Cistoskopija je pregled mokraćne bešike i mokraćne cevi aparatom koji se zove cistoskop. To je bezbolna, ponekad malo neprijatna, intervencija kojom se postavlja dijagnoza pojedinih bolesti mokraćnih puteva, uklanjaju kamenčići iz bešike i uzima isečak.
Indikacije za cistoskopiju
Cistoskopija služi za otkrivanje uzroka pojave krvi u mokraći, bolnog mokrenja, nevoljnog umokravanja (urinarna inkontinencija), nemogućnosti mokrenja (inkontinencija), otežanog mokrenja i ponavljanja infekcija bešike i mokraćnih puteva.
Primenjuje se i kod uroloških problema čiji uzrok ne može da se uoči rentgenom ili intravenskom pijelografijom. Cistoskopija se koristi pri postavljanju katetera koji omogućava protok mokraće od bubrega do bešike, uzimanja uzorka za patohistološki pregled. Njom se mogu ukloniti kamenci iz mokraćnih organa i izraštaji koji krvare.
Priprema za cistoskopiju
Neposredno pre pregleda pacijent mora da mokri da bi bešika bila prazna. Ako se pregled radi u analgo-sedaciji šest sati pre pregleda ne jede i ne pije. Ako se koristi analgetski gel može da jede. Nekada se koristi antibiotik u cilju sprečavanja eventualne infekcije nakon cistoskopije. Vaš urolog treba da zna da li ste alergični na neki lek ili anestetik i da li uzimate lek koji može da utiče na krvarenje (aspirin, Farin).
Izvođenje cistoskopije
Da bi cistoskopija bila bezbolna koriste se lokalna anestezija i analgo-sedacija. Tokom intervencije pacijent leži na leđima sa nogama savijenim u kolenima. U venu mu se stavlja igla kroz koju se ubacuje anestetik, lek ili infuzioni rastvor. Predeo genitalija se pere antiseptičnim rastvorom.
Ako se cistoskopija radi u analgo-sedaciji kroz iglu se ubacuje anestetik. Kada anestetik počne da deluje na cistoskop se stavlja lubrikant da bi instrument lagano klizio kroz mokraćnu cev (uretru). Samo ako postoje suženja uretre pre uvlačenja cistoskopa uvodi se manji instrument koji lagano širi mokraćnu cev.
Kroz cistoskop se ubacuje sterilni rastvor koji širi bešiku da bi sluzokoža mogla dobro da se osmotri. Po potrebi kroz cistoskop se uvodi instrument kojim se uzima uzorak za patohistološki pregled. Intervencija traje od nekoliko do desetak minuta. Pacijent ne oseća nikakav bol. Nakon intervencije ostaje da leži još jedan sat, koliko je obično potrebno da se probudi. Nakon buđenja ustaje i može da jede i pije.
Cistoskopija u lokalnoj anesteziji se slično sprovodi. Pacijentu se u mokraćnu cev stavlja anestetik u obliku gela. On omogućava bezbolno uvođenje cistoskopa. Pacijent može da oseća nelagodnost u predelu bešike i nagon na mokrenje, ali nema bola. Nakon pregleda može odmah da ustane, da jede i pije.
Komplikacije cistoskopije
Nakon cistoskopije pacijent može da ima učestalo mokrenje praćeno pečenjem. Ove tegobe se ublažavaju unosom veće količine tečnosti. To je ujedno preventiva infekcije. Retko se javlja blaže krvarenje, te je mokraća crvenkaste boje. Krvarenje se uglavnom javlja ako je rađena biopsija, a prolazi za dan - dva.
Indikacije za cistoskopiju
Cistoskopija služi za otkrivanje uzroka pojave krvi u mokraći, bolnog mokrenja, nevoljnog umokravanja (urinarna inkontinencija), nemogućnosti mokrenja (inkontinencija), otežanog mokrenja i ponavljanja infekcija bešike i mokraćnih puteva.
Primenjuje se i kod uroloških problema čiji uzrok ne može da se uoči rentgenom ili intravenskom pijelografijom. Cistoskopija se koristi pri postavljanju katetera koji omogućava protok mokraće od bubrega do bešike, uzimanja uzorka za patohistološki pregled. Njom se mogu ukloniti kamenci iz mokraćnih organa i izraštaji koji krvare.
Priprema za cistoskopiju
Neposredno pre pregleda pacijent mora da mokri da bi bešika bila prazna. Ako se pregled radi u analgo-sedaciji šest sati pre pregleda ne jede i ne pije. Ako se koristi analgetski gel može da jede. Nekada se koristi antibiotik u cilju sprečavanja eventualne infekcije nakon cistoskopije. Vaš urolog treba da zna da li ste alergični na neki lek ili anestetik i da li uzimate lek koji može da utiče na krvarenje (aspirin, Farin).
Izvođenje cistoskopije
Da bi cistoskopija bila bezbolna koriste se lokalna anestezija i analgo-sedacija. Tokom intervencije pacijent leži na leđima sa nogama savijenim u kolenima. U venu mu se stavlja igla kroz koju se ubacuje anestetik, lek ili infuzioni rastvor. Predeo genitalija se pere antiseptičnim rastvorom.
Ako se cistoskopija radi u analgo-sedaciji kroz iglu se ubacuje anestetik. Kada anestetik počne da deluje na cistoskop se stavlja lubrikant da bi instrument lagano klizio kroz mokraćnu cev (uretru). Samo ako postoje suženja uretre pre uvlačenja cistoskopa uvodi se manji instrument koji lagano širi mokraćnu cev.
Kroz cistoskop se ubacuje sterilni rastvor koji širi bešiku da bi sluzokoža mogla dobro da se osmotri. Po potrebi kroz cistoskop se uvodi instrument kojim se uzima uzorak za patohistološki pregled. Intervencija traje od nekoliko do desetak minuta. Pacijent ne oseća nikakav bol. Nakon intervencije ostaje da leži još jedan sat, koliko je obično potrebno da se probudi. Nakon buđenja ustaje i može da jede i pije.
Cistoskopija u lokalnoj anesteziji se slično sprovodi. Pacijentu se u mokraćnu cev stavlja anestetik u obliku gela. On omogućava bezbolno uvođenje cistoskopa. Pacijent može da oseća nelagodnost u predelu bešike i nagon na mokrenje, ali nema bola. Nakon pregleda može odmah da ustane, da jede i pije.
Komplikacije cistoskopije
Nakon cistoskopije pacijent može da ima učestalo mokrenje praćeno pečenjem. Ove tegobe se ublažavaju unosom veće količine tečnosti. To je ujedno preventiva infekcije. Retko se javlja blaže krvarenje, te je mokraća crvenkaste boje. Krvarenje se uglavnom javlja ako je rađena biopsija, a prolazi za dan - dva.
Нема коментара:
Постави коментар