Urethritis mycoplasmaticaje oboljenje iz grupe UNG, izazivači su Mycoplasma hominis i Ureaplasma urealyticum.
Ureaplasma urealyticum je izazivač oko 25% svih UNG. Humane vrste mikopla-zmi često se nalaze u cervikalnom sek-retu žena koje boluju od gonoreje ili tri-homonijaze. Kod muškaraca koji boluju od prostatitisa ili cistitisa često mogu da se nadu i mikoplazme.
Mikoplazme (ranije nazivani pieuro-pneumonia-like-organism PPLO) su Gram negativne bakterije čija veličina varira od 0,1 do 0,7 mikrona. Mogu imati izgled kokobacila, diska, prstena i končića. Postoje humane i animalne vrste mikoplazmi. Infekcije urogenitalnog trakta izazivaju Mycoplasma hominis i/ili Ureaplasma urealyticum (T- mycoplasma).
Klinička slika
Inkubacioni period prosečno traje 10 dana, ali može trajati od 2 do 6 nedelja. Prvi znak oboljenja je pojava slabog ili obilnog sekreta be-ložućkaste boje, koji može biti sluzav ili gnojav. Sekrecija se obično javlja u jutarnjim časovima. Od subjektivnih simptoma pacijenti se žale na svrab, žarenje ili pečenje pri mokrenju. Kod osoba koje su već bolovale od UNG, a kod kojih nije primenjivana adekvatna terapija ili kod kojih nisu istovremeno lečeni i seksualni partneri, bolest može poprimiti hronični karakter sa remisijama i recidivima koji traju mesecima.
Dijagnoza
Isključivanje gonokokne infekcije kod pacijenata kod kojih postoje subjektivni simptomi uretritisa i slaba uretralna sekrecija u jutarnjim časovima samo pretpostavlja dijagnozu mikoplazmatskog uretritisa.
Laboratorijsko dijagnostikovanje mikoplazmi vrši se posmatranjem uzoraka sekreta uretre, mokraće, brisa ili sekreta genitalija pod faznim kontrastnim mikroskopom. Pre posmatranja preparati se boje po Gramu ili Giemsai. Kul-tivisanje mikoplazmi se vrši na posebnim veštačkim podlogama koje sadrže bujon, konjski serum, ekstrat kvasca, fe-nol-crveno i ureu (za U. urealyticum), ili agar (zaM hominis). Za serološko dijagnostikovanje mikoplazmi koriste se reakcije vezivanja komplemenata, test aglutinacije 1 određivanje titra mikopla-zmatskih antitela.
Diferencijalna dijagnoza. U obzir dolaze gonoroični i negonoroični uretri-tisi druge prirode.
Lečenje
Preporuka za lečenje nego-noričnog uretritisa izazvanog U. urea-lyticum i M. hominis:
doksiciklin, 100 mg/per os, 2 x dnevno, 7 dana
azitromicin, 1 g/per os, u jednoj dozi,
oksitetraciklin, 500 mg/per os, 4 x dnevno, 7 dana
ofloksacin, 200 mg/per os, 2 x dnevno, 7 dana
Alternativno, kod osoba preosetlji-vih na tetracikline, može se davati eritromicin, 500 mg/per os, 4 x dnevno, 7 dana.
U trudnoći, kada postoji infekcija sa UU i/iU MH-daje-se eritromicin u gore pomenutoj dozi.
Ureaplasma urealyticum je izazivač oko 25% svih UNG. Humane vrste mikopla-zmi često se nalaze u cervikalnom sek-retu žena koje boluju od gonoreje ili tri-homonijaze. Kod muškaraca koji boluju od prostatitisa ili cistitisa često mogu da se nadu i mikoplazme.
Mikoplazme (ranije nazivani pieuro-pneumonia-like-organism PPLO) su Gram negativne bakterije čija veličina varira od 0,1 do 0,7 mikrona. Mogu imati izgled kokobacila, diska, prstena i končića. Postoje humane i animalne vrste mikoplazmi. Infekcije urogenitalnog trakta izazivaju Mycoplasma hominis i/ili Ureaplasma urealyticum (T- mycoplasma).
Klinička slika
Inkubacioni period prosečno traje 10 dana, ali može trajati od 2 do 6 nedelja. Prvi znak oboljenja je pojava slabog ili obilnog sekreta be-ložućkaste boje, koji može biti sluzav ili gnojav. Sekrecija se obično javlja u jutarnjim časovima. Od subjektivnih simptoma pacijenti se žale na svrab, žarenje ili pečenje pri mokrenju. Kod osoba koje su već bolovale od UNG, a kod kojih nije primenjivana adekvatna terapija ili kod kojih nisu istovremeno lečeni i seksualni partneri, bolest može poprimiti hronični karakter sa remisijama i recidivima koji traju mesecima.
Dijagnoza
Isključivanje gonokokne infekcije kod pacijenata kod kojih postoje subjektivni simptomi uretritisa i slaba uretralna sekrecija u jutarnjim časovima samo pretpostavlja dijagnozu mikoplazmatskog uretritisa.
Laboratorijsko dijagnostikovanje mikoplazmi vrši se posmatranjem uzoraka sekreta uretre, mokraće, brisa ili sekreta genitalija pod faznim kontrastnim mikroskopom. Pre posmatranja preparati se boje po Gramu ili Giemsai. Kul-tivisanje mikoplazmi se vrši na posebnim veštačkim podlogama koje sadrže bujon, konjski serum, ekstrat kvasca, fe-nol-crveno i ureu (za U. urealyticum), ili agar (zaM hominis). Za serološko dijagnostikovanje mikoplazmi koriste se reakcije vezivanja komplemenata, test aglutinacije 1 određivanje titra mikopla-zmatskih antitela.
Diferencijalna dijagnoza. U obzir dolaze gonoroični i negonoroični uretri-tisi druge prirode.
Lečenje
Preporuka za lečenje nego-noričnog uretritisa izazvanog U. urea-lyticum i M. hominis:
doksiciklin, 100 mg/per os, 2 x dnevno, 7 dana
azitromicin, 1 g/per os, u jednoj dozi,
oksitetraciklin, 500 mg/per os, 4 x dnevno, 7 dana
ofloksacin, 200 mg/per os, 2 x dnevno, 7 dana
Alternativno, kod osoba preosetlji-vih na tetracikline, može se davati eritromicin, 500 mg/per os, 4 x dnevno, 7 dana.
U trudnoći, kada postoji infekcija sa UU i/iU MH-daje-se eritromicin u gore pomenutoj dozi.
Нема коментара:
Постави коментар