Sinusi su šupljine u kostima lobanje koji, najčešće u zimskom periodu, mogu da budu podložni zapaljenskim procesima i uzrokovati tegobe sa disanjem. Tom prilikom, nakuplja se veća količina sluzi koja stvara osećaj bola, težine i začepljenosti, jer otežano otiče sekreta. Zapaljenje sluzokože ovih struktura, naziva se sinusitis.
Najčešći uzročnici upale su virusi: rinovirusi (uzročnici prehlade) a mogu biti i bakterije i alergeni, ali i gljivične infekcije.
Sluzokoža koja oblaže sinuse, nos i ždrelo, se upale, nastaje otečenost sluzokože što sprečava drenažu sekreta i dovodi do glavobolje, pritiska iznad očiju i ostalih simptoma akutne upale sinusa
Koji su simptomi i znaci akutnog sinusitisa?
slivanje sekreta niz zadnji zid ždrela
začepljenost gornjih disajnih puteva što otežava disanje
bol i pritisak, otok oko očiju, nosa i u predelu čela
bol u gornjoj vilici
smanjen osećaj ukusa i mirisa
bol u grlu
umor i iscrpljenost
bol u uhu
povišena telesna temperatura
Osobe koje imaju nosne polipe, uvećane krajnike, devijaciju pregrade nosa i neke poremećaje imunog sistema su sklonije infekciji sinusa.
Komplikacije akutnog sinusitisa mogu biti: meningitis (zapaljenje moždanih ovojnica), upala srednjeg uha, pogoršanje astme, upala struktura oka. To se događa vrlo retko, ali svakako treba o tome voditi računa.
Kako se postavlja dijagnoza akutnog sinusitisa?
Akutni sinusitis najčešće se dijagnostikuje objektivnim pregledom lekara. U većini slučajeva, nije potrebna dodatna dijagnostnika ali se može učiniti: rendgenski snimak sinusa, CT (skener) ili NMR (magnetna rezonanca).
Brisevi nosa se ne rade rutinski. Specijalista otorinolaringologije koristi instument pod nazivom endoskop da bi pregledao sluznicu sinusa i utvrdio postoji li upala, polipi , devijacija septuma i slično.
U slučaju da se radi o hroničnoj upali, postoji i mogućnost alergija što se utvrđuje alergološkim testiranjem.
Kako se leči akutni sinusitis?
U većini slučajeva akutna upala sinusa ne zahteva posebnu terapiju; dovoljno je ispirati nos fiziološkim rastvorom nekoliko puta na dan i korisiti kapi za nos nekoliko dana.
Za bolove se koristi paracetamol, aspirin...
Trebalo bi unositi više tečnosti u organizam što pomaže da se razmekša sluz u sinusima.
Trebalo bi izbegavati unos alkohola i pušenje (kod pušača, duvanski dim ubzava proizvodnju sekreta i smanjuje njegovo izlučivanje)
Inhalacija toplim isparenjima sa dodacima nekih čajeva može da pomogne.
U slučaju da tegobe traju duže od 10 dana , treba se javiti lekaru koji na osnovu kliničke slike, ili eventualnog pogoršanj amože uključiti antibiotike (sa antibioticima, lečenje ne započinje rutinski, jer je najčešći uzročnik akutnog sinutisa virusna infekcija).
Mogu se koristiti i antihistaminici koji ne sediraju i kortikosteroidi za lokalnu promenu koji se mogu koristiti i dugoročno kod osoba sa hroničnim sinusitisom.
Kod asmatičara i obolelih od hronične opstuktivne bolesti pluća, terapija antibioticima je preporučljiva zbog prevencije mogućih težih komplikacija primarne bolesti.
Najčešći uzročnici upale su virusi: rinovirusi (uzročnici prehlade) a mogu biti i bakterije i alergeni, ali i gljivične infekcije.
Sluzokoža koja oblaže sinuse, nos i ždrelo, se upale, nastaje otečenost sluzokože što sprečava drenažu sekreta i dovodi do glavobolje, pritiska iznad očiju i ostalih simptoma akutne upale sinusa
Koji su simptomi i znaci akutnog sinusitisa?
slivanje sekreta niz zadnji zid ždrela
začepljenost gornjih disajnih puteva što otežava disanje
bol i pritisak, otok oko očiju, nosa i u predelu čela
bol u gornjoj vilici
smanjen osećaj ukusa i mirisa
bol u grlu
umor i iscrpljenost
bol u uhu
povišena telesna temperatura
Osobe koje imaju nosne polipe, uvećane krajnike, devijaciju pregrade nosa i neke poremećaje imunog sistema su sklonije infekciji sinusa.
Komplikacije akutnog sinusitisa mogu biti: meningitis (zapaljenje moždanih ovojnica), upala srednjeg uha, pogoršanje astme, upala struktura oka. To se događa vrlo retko, ali svakako treba o tome voditi računa.
Kako se postavlja dijagnoza akutnog sinusitisa?
Akutni sinusitis najčešće se dijagnostikuje objektivnim pregledom lekara. U većini slučajeva, nije potrebna dodatna dijagnostnika ali se može učiniti: rendgenski snimak sinusa, CT (skener) ili NMR (magnetna rezonanca).
Brisevi nosa se ne rade rutinski. Specijalista otorinolaringologije koristi instument pod nazivom endoskop da bi pregledao sluznicu sinusa i utvrdio postoji li upala, polipi , devijacija septuma i slično.
U slučaju da se radi o hroničnoj upali, postoji i mogućnost alergija što se utvrđuje alergološkim testiranjem.
Kako se leči akutni sinusitis?
U većini slučajeva akutna upala sinusa ne zahteva posebnu terapiju; dovoljno je ispirati nos fiziološkim rastvorom nekoliko puta na dan i korisiti kapi za nos nekoliko dana.
Za bolove se koristi paracetamol, aspirin...
Trebalo bi unositi više tečnosti u organizam što pomaže da se razmekša sluz u sinusima.
Trebalo bi izbegavati unos alkohola i pušenje (kod pušača, duvanski dim ubzava proizvodnju sekreta i smanjuje njegovo izlučivanje)
Inhalacija toplim isparenjima sa dodacima nekih čajeva može da pomogne.
U slučaju da tegobe traju duže od 10 dana , treba se javiti lekaru koji na osnovu kliničke slike, ili eventualnog pogoršanj amože uključiti antibiotike (sa antibioticima, lečenje ne započinje rutinski, jer je najčešći uzročnik akutnog sinutisa virusna infekcija).
Mogu se koristiti i antihistaminici koji ne sediraju i kortikosteroidi za lokalnu promenu koji se mogu koristiti i dugoročno kod osoba sa hroničnim sinusitisom.
Kod asmatičara i obolelih od hronične opstuktivne bolesti pluća, terapija antibioticima je preporučljiva zbog prevencije mogućih težih komplikacija primarne bolesti.
Нема коментара:
Постави коментар