Zubni kamenac je mineralizovani dentalni plak i nastaje taloženjem mineralnih soli u dentalni plak. Minerali u zubnom kamencu potiču iz pljuvačke, pa se zbog toga zubni kamenac naziva još i salivami kalkulus. Zubni kamenac je čvrste konzistencije, pa se zbog toga svrstava u čvrste zubne naslage. On se sastoji iz neorganskih soli (70 do 90%) i organskih materija (10 do 30%). Od neorganskih materija najviše je kalcijuma, fosfora i magnezijuma. Oni su u obliku soli. U zubnom kamencu nađeni su i elementi u tragovima kao što su: natrijum, stroncijum, cink, bakar, aluminijum i gvožđe.
Organsku osnovu zubnom kamencu čine: mu- kopolisaharidi, lipidi, deskvamirane epitelne ćelije i leukociti, ali i ostaci hrane. Organsku osnovu zubnom kamencu praktično čine sve organske materije dentalnog plaka.
Proces mineralizacije dentalnog plaka odvija se relativno brzo. Smatra se da še taj proces mineralizacije dentalnog plaka obavi za 12 do 14 dana.
Stvaranje zubnog kamenca zavisi od sastava pljuvačke, Ph pljuvačke, kao i od oralne higijene. Na stvaranje zubnog kamenca imaju uticaja muko- polisaharidi i enzimi pljuvačke.
- Sastav pljuvačke ima presudnu ulogu na brzinu stvaranja zubnog kamenca. Dokazano je da u osoba čija pljuvačka sadrži visoke koncentracije kalcijuma, fosfora i drugih minerala, intanzivnije se stavar zubni kamenac nego u osoba sa nižom koncentracijom neorganskih materija.
-Promena Ph pljuvačke, tako što ako pljuvačka postane kisela nastaje i povećano taloženje kalcijuma i drugih minerala. Povećanje kiselosti zavisi od oralne higijene i dentalnog plaka. Ukoliko je oralna higijena slaba i akumulacija dentalnog plaka povećana, onda su i mikroorganizmi brojniji. Mikroorganizmi dentalnog plaka, naročito acidofilne streptokoke, razgradnjom ugljenih hidrata stvaraju brojne kisele međuprodukte koji menjaju pH pljuvačke u smislu kiselosti. Tako se ubrzava taloženje kalcijumovih soli i stvaranje zubnog kamenca.
-Uticaj mukopolisaharida se ogleda u tome što oni čine osnovnu organsku supstancu zubnog kamenca. Smatra se da oni imaju i sposobnost da ad- heriraju kalcijum iz pljuvačke i od njega formiraju jezgra za taloženje mineralnih soli.
- Uloga enzima na stvaranje zubnog kamenca odnosi se na dejstvo fosfataza i esteraza dentalnog plaka. Ovi enzimi hidrolizom organskih materija povećavaju koncentraciju minerala (fosfata) koji se talože u dentalni plak.
Zubni kamenac se taloži na zubima i to na gingivalnoj trećini krunice zuba prateći ivicu gingive. Najčešće se stvara u blizini izvodnih kanala velikih pljuvačnih žlezda, odnosno na oralnoj strani gornjih molara. Zubni kamenac se više stvara na centralnim sekutićima nego na lateralnim.
Naročito se obilno taloži na mestima gde ne postoji samočišćenje, na malponiranim zubima, kao i na neravnim površinama zuba. Stvaranje zubnog kamenca zavisi i od starosnog doba. Zubni kamenac se obilnije deponuje u starijih osoba. Do devete godine života se praktično i ne stvara.
Zubni kamenac u nastanku inflamacije gingive ima dvojaku ulogu: indirektnu i direktnu. Indirektna uloga zubnog kamenca je u tome što on stvara re- tenciona mesta i onemogućava samočišćenje i održavanje oralne higijene, i tako dovodi do ubrzane akumulacije dentalnog plaka.
Direktan uticaj kamenca u nastanku inflamacije potiče od mehaničke kompresije koju on vrši na slobodnu gingivu, što ima za posledicu hemodi- namske smetnje i vaskulame reakcije.
Kao i zubni kamenac i ova vrsta čvrstih zubnih naslaga koje se u parodontalnim džepovima stvaraju na površini korena. naziv subgingivalni konkre- menti su dobili po tome što su pokriveni gingivom, pa se najčešće golim okom i ne vide.
Kao i zubni kamenac i ova vrsta čvrstih zubnih naslaga nastaje deponovanjem mineralnih soli u dentalni plak. Mineralne soli koje se deponuju u dentalni plak kod subgingivalnih konkremenata potiču iz gingivalnog eksudata, a ne iz pljuvačke kao kod zubnog kamenca.
Subgingivalni konkrementi se stvaraju na bilo kojem zubu, kao i na bilo kojoj površini zuba, pod uslovom daje tu lokalizovan parodontalni džep.
Po hemijskom sastavu subgingivalni konkrementi su veoma slični zubnom kamencu. Neznatne razlike postoje u pogledu organskog sastava. U organski sastav subgingivalnih konkremenata ulaze i delovi periodontalnih vlakana i eritrociti.
Subgingivalni konkrementi su čvrsto spojeni za podlogu (najčešće cement zuba). Teže se uklanjaju nego zubni kamenac.
Subgingivalni konkrementi su mrki pa i crni, usled toga što sadrže produkte razgradnje hemoglobina koji potiče iz eritrocita. Subgingivalni konkrementi su različitog oblika. Mogu biti oblika zrnca, trake ili ploče. i
Pošto se subgingivalni konkrementi stvaraju samo ukoliko postoje parodontalni džepovi, to pro- izilazi da su oni posledica parodontopatije. A kako su oni pokriveni dentalnim plakom čija je akumulacija omogućena neravnom površinom konkremen- ta, to ove naslage imaju značajnu ulogu u razvoju parodontalnih oštećenja. Ovom treba dodati i direktan mehanički uticaj u smislu iritacije i stalnih oštećenja mekog zida džepa koju prouzrokuju ovi konkrementi.
Organsku osnovu zubnom kamencu čine: mu- kopolisaharidi, lipidi, deskvamirane epitelne ćelije i leukociti, ali i ostaci hrane. Organsku osnovu zubnom kamencu praktično čine sve organske materije dentalnog plaka.
Proces mineralizacije dentalnog plaka odvija se relativno brzo. Smatra se da še taj proces mineralizacije dentalnog plaka obavi za 12 do 14 dana.
Stvaranje zubnog kamenca zavisi od sastava pljuvačke, Ph pljuvačke, kao i od oralne higijene. Na stvaranje zubnog kamenca imaju uticaja muko- polisaharidi i enzimi pljuvačke.
- Sastav pljuvačke ima presudnu ulogu na brzinu stvaranja zubnog kamenca. Dokazano je da u osoba čija pljuvačka sadrži visoke koncentracije kalcijuma, fosfora i drugih minerala, intanzivnije se stavar zubni kamenac nego u osoba sa nižom koncentracijom neorganskih materija.
-Promena Ph pljuvačke, tako što ako pljuvačka postane kisela nastaje i povećano taloženje kalcijuma i drugih minerala. Povećanje kiselosti zavisi od oralne higijene i dentalnog plaka. Ukoliko je oralna higijena slaba i akumulacija dentalnog plaka povećana, onda su i mikroorganizmi brojniji. Mikroorganizmi dentalnog plaka, naročito acidofilne streptokoke, razgradnjom ugljenih hidrata stvaraju brojne kisele međuprodukte koji menjaju pH pljuvačke u smislu kiselosti. Tako se ubrzava taloženje kalcijumovih soli i stvaranje zubnog kamenca.
-Uticaj mukopolisaharida se ogleda u tome što oni čine osnovnu organsku supstancu zubnog kamenca. Smatra se da oni imaju i sposobnost da ad- heriraju kalcijum iz pljuvačke i od njega formiraju jezgra za taloženje mineralnih soli.
- Uloga enzima na stvaranje zubnog kamenca odnosi se na dejstvo fosfataza i esteraza dentalnog plaka. Ovi enzimi hidrolizom organskih materija povećavaju koncentraciju minerala (fosfata) koji se talože u dentalni plak.
Zubni kamenac se taloži na zubima i to na gingivalnoj trećini krunice zuba prateći ivicu gingive. Najčešće se stvara u blizini izvodnih kanala velikih pljuvačnih žlezda, odnosno na oralnoj strani gornjih molara. Zubni kamenac se više stvara na centralnim sekutićima nego na lateralnim.
Naročito se obilno taloži na mestima gde ne postoji samočišćenje, na malponiranim zubima, kao i na neravnim površinama zuba. Stvaranje zubnog kamenca zavisi i od starosnog doba. Zubni kamenac se obilnije deponuje u starijih osoba. Do devete godine života se praktično i ne stvara.
Zubni kamenac u nastanku inflamacije gingive ima dvojaku ulogu: indirektnu i direktnu. Indirektna uloga zubnog kamenca je u tome što on stvara re- tenciona mesta i onemogućava samočišćenje i održavanje oralne higijene, i tako dovodi do ubrzane akumulacije dentalnog plaka.
Direktan uticaj kamenca u nastanku inflamacije potiče od mehaničke kompresije koju on vrši na slobodnu gingivu, što ima za posledicu hemodi- namske smetnje i vaskulame reakcije.
Kao i zubni kamenac i ova vrsta čvrstih zubnih naslaga koje se u parodontalnim džepovima stvaraju na površini korena. naziv subgingivalni konkre- menti su dobili po tome što su pokriveni gingivom, pa se najčešće golim okom i ne vide.
Kao i zubni kamenac i ova vrsta čvrstih zubnih naslaga nastaje deponovanjem mineralnih soli u dentalni plak. Mineralne soli koje se deponuju u dentalni plak kod subgingivalnih konkremenata potiču iz gingivalnog eksudata, a ne iz pljuvačke kao kod zubnog kamenca.
Subgingivalni konkrementi se stvaraju na bilo kojem zubu, kao i na bilo kojoj površini zuba, pod uslovom daje tu lokalizovan parodontalni džep.
Po hemijskom sastavu subgingivalni konkrementi su veoma slični zubnom kamencu. Neznatne razlike postoje u pogledu organskog sastava. U organski sastav subgingivalnih konkremenata ulaze i delovi periodontalnih vlakana i eritrociti.
Subgingivalni konkrementi su čvrsto spojeni za podlogu (najčešće cement zuba). Teže se uklanjaju nego zubni kamenac.
Subgingivalni konkrementi su mrki pa i crni, usled toga što sadrže produkte razgradnje hemoglobina koji potiče iz eritrocita. Subgingivalni konkrementi su različitog oblika. Mogu biti oblika zrnca, trake ili ploče. i
Pošto se subgingivalni konkrementi stvaraju samo ukoliko postoje parodontalni džepovi, to pro- izilazi da su oni posledica parodontopatije. A kako su oni pokriveni dentalnim plakom čija je akumulacija omogućena neravnom površinom konkremen- ta, to ove naslage imaju značajnu ulogu u razvoju parodontalnih oštećenja. Ovom treba dodati i direktan mehanički uticaj u smislu iritacije i stalnih oštećenja mekog zida džepa koju prouzrokuju ovi konkrementi.
Нема коментара:
Постави коментар