Infarkt srca (infarkt miokarda) nastaje zbog naglog prekida protoka krvi kroz krvne sudove srca, upravo one koji snabdevaju srčani mišić neophodnim kiseonikom i hranljivim materijama.
Razlog prekida cirkulacije je začepljenje krvnih sudova masnim naslagama i sitnim krvnim ugrušcima, trombima, koji nastaju na njima. Zbog prekida protoka krvi, srčani mišić počinje delimično da odumire. Nastaje smanjenje zdrave srčane, mišićne mase, te srce, organ koji je priroda stvorila da radi kao pumpa, gubi delom svoju osnovnu funkciju i na taj način remeti celokupnu cirkulaciju u telu čoveka.
Ovako narušena struktura i funkcija srčanog mišića, kao posledica srčanog udara, može da dovede do mnogobrojnih ranih i kasnih, lakših i težih komplikacija bolesti.
Kako da prepoznamo simptome bolesti?
Simptomi bolesti obično su veoma tipični u najvećem broju slučajeva. Međutim, ne treba zaboraviti da mogu biti i nespecifični. Nekada, nažalost, i ne mora biti jasnih simptoma.
Bezbolni infarkti srca (nemi infarkti), naročito su česti kod osoba koje boluju od šećerne bolesti ili nekih neuroloških bolesti. Nekada, bolest može, kao prvi simptom imati neku od komplikacija osnovne bolesti, na primer, jako lupanje ili preskakanje srca, nesvesticu, gušenje i slično.
Zbog toga i ove simptome uvek treba tumačiti ozbiljno.
Neugodan pritisak u grudima, stežući jak bol u sredini grudnog koša koji traje duže od nekoliko minuta, širenje bola u vrat i vilicu, ka levom ramenu ili levoj ruci, nagla nesvestica, osećaj mučnine u stomaku, nagon na povraćanje, povraćanje i obilno hladno preznojavanje. Uz sve ove simptome prisutna je nekada izražena uznemirenost i strah bolesnika.
Kako se leči infarkt srca?
Infarkt srca je danas u najvećem broju slučajeva izlečiva bolest.
Akutni infarkt srca leči se po najnovijim preporukama na dva osnovna načina:
lekovima za otapanje krvnog ugruška, tromba, u srčanom krvnom sudu ili
mehaničkim otvaranjem začepljenja krvnog suda, uvođenjem specijalnih žica, katetera, balona ili žičanih proteza (stent) u srčane krvne sudove.
Način koji će biti primenjen zavisi od više faktora. I u jednom i u drugom načinu lečenja najvažnije je da lečenje počne što ranije, ukoliko je moguće unutar prvih nekoliko sati.
Način lečenja zavisi i od eventualnih drugih bolesti od kojih bolesnik u isto vreme boluje. Tako na primer, ukoliko je bolesnik preboleo šlog (moždani udar), kao posledicu moždanog krvarenja, ne može infarkt srca lečiti u osnovnom lečenju lekovima već mora ići na mehaničko otvaranje začepljenog srčanog krvnog suda i slično.
Kako se ponašati nakon prebolelog infarkta srca?
Nakon prebolelog infarkta srca, neophodno je:
odabrati svog lekara kardiologa i poštovati sve njegove savete
uzimati redovno propisane lekove
pratiti efekte lekova, pre svega moguće neželjene pojave
dolaziti na redovne kardiološke kontrole
Razlog prekida cirkulacije je začepljenje krvnih sudova masnim naslagama i sitnim krvnim ugrušcima, trombima, koji nastaju na njima. Zbog prekida protoka krvi, srčani mišić počinje delimično da odumire. Nastaje smanjenje zdrave srčane, mišićne mase, te srce, organ koji je priroda stvorila da radi kao pumpa, gubi delom svoju osnovnu funkciju i na taj način remeti celokupnu cirkulaciju u telu čoveka.
Ovako narušena struktura i funkcija srčanog mišića, kao posledica srčanog udara, može da dovede do mnogobrojnih ranih i kasnih, lakših i težih komplikacija bolesti.
Kako da prepoznamo simptome bolesti?
Simptomi bolesti obično su veoma tipični u najvećem broju slučajeva. Međutim, ne treba zaboraviti da mogu biti i nespecifični. Nekada, nažalost, i ne mora biti jasnih simptoma.
Bezbolni infarkti srca (nemi infarkti), naročito su česti kod osoba koje boluju od šećerne bolesti ili nekih neuroloških bolesti. Nekada, bolest može, kao prvi simptom imati neku od komplikacija osnovne bolesti, na primer, jako lupanje ili preskakanje srca, nesvesticu, gušenje i slično.
Zbog toga i ove simptome uvek treba tumačiti ozbiljno.
Neugodan pritisak u grudima, stežući jak bol u sredini grudnog koša koji traje duže od nekoliko minuta, širenje bola u vrat i vilicu, ka levom ramenu ili levoj ruci, nagla nesvestica, osećaj mučnine u stomaku, nagon na povraćanje, povraćanje i obilno hladno preznojavanje. Uz sve ove simptome prisutna je nekada izražena uznemirenost i strah bolesnika.
Kako se leči infarkt srca?
Infarkt srca je danas u najvećem broju slučajeva izlečiva bolest.
Akutni infarkt srca leči se po najnovijim preporukama na dva osnovna načina:
lekovima za otapanje krvnog ugruška, tromba, u srčanom krvnom sudu ili
mehaničkim otvaranjem začepljenja krvnog suda, uvođenjem specijalnih žica, katetera, balona ili žičanih proteza (stent) u srčane krvne sudove.
Način koji će biti primenjen zavisi od više faktora. I u jednom i u drugom načinu lečenja najvažnije je da lečenje počne što ranije, ukoliko je moguće unutar prvih nekoliko sati.
Način lečenja zavisi i od eventualnih drugih bolesti od kojih bolesnik u isto vreme boluje. Tako na primer, ukoliko je bolesnik preboleo šlog (moždani udar), kao posledicu moždanog krvarenja, ne može infarkt srca lečiti u osnovnom lečenju lekovima već mora ići na mehaničko otvaranje začepljenog srčanog krvnog suda i slično.
Kako se ponašati nakon prebolelog infarkta srca?
Nakon prebolelog infarkta srca, neophodno je:
odabrati svog lekara kardiologa i poštovati sve njegove savete
uzimati redovno propisane lekove
pratiti efekte lekova, pre svega moguće neželjene pojave
dolaziti na redovne kardiološke kontrole
Нема коментара:
Постави коментар