To je oboljenj koje izaziva Actinomyces ili zra- kasta gljivica. To je gljivica na granici između bakterija i gljivica. Postoje dva tipa ove gljivice, anae- robni i aerobni. Samo anaerobni tip je patogen za čoveka.
U materijalu uzetom iz obolelog tkiva, već golim okom se vide agregacije telašaca koja liče na kuglice i prdstavljaju koloniju gljivica.
Aktinomikoza se prenosi sa životinje na čoveka putem zagađenih predmeta. Smatra se da se gljivice mogu nalaziti u ustima kao saprofiti i da postaju patogene tek kad se za to stvore povoljni uslovi. Takvi povoljni uslovi nastaju padom lokalnog imuniteta koji može uslediti posle vađenja zuba ili nekog drugog hirurškog zahvata. To se najčešće javlja posle teškog vađenja umnjaka u donjoj vilici. Povoljni uslovi za patogeno delovanje ove gljivice nastaju i posle nekih oralnih oboljenja.
Oralne promene u obolelih od aktinomikoze izražene su na: jeziku, oralnoj sluzokoži, gingivi i tonzilama.
Na jeziku aktinomikoza počinje tumefakcijom koja se javlja u prednjoj rećini jezika, vorić postepeno raste i približava se površini jezika. Potom se pojavljuje više fistuloznih otvora iz kojih se cedi žućkasto-mrk sadržaj, u kome se i golim okom vide zrnca koja predstavljaju kolonije gljivica. Ivice fistuloznih otvora su lividne, oble i nešto uzdignute od okoline. Ceo proces od formiranja fistuloznih kanala traje četiri do šest nedelja.
Na obraznoj sluzokoži aktinomikoza se javlja u obliku premandibulamog apscesa. Stvorena tume- fakcija je tvrda, tamno žuta i veoma osetljiva. Uskoro nastaje razmekšanje i tumor postaje mek i sunđe- rast, a pod prstima se oseća fluktuacija. U ovoj fazi bolesti su bolesnici obično febrilni.
Kota obraza (koja odgovara tumoru) je tamnocrvena sa plavičastim ispupčenjima. Na mestu pla- vičastih ispupčenja javljaju se ulceracije, stvarajući tako fistulozne otvore. Iz tih fistula se cedi žućkast granuliran sadržaj. Neke fistule zarastaju ali se stvaraju nove. Bolesnici imaju trizmus i smetnje pri jelu i govoru.
Na gingivi proces počinje u obliku čvorića. vorić je u početku tvrd a kasnije omekša i na njemu se otvaraju fistulozni otvori. Na tim mestima nastaje razaranje parodoncijuma sa klaćenjem zuba. Rede može proces da zahvati veći deo alveolarne kosti pase razvija i nekroza.
Na tonzilama aktinomikoza počinje kao hro- nična angina. I ovde se proces odvija slično kao i na ostalim delovima usne duplje, javljaju se apscesi posle kojih usledi stvaranje brojnih fistula.
Ako se bolest ne leči, ili ako je terapija neuspe- šna, mogu nastati i komplikacije. Usled dugotrjnog gnojenja može nastati kaheksija i amiloidna degeneracija koja zahvata visceralna tkiva.
Aktinomikozu koja dugo traje prate i hemato- gene promene. Izražena je anemija i neutropenija.
U DIFERENCIJALNOJ DIJAGNOZI aktinomikoze u obzir dolaze: hronični dentoalveolami apscesi, maligni tumori, tuberkuloza kao i sifilistič- ne gume u fazi raspadanja.
- HRONIČNI DENTOALVEOLARNI APSCESI mogu se klinički razlikovati od aktinomikoze tek u odmakloj fazi bolesti. U slučaju hroničnog dentoalveolamog apscesa javlja se samo jedan fi- stulozni kanal, dok ako je aktinomikoza u pitanju onda se javlja više fistuloznih kanala.
- MALIGNI TUMORI se razlikuju od aktinomikoze po brzom i infiltrativnom rastu. Maligni tumori ulceriSu ali ne stvaraju fistule koje su karakteristične za aktinomikozu.
- TUBERKULOZNI PROCESI su po lokalizaciji, ali i kliničkoj slici veoma slični aktinomiko- zi. To se naročito odnosi na konfluirajuće tuberkulozne infiltrate koji, kao i u slučaju aktinomikoze mogu imati čak i fistule. Nekada je sličnost toliko izražne da se diferencijalna dijagnoza između tuberkuloznog procesa i aktinomikoze postavlja samo biopsijom.
- SIFILISTIČNE GUME, naročito kada su lokalizovane u jeziku, veoma su slične aktinomiko- zi. I ovde se diferencijalna dijagnoza postavlja na osnovu karakterističnih fistuloznih otvora izraženih kod aktinomikoze. U slučaju sifilističnih guma nastaju ulceracije, ali nikada fistule.
TERAPIJA aktinomikoze se zasniva na saznanju daje ova gljivica osetljiva na penicilin i jod.
Penicilin se primenjuje intramuskulamo u obliku Procain-Penicillina. Koristi se u stvari kombinacija prokain penicilina (Procain-Benzil-Penicil- lin) i kristalnog penicilina (Benzil-Penicillin-Kali- um) u odnosu 600.000 IJ prema 200.000 U. Takav kombinovani antibiotik u nas je poznat kao Jugocil- lin.pri ovakvoj kombinaciji kristalni penicilin se brzi apsorbuje i daje inhibitomu koncentraciju koja se posle toga, zahvaljujući sporijoj resorpciji prokain penicilina održava kroz 24 časa.
Jugocilin se bolesnicima aplikuje u dozi od 800.000 II svaka 24 časa. Lečenje traje više nedelja i meseci.
Smo u slučaju alergije na penicilin daju se i drugi antibiotici. Efikasan je Eritromycin koji se primenjuje per oralno u količinama od 250 mg na šest sati. I ovde lečenje najčešće traje mesecima.
Jod se u lečenju aktinomikoze koristi u obliku 10-postotnog rastvora koji se aplikuje elektrofore- zom. Jod se može aplikovati i intravulneamo. Prethodno se incidira apsces, pa se onda aktivna elektroda (u obliku katode) postavi direktno u samu operativnu ranu.
Terapijski uspeh se postiže već posle prvih aplikacija koje se izvode sa malim intenzitetima od pet miliampera u trajanju od 6 do 10 minuta. Do potpunog izlečenja potrebno je preko 50 aplikacija.
U terapiji obolelih od aktinomikoze koriste se radijum i rendgensko zračenje.
Vrlo uspešno je i hirurško lečenje. Ono se sastoji u širokoj inciziji apscesa i obilnoj drenaži. Hi- rurška obrada podrazumeva i temeljno uklanjanje granulacionog tkiva.
U materijalu uzetom iz obolelog tkiva, već golim okom se vide agregacije telašaca koja liče na kuglice i prdstavljaju koloniju gljivica.
Aktinomikoza se prenosi sa životinje na čoveka putem zagađenih predmeta. Smatra se da se gljivice mogu nalaziti u ustima kao saprofiti i da postaju patogene tek kad se za to stvore povoljni uslovi. Takvi povoljni uslovi nastaju padom lokalnog imuniteta koji može uslediti posle vađenja zuba ili nekog drugog hirurškog zahvata. To se najčešće javlja posle teškog vađenja umnjaka u donjoj vilici. Povoljni uslovi za patogeno delovanje ove gljivice nastaju i posle nekih oralnih oboljenja.
Oralne promene u obolelih od aktinomikoze izražene su na: jeziku, oralnoj sluzokoži, gingivi i tonzilama.
Na jeziku aktinomikoza počinje tumefakcijom koja se javlja u prednjoj rećini jezika, vorić postepeno raste i približava se površini jezika. Potom se pojavljuje više fistuloznih otvora iz kojih se cedi žućkasto-mrk sadržaj, u kome se i golim okom vide zrnca koja predstavljaju kolonije gljivica. Ivice fistuloznih otvora su lividne, oble i nešto uzdignute od okoline. Ceo proces od formiranja fistuloznih kanala traje četiri do šest nedelja.
Na obraznoj sluzokoži aktinomikoza se javlja u obliku premandibulamog apscesa. Stvorena tume- fakcija je tvrda, tamno žuta i veoma osetljiva. Uskoro nastaje razmekšanje i tumor postaje mek i sunđe- rast, a pod prstima se oseća fluktuacija. U ovoj fazi bolesti su bolesnici obično febrilni.
Kota obraza (koja odgovara tumoru) je tamnocrvena sa plavičastim ispupčenjima. Na mestu pla- vičastih ispupčenja javljaju se ulceracije, stvarajući tako fistulozne otvore. Iz tih fistula se cedi žućkast granuliran sadržaj. Neke fistule zarastaju ali se stvaraju nove. Bolesnici imaju trizmus i smetnje pri jelu i govoru.
Na gingivi proces počinje u obliku čvorića. vorić je u početku tvrd a kasnije omekša i na njemu se otvaraju fistulozni otvori. Na tim mestima nastaje razaranje parodoncijuma sa klaćenjem zuba. Rede može proces da zahvati veći deo alveolarne kosti pase razvija i nekroza.
Na tonzilama aktinomikoza počinje kao hro- nična angina. I ovde se proces odvija slično kao i na ostalim delovima usne duplje, javljaju se apscesi posle kojih usledi stvaranje brojnih fistula.
Ako se bolest ne leči, ili ako je terapija neuspe- šna, mogu nastati i komplikacije. Usled dugotrjnog gnojenja može nastati kaheksija i amiloidna degeneracija koja zahvata visceralna tkiva.
Aktinomikozu koja dugo traje prate i hemato- gene promene. Izražena je anemija i neutropenija.
U DIFERENCIJALNOJ DIJAGNOZI aktinomikoze u obzir dolaze: hronični dentoalveolami apscesi, maligni tumori, tuberkuloza kao i sifilistič- ne gume u fazi raspadanja.
- HRONIČNI DENTOALVEOLARNI APSCESI mogu se klinički razlikovati od aktinomikoze tek u odmakloj fazi bolesti. U slučaju hroničnog dentoalveolamog apscesa javlja se samo jedan fi- stulozni kanal, dok ako je aktinomikoza u pitanju onda se javlja više fistuloznih kanala.
- MALIGNI TUMORI se razlikuju od aktinomikoze po brzom i infiltrativnom rastu. Maligni tumori ulceriSu ali ne stvaraju fistule koje su karakteristične za aktinomikozu.
- TUBERKULOZNI PROCESI su po lokalizaciji, ali i kliničkoj slici veoma slični aktinomiko- zi. To se naročito odnosi na konfluirajuće tuberkulozne infiltrate koji, kao i u slučaju aktinomikoze mogu imati čak i fistule. Nekada je sličnost toliko izražne da se diferencijalna dijagnoza između tuberkuloznog procesa i aktinomikoze postavlja samo biopsijom.
- SIFILISTIČNE GUME, naročito kada su lokalizovane u jeziku, veoma su slične aktinomiko- zi. I ovde se diferencijalna dijagnoza postavlja na osnovu karakterističnih fistuloznih otvora izraženih kod aktinomikoze. U slučaju sifilističnih guma nastaju ulceracije, ali nikada fistule.
TERAPIJA aktinomikoze se zasniva na saznanju daje ova gljivica osetljiva na penicilin i jod.
Penicilin se primenjuje intramuskulamo u obliku Procain-Penicillina. Koristi se u stvari kombinacija prokain penicilina (Procain-Benzil-Penicil- lin) i kristalnog penicilina (Benzil-Penicillin-Kali- um) u odnosu 600.000 IJ prema 200.000 U. Takav kombinovani antibiotik u nas je poznat kao Jugocil- lin.pri ovakvoj kombinaciji kristalni penicilin se brzi apsorbuje i daje inhibitomu koncentraciju koja se posle toga, zahvaljujući sporijoj resorpciji prokain penicilina održava kroz 24 časa.
Jugocilin se bolesnicima aplikuje u dozi od 800.000 II svaka 24 časa. Lečenje traje više nedelja i meseci.
Smo u slučaju alergije na penicilin daju se i drugi antibiotici. Efikasan je Eritromycin koji se primenjuje per oralno u količinama od 250 mg na šest sati. I ovde lečenje najčešće traje mesecima.
Jod se u lečenju aktinomikoze koristi u obliku 10-postotnog rastvora koji se aplikuje elektrofore- zom. Jod se može aplikovati i intravulneamo. Prethodno se incidira apsces, pa se onda aktivna elektroda (u obliku katode) postavi direktno u samu operativnu ranu.
Terapijski uspeh se postiže već posle prvih aplikacija koje se izvode sa malim intenzitetima od pet miliampera u trajanju od 6 do 10 minuta. Do potpunog izlečenja potrebno je preko 50 aplikacija.
U terapiji obolelih od aktinomikoze koriste se radijum i rendgensko zračenje.
Vrlo uspešno je i hirurško lečenje. Ono se sastoji u širokoj inciziji apscesa i obilnoj drenaži. Hi- rurška obrada podrazumeva i temeljno uklanjanje granulacionog tkiva.
Нема коментара:
Постави коментар