Cellulitis (celulitis)
Cellulitis je akutno inflginatorno oboljenje derma i hipoderma. Izazivač je Streptococcus pyogenes, a izuzetno i Staphylococcus aureus. Infekcija može nastati na zdravoj koži (mikrotrauma) ili kod nekih dermatoza (ulcus cruris vari-cosum, limfedem, tinea pedis, hronični ekcem).
Klinička slika
Promene se mogu javiti na bilo kom delu kože, ali su najčešće na nogama i licu. Hronični edem pogoduje nastajanju oboljenja. Cellulitis se ispoljava u vidu difuznog eritema i edema, s neoštrim granicama, a promené su tople i bolne. Česta je febrilnost. Oboljenje se pod terapijom povlači, ali su recidivi Cesti.
Diferencijalna dijagnoza
Teško je jasno razdvojiti streptokokni cellulitis od erizipela. Erizipel je površniji i oštro je ograničen. Limfagitisi i tromboflebi-tisi su trakastog oblika.
Lečenje
Potrebno je mirovanje, kad je oboljenje lokalizovano na nozi, treba je držati uzdignutu, a kod promena na licu uzimati tečnu ishranu. Opite lečenje. Streptococcus pyogenes je i dalje ose-tljiv na beta-laktamske antibiotike. Mogu se davati parenteralno: prokain penicilin, 600 000 j. dva puta dnevno, 10 dana, a kod težih oblika prokain penicilin G u dozi 6 MU na 12 sati, pet dana. Pe-roralno se daje ampicilin. U slučaju alergije na penicilin, koristi se eritromicin. Ako se uz streptokok kao kopatogen javi i Staphilococcus aureus, treba ordinirati antibiotike širokog spektra. Lokalno lečenje. Treba tretirati oboljenje koje je predstavljalo ulazna vrata za infekciju. Prevencija recidiva se sastoji u lečenju predisponirajućih faktora (venska insu-ficijencija, limfna kongestija). Kod čestih recidiva može se davati ekstencilin; dužina ovog lečenja se određuje u zavisnosti od slučaja.
Cellulitis je akutno inflginatorno oboljenje derma i hipoderma. Izazivač je Streptococcus pyogenes, a izuzetno i Staphylococcus aureus. Infekcija može nastati na zdravoj koži (mikrotrauma) ili kod nekih dermatoza (ulcus cruris vari-cosum, limfedem, tinea pedis, hronični ekcem).
Klinička slika
Promene se mogu javiti na bilo kom delu kože, ali su najčešće na nogama i licu. Hronični edem pogoduje nastajanju oboljenja. Cellulitis se ispoljava u vidu difuznog eritema i edema, s neoštrim granicama, a promené su tople i bolne. Česta je febrilnost. Oboljenje se pod terapijom povlači, ali su recidivi Cesti.
Diferencijalna dijagnoza
Teško je jasno razdvojiti streptokokni cellulitis od erizipela. Erizipel je površniji i oštro je ograničen. Limfagitisi i tromboflebi-tisi su trakastog oblika.
Lečenje
Potrebno je mirovanje, kad je oboljenje lokalizovano na nozi, treba je držati uzdignutu, a kod promena na licu uzimati tečnu ishranu. Opite lečenje. Streptococcus pyogenes je i dalje ose-tljiv na beta-laktamske antibiotike. Mogu se davati parenteralno: prokain penicilin, 600 000 j. dva puta dnevno, 10 dana, a kod težih oblika prokain penicilin G u dozi 6 MU na 12 sati, pet dana. Pe-roralno se daje ampicilin. U slučaju alergije na penicilin, koristi se eritromicin. Ako se uz streptokok kao kopatogen javi i Staphilococcus aureus, treba ordinirati antibiotike širokog spektra. Lokalno lečenje. Treba tretirati oboljenje koje je predstavljalo ulazna vrata za infekciju. Prevencija recidiva se sastoji u lečenju predisponirajućih faktora (venska insu-ficijencija, limfna kongestija). Kod čestih recidiva može se davati ekstencilin; dužina ovog lečenja se određuje u zavisnosti od slučaja.
Нема коментара:
Постави коментар