Disajni putevi su često na pojedinim mestima uži i na tim, užim mestima nastaje turbulentno strujanje vazduha koje se manifestuje kao hrkanje. Tokom spavanja, mišići mekog nepca su opušteni i padaju, zajedno sa resicom ka zadnjem zidu ždrela, pa nastaje još veće suženje, u vidu pukotine kroz koje prolazi vazduh.
Kada vazduh počne da struji, dolazi do vibriranja mekog nepca sa resicom, što se manifestuje kao hrkanje.
Prekomerna telesna težina, konzumiranje alkohola i korišćenje nekih lekova može da pogorša hrkanje.
Statistike pokazuju da u uzrastu od 30 godina, 5% žena i 20% muškaraca hrče. U starijem uzrastu, taj procenat se povećava.
Hrkanje nije samo medicinski problem, već i socijalni. Oni koji hrču u snu, ometaju osobe koje su u istoj prostoriji. Neki proizvode buku i od 85 decibela, što je jednako buci u saobraćaju.
Ako tokom hrkanja dođe do potpunog zatvaranja disajnog puta može doći do opasnog prekida disanja koje traje nekoliko sekundi. Organizam tada refleksno podiže krvni pritisak i može doći do razvoja infarkta, ili moždanog udara. Ako se ovakva situacija ponavlja, dolazi do pojave umora i pospanosti prilikom budjenja, jer ćelijama nedostaje kiseonik.
Kod prekomerne telesne težine, dolazi do nakupljanja masti u mekom nepcu, pa je pojava zatvaranja disajnog puta lakša. Alkohol relaksira mišiće i doprinosi ovoj pojavi. U starijem životnom dobu,hrkanje je učestalije, jer dolazi do slabljenja mišića.
Hrkanje je češće kod ljudi koji dišu kroz usta zbog nemogućnosti prolaska vazduha kroz nos, npr. zbog upale nosne sluzokože i sinusa, nosnih polipa, uvećanja krajnika itd.
Korišćenje lekova za spavanje potencira razvoj hrkanja, jer dolazi do opuštanja mišića i zatvaranja disanih puteva.
Kako se leči hrkanje?
Konzervativni način lečenja se najčešće koristi, a podrazumeva smanjivanje telesne težine, izbegavanje alkohola i lekova za spavanje, savetovanje da se spava na boku (spavanje na ledjima olakšava zatvaranje disajnih puteva) i bavljenje sportom, zbog jačanja mišića i održavanja njihovog tonusa.
Postoje i razna pomagala koja se koriste u lečenju hrkanja, ali ljudi ih izbegavaju, jer nisu preterano komforna za nošenje. Na raspolaganju je naprava za držanje jezika koja ne dopušta zapadanje u grlo. Postoje i razne maske i aparati koji drže donju vilicu, ali ne postoji ni jedna studija koja pokazuje u kojoj meri su ova sredstva zaista efikasna.
Treći je način hirurška intervencija kojom se uklanja prepreka, deformisani noni septum, krajnici, polipi u nosu...
Jedna od hirurških metoda je skraćivanje nepčanih lukova i resica prema krajnicima. Metod se sprovodi klasičnim pristupom, laserom, ali koriste se i radiotalasi koji deluju na sluzokožu i time čine da se prolaz vazduha nesmetano odvija.
Takodje, može se načinita i intervencija na jeziku čime se smanjuje volumen zadnjeg dela i time širi disajni put, ako je uzrok njegovo zapadanje ka zadnjem zidu ždrela.
Kod dece, uzrok hrkanja je uvećanje trećeg krajnika i lečenje podrazumeva njihovo otklanjanje.
Kada vazduh počne da struji, dolazi do vibriranja mekog nepca sa resicom, što se manifestuje kao hrkanje.
Prekomerna telesna težina, konzumiranje alkohola i korišćenje nekih lekova može da pogorša hrkanje.
Statistike pokazuju da u uzrastu od 30 godina, 5% žena i 20% muškaraca hrče. U starijem uzrastu, taj procenat se povećava.
Hrkanje nije samo medicinski problem, već i socijalni. Oni koji hrču u snu, ometaju osobe koje su u istoj prostoriji. Neki proizvode buku i od 85 decibela, što je jednako buci u saobraćaju.
Ako tokom hrkanja dođe do potpunog zatvaranja disajnog puta može doći do opasnog prekida disanja koje traje nekoliko sekundi. Organizam tada refleksno podiže krvni pritisak i može doći do razvoja infarkta, ili moždanog udara. Ako se ovakva situacija ponavlja, dolazi do pojave umora i pospanosti prilikom budjenja, jer ćelijama nedostaje kiseonik.
Kod prekomerne telesne težine, dolazi do nakupljanja masti u mekom nepcu, pa je pojava zatvaranja disajnog puta lakša. Alkohol relaksira mišiće i doprinosi ovoj pojavi. U starijem životnom dobu,hrkanje je učestalije, jer dolazi do slabljenja mišića.
Hrkanje je češće kod ljudi koji dišu kroz usta zbog nemogućnosti prolaska vazduha kroz nos, npr. zbog upale nosne sluzokože i sinusa, nosnih polipa, uvećanja krajnika itd.
Korišćenje lekova za spavanje potencira razvoj hrkanja, jer dolazi do opuštanja mišića i zatvaranja disanih puteva.
Kako se leči hrkanje?
Konzervativni način lečenja se najčešće koristi, a podrazumeva smanjivanje telesne težine, izbegavanje alkohola i lekova za spavanje, savetovanje da se spava na boku (spavanje na ledjima olakšava zatvaranje disajnih puteva) i bavljenje sportom, zbog jačanja mišića i održavanja njihovog tonusa.
Postoje i razna pomagala koja se koriste u lečenju hrkanja, ali ljudi ih izbegavaju, jer nisu preterano komforna za nošenje. Na raspolaganju je naprava za držanje jezika koja ne dopušta zapadanje u grlo. Postoje i razne maske i aparati koji drže donju vilicu, ali ne postoji ni jedna studija koja pokazuje u kojoj meri su ova sredstva zaista efikasna.
Treći je način hirurška intervencija kojom se uklanja prepreka, deformisani noni septum, krajnici, polipi u nosu...
Jedna od hirurških metoda je skraćivanje nepčanih lukova i resica prema krajnicima. Metod se sprovodi klasičnim pristupom, laserom, ali koriste se i radiotalasi koji deluju na sluzokožu i time čine da se prolaz vazduha nesmetano odvija.
Takodje, može se načinita i intervencija na jeziku čime se smanjuje volumen zadnjeg dela i time širi disajni put, ako je uzrok njegovo zapadanje ka zadnjem zidu ždrela.
Kod dece, uzrok hrkanja je uvećanje trećeg krajnika i lečenje podrazumeva njihovo otklanjanje.
Нема коментара:
Постави коментар