Srce ima normalnu frekvenciju između 60 i 100 otkucaja u minuti. U fiziološkim uslovima, npr. u naporu, srce može povećati svoju frekvenciju, ili u snu, smanjiti. Ako je broj otkucaja manji od 60 u minuti, govori se o bradikardiji.
Najčešći uzrok bradikardije je poremećaj funkcije sinusnog čvora (struktura zadužena za normalni ritam srca), pa se takvo stanje naziva bolest sinusnog čvora. Ova bolest se uglavnom javlja kod starije populacije. Kod takvih osoba, broj otkucaja srca u naporu se ne povećava, tako da napor slabo tolerišu, umaraju se vrlo brzo i potrebno je načiniti ergometriju (test opterećenja), a terapija je uglavnom ugradnja pacemakera.
Bradikardija se može javiti kod nekih bolesti, ili stanja, kao npr. hipotireoza, ili smanjen rad štitaste žlezde, srčane bolesti (koronarna bolest, upala srčanog mišića, infarkt srca, degeneracija sprovodnog sistema srca), reumatske bolesti (polimiozitis, sklerodermija, reumatoidni artritis), infiltrativne bolesti srca (amiloidoza, sarkoidoza), kod upotrebe odredjenih lekova (blokatori kalcijumskih kanala), kod poremećaja nivoa elektrolita (kalijum, natrijum, kalcijum, magnezijum)...
U nekim slučajevima, bradikardija je normalna pojava (kod sportista, broj otkucaja može biti i manji 50 u minuti, jer je srce utrenirano i u jednom ciklusu «ispumpa» dovoljno krvi za vitalne organe).
Ako bradikardija ne uzrokuje tegobe, nije neophodna terapija i nema potrebe za daljnjom obradom.
Medjutim, ukoliko usporen rad srca prouzrokuje simptome, neophodna je adekvatna terapija.
Najčešći uzrok bradikardije je poremećaj funkcije sinusnog čvora (struktura zadužena za normalni ritam srca), pa se takvo stanje naziva bolest sinusnog čvora. Ova bolest se uglavnom javlja kod starije populacije. Kod takvih osoba, broj otkucaja srca u naporu se ne povećava, tako da napor slabo tolerišu, umaraju se vrlo brzo i potrebno je načiniti ergometriju (test opterećenja), a terapija je uglavnom ugradnja pacemakera.
Bradikardija se može javiti kod nekih bolesti, ili stanja, kao npr. hipotireoza, ili smanjen rad štitaste žlezde, srčane bolesti (koronarna bolest, upala srčanog mišića, infarkt srca, degeneracija sprovodnog sistema srca), reumatske bolesti (polimiozitis, sklerodermija, reumatoidni artritis), infiltrativne bolesti srca (amiloidoza, sarkoidoza), kod upotrebe odredjenih lekova (blokatori kalcijumskih kanala), kod poremećaja nivoa elektrolita (kalijum, natrijum, kalcijum, magnezijum)...
U nekim slučajevima, bradikardija je normalna pojava (kod sportista, broj otkucaja može biti i manji 50 u minuti, jer je srce utrenirano i u jednom ciklusu «ispumpa» dovoljno krvi za vitalne organe).
Ako bradikardija ne uzrokuje tegobe, nije neophodna terapija i nema potrebe za daljnjom obradom.
Medjutim, ukoliko usporen rad srca prouzrokuje simptome, neophodna je adekvatna terapija.
Нема коментара:
Постави коментар