moglo dovesti do ireverzibilnih oštećenja, ovi lekovi se mogu koristiti sa furosemidom jedino onda kada je njihova primena medicinski opravdana.
Postoji rizik od pojave ototoksičnih efekata ako se furosemid i cisplatin daju istovremeno. Dodatno, nefrotoksičnost cisplatina se može povećati ako se furosemid ne primenjuje u niskim dozama (npr. 40 mg kod pacijenta sa normalnom renalnom funkcijom) i sa pozitivnim balansom tečnosti, kada se koristi za postizanje forsirane diureze tokom terapije cisplatinom.
Neki poremećaji balansa elektrolita (npr. hipokalemija, hipomagnezijemija) mogu povećati toksičnost nekih drugih lekova (npr. preparata digitalisa i lekova koji izazivaju sindrom produženog QT intervala).
Tokom istovremene primene fenitoina i furosemida može doći do smanjenja dejstva furosemida. Istovremena primena karbamazepina ili aminoglutetimida može povećati rizik od nastanka hiponatrijemije. Kortikosteroidi primenjeni u isto vreme mogu uzrokovati retenciju natrijuma.
Kortikosteroidi, karbenoksolon, sladić, beta-2 simpatikomimetici u velikim količinama, produžena upotreba laksativa, reboksetin i amfotericin mogu povećati rizik od razvoja hipokalemije.
Probenecid, metotreksat i drugi lekovi koji, poput furosemida, podležu značajnoj tubularnoj sekreciji mogu smanjiti njegovo dejstvo. Nasuprot tome, furosemid može smanjiti renalnu eliminaciju ovih lekova. U slučaju terapije visokim dozama (posebno, i furosemida i drugih lekova), može doći do povećanja nivoa u serumu i povećanja rizika od pojave neželjenih dejstava zbog furosemida, ili i zbog prateće terapije.
Pogoršanje renalne funkcije se može razviti kod pacijenata koji su na istovremenoj terapiji furosemidom i visokim dozama nekih cefalosporina.
Istovremena upotreba furosemida i ciklosporina je u vezi sa povećanjem rizika od nastanka gihta.
Trudnoća i dojenje
Ispitivanja na životinjama su, generalno, pokazala da nema opasnosti od primene furosemida tokom trudnoće. Postoje klinički podaci o bezbednosti primene tokom trećeg trimestra trudnoće; međutim, furosemid prolazi kroz placentalnu barijeru. Ne sme se davati tokom trudnoće, osim ako za to postoje validni medicinski razlozi.
Terapija tokom trudnoće zahteva praćenje fetalnog rasta.
Furosemid prelazi u majčino mleko i može inhibirati laktaciju. Žene koje su na terapiji furosemidom ne smeju da doje.
Upravljanje vozilom
Smanjena mentalna budnost može dovesti do smanjenja sposobnosti upravljanja motornim vozilima i rukovanja opasnim mašinama.
Neželjena dejstva
Lek Furosemid Ivančić se generalno dobro podnosi. Eozinofilija se javlja retko.
Trombocitopenija se javlja povremeno. U retkim slučajevima može se razviti leukopenija, a u izolovanim slučajevima se mogu razviti agranulocitoza, aplastična anemija ili hemolitička anemija.
Kao retka komplikacija javlja se depresija koštane srži, koja zahteva hitan prekid terapije.
Retko se mogu javiti parestezije.
Hepatička encefalopatija se može javiti kod pacijenata koji imaju hepatocelularnu insuficijenciju (videti deo 4.3).
Nivo serumskog kalcijuma može biti smanjen; u veoma retkim slučajevima su primećene tetanije. Nefrokalcinoza/nefrolitijaza su prijavljivane kod prevremeno rođene dece.
Vrednosti serumskog holesterola i triglicerida se mogu povećati tokom terapije furosemidom. Tokom dugotrajne upotrebe obično se vraćaju na normalan nivo unutar šest meseci.
Tolerancija na glukozu može se smanjiti upotrebom furosemida. Kod pacijenata koji imaju dijabetes melitus ova pojava može dovesti do pogoršanja metaboličke kontrole; takođe latentna forma dijabetesa može postati manifestna.
Poremećaji sluha i tinitus, koji su uglavnom prolaznog karaktera, mogu se javiti u retkim slučajevima, posebno kod pacijenata sa renalnom insuficijencijom, hipoproteinemijom (npr. kod nefritičkog sindroma) i/ili kada se furosemid daje prebrzo intravenski.
Furosemid može dovesti do smanjenja krvnog pritiska, koje se, ako je izraženo, može manifestovati znacima i simptomima kao što su smanjenje koncentracije i reaktivnosti, ošamućenost, osećaj pritiska u glavi, glavobolja, vrtoglavica, pospanost, slabost, poremećaj vida, suva usta, ortostatska intolerancija.
U izolovanim slučajevima mogu se javiti intrahepatička holestaza, povećanje vrednosti transaminaza jetre i akutni pankreatitis.
Incidenca alergijskih reakcija, kao što su kožni osip, fotosenzitivnost, vaskulitis, groznica, intersticijalni nefritis ili šok, je veoma niska, ali ako se ipak pojave terapiju treba prekinuti. Povremeno se mogu javiti reakcije na koži i sluzokoži kao što su svrab, urtikarija, druge forme osipa ili bulozne lezije, eritema multiforme, bulozni pemfigoid, Stiven-Džonsonov sindrom, toksična epidermalna nekroliza, eksfolijativni dermatitis, purpura, AGEP (akutni generalizovani pustulozni egzantem) i DRESS sindrom (lekom izazvan osip kože sa eozinofilijom i sistemskim simptomima).
Kao i kod drugih diuretika, može biti narušen balans vode i elektrolita kao rezultat obilne diureze pri prolongiranoj terapiji. Furosemid dovodi do povećane ekskrecije natrijuma i hlorida, samim tim i vode. Pored toga povećana je ekskrecija i drugih elektrolita (posebno kalijuma, kalcijuma i magnezijuma). Simptomatski elektrolitni disbalans i metabolička alkaloza se mogu ispoljiti u obliku elektrolitnog deficita koji nastaje postepeno ili, npr. kod primene većih doza furosemida kod pacijenata sa normalnom bubrežnom funkcijom, značajnog akutnog gubitka elektrolita. Upozoravajući simptomi elektrolitnog disbalansa uključuju rastuću žeđ, glavobolju, hipotenziju, konfuziju, grčeve u mišićima, tetaniju, mišićnu slabost, poremećaje srčanog ritma i gastrointestinalne simptome. Već postojeća metabolička alkaloza (npr. kod dekompenzovane ciroze jetre) može biti pogoršana terapijom furosemidom.
Diuretsko dejstvo furosemida može dovesti ili doprineti hipovolemiji i dehidrataciji, posebno kod starijih pacijenata. Povećan gubitak tečnosti može dovesti do hemokoncentracije sa tendencijom ka razvoju tromboze.
Povećana produkcija urina može da izazove ili pojača pritužbe kod pacijenata sa opstrukcijom urinarnih puteva. Na taj način može doći do akutne retencije urina sa mogućim razvojem sekundarnih komplikacija, npr. kod pacijenata sa poremećajem pražnjenja mokraćne bešike, hiperplazijom prostate ili suženjem uretre. Ako se furosemid daje prevremeno rođenoj deci tokom prvih nedelja života, može povećati rizik od pojave perzistentnog ductus arteriosusa.
Do ozbiljnih anafilaktičkih ili anafilaktoidnih reakcija (kao što je šok), dolazi retko.
Neželjena dejstva sporednog karaktera, kao što su mučnina, slabost ili nervoza želuca (povraćanje ili dijareja) se mogu javiti, ali obično nisu dovoljno ozbiljna da bi moralo doći do prekida terapije. U izolovanim slučajevima može se javiti akutni pankreatitis.
Nakon primene intramuskularne injekcije se mogu javiti lokalne reakcija kao što je bol.
Kao i sa drugim diureticima, terapija furosemidom može uzrokovati prolazno povećanje vrednosti kreatinina i uree u krvi. Povećanje nivoa mokraćne kiseline u krvi može dovesti do napada gihta.Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Predoziranje
Klinička slika kod akutnog ili hroničnog predoziranja prvenstveno zavisi od obima i posledica gubitka elektrolita i vode, na primer hipovolemija, dehidratacija, hemokoncentracija, srčane aritmije prouzrokovane prekomernom diurezom. Simptomi ovih poremećaja uključuju ozbiljnu hipotenziju (koja može da dovede do šoka), akutnu bubrežnu insuficijenciju, trombozu, stanja delirijuma, flakcidnu paralizu, apatiju i konfuziju. Terapija bi trebala da ima za cilj nadoknadu tečnosti i korekciju elektrolitnog disbalansa. Zajedno sa prevencijom i terapijom ozbiljnih komplikacija, nastalih kao rezultat ovih poremećaja, i ostalih dejstava na telo, ova korektivna dejstva mogu zahtevati opšte i specifično intenzivno medicinsko praćenje i odgovarajuće terapijske mere.
Nije poznat specifičan antidot za furosemid. Ako je lek tek progutan, treba pokušati ograničiti sistemsku resorpciju aktivne supstance merama kao što su lavaža želuca ili redukcija resorpcije (npr. aktivnim ugljem).
Farmakodinamika
Farmakoterapijska grupa: Diuretici; snažni diuretici (Henleove petlje); sulfonamidski diuretici,
monokomponentniATC kod: C03CA01
Mnoge eksperimentalne studije su pokazale da furosemid deluje duž čitavog nefrona izuzev na nivou distalnog tubula. Glavno dejstvo mu je u ascedentnom delu Henleove petlje uz kompleksne efekte na renalnu cirkulaciju. Protok krvi se preusmerava iz juksta-medularnog regiona u spoljašnji deo korteksa. Primarna renalna aktivnost furosemida je inhibicija aktivnog transporta hlorida u središnjem delu ascedentnog dela Henleove petlje. Reapsorpcija natrijum-hlorida iz nefrona je smanjena, te se produkuje hipotonični ili izotonični urin. Utvrđeno je da furosemid utiče na biosintezu prostaglandina (PG) i sistema reninangiotenzin, kao i da menja permeabilnost bubrežnih glomerula za serumske proteine.
Farmakokinetika
Furosemid je slaba karboksilna kiselina koja se u gastrointestinalnom traktu javlja uglavnom u disosovanom obliku. Brzo se, ali nepotpuno resorbuje (60–70 %) nakon oralnog unošenja, a njegovi efekti su najizraženiji unutar 4 sata od unosa. Najveći deo resorpcije odvija se u gornjim partijama duodenuma pri pH 5,0. Bez obzira na način primene, 69-97 % aktivnosti radioobeležene doze se izluči u prva 4 sata nakon primene leka. Furosemid se vezuje za serumske albumine, i u veoma maloj meri podleže biotransformaciji. Iz organizma se eliminiše najvećim delom (80-90 %) renalnom ekskrecijom u nepromenjenom obliku; mali deo doze podleže bilijarnoj eliminaciji i 10-15 % aktivnosi se može identifikovati u fecesu.
Insuficijencija jetre / bubrega
U prisustvu bolesti jetre, bilijarna eliminacija se smanjuje do 50 %. Renalna insuficijencija ima mali uticaj na stopu eliminacije leka Furosemid Ivančić, ali kada je renalna funkcija manja od 20 %, povećava se vreme
eliminacije furosemida.
Stariji pacijenti
Kod starijih pacijenata, gde je prisutan izvestan stepen oštećenja bubrega, produženo je vreme eliminacije furosemida.
Novorođenčad
Održavanje diuretičkog efekta se viđa kod novorođenčadi, moguće zbog nezrelosti tubularne funkcije.
Нема коментара:
Постави коментар