Prvu inicijalnu infekciju genitalija može izazvati HSV-1 ili HSV - 2. Kod mnogih pacijenata sa prvom epizodom HG mogu se serološki dokazati antitela protiv HSV-1, a kod 10-30% pacijenata i antitela protiv HSV-2 koja ukazuju na prethodnu, asimptomatsku infekciju genitalija. Prethodne orofacijalne HSV-1 infekcije smanjuju osteljivost prema HSV-2.
Brojne dobro kontrolisane seroepi-demiološke studije ukazuju na to da su HSV-2 antitela mnogo češća- kod žena sa karcinomom cerviksa uterusa nego u kontrolnim grupama. Iako ovakvi nalazi ukazuju da virus može biti uzročni faktor karcinoma sa definitivim zaključcima treba biti obazriv.
Etiologija. HSV je virus iz grupe DNK virusa, veličine je 200 nm. Virus se razvijaujedrima epitelnih ćelija i stvara tipične intranuklearne inkluzije. Utvrđene su dve antigene vrste HSV i to: HSV-1 udružen sa orofacijalnim infekcijama (HS labialis, HS facialis, HS bucca-lis) (HSV-1 infekcija »iznad struka»); HSV-2 prouzrokuje infekciju na geni-talijama i gluteusima (HS genitalis, HS glutealis) (HSV-2 infekcija »ispod struka«).
Klinička slika
Primarni, inicijalni HG. Inkubacioni period iznosi od 2 do 21 dan. Oboljenje se karakteriše pojavom sistemskih i lokalnih simptoma i znakova i težom kliničkom slikom. Već od samog početka oboleli se žali na groznicu, glavobolju, bolove u mišićima i opštu slabost Lokalni simptomi na ge-nitalijama su bol, svrab, pečenje pri mokrenju i otežano mokrenje, bol u ingvi-nalnim limfnim žlezdama. Limfne žlezde su uvećane, čvrste, bolne na palpa-ciju. Primarne lezije su bilateralne, lo-kalizovane na spoljašnjim genitalijama u vidu buketića, grupe (ili grupa) papula i vezikula u početku ispunjenih bistrim sadržajem; potom se javljaju mnogobrojnije pustule koje se slivaju; krov pustule prska, stvara se erozija, a kada dođe do sekundarne infekcije može doći i do pojave ulceracija. Sasušivanje sek-reta dovodi do stvaranja krusta, potom dolazi do epitalizacije. Rezidualno stvaranje ožiljaka je retko. Između četvrtog i desetog dana od početka bolesti kod 75% pacijenata dolazi do stvaranja novih vezikula.
Zene sa primarnim, inicijalnim HG, bez obzira na tip izazivača (HSV-1 ili HSV-2), istovremeno razvijaju i simptome i znake HSV cervicitisa. Cerviks uterusa je eritematozan sa ekstenzivnim ulceracijama. Javlja se purulentni vagi-nalni sekret HSV može da se izoluje iz lezija 12 dana od početka infekcije. Srednje vreme trajanja infekcije od početka pojave prvih lezija do kompletne re-epitalizacije iznosi 19,5 dana za žene i 16,5 dana za muškarce.
Recidivantni HG. Prvi recidiv se obično javlja 4 meseca posle incijalne infekcije, a kasniji novi recidivi nastaju u razmaku od 6 do 8 nedelja. Recidivi HG nisu jedinstveni; vreme javljanja i broj recidiva varira od pacijenta do pacijenta, kao i kod svakog pacijenta ponaosob. Bol i svrab su tada slabije izraženi, a nalet promena traje od 8 do 12 dana. Prodromalni simptomi u vidu žarenja i/ili svraba se javljaju 1/2 do 48 sati pre pojave promena na koži. Sakralna neuralgija može da se javi 1 do 5 dana pre erupcije na koži. U mnogih pacijenata ovi prodromalni simptomi su i jedini - ne dolazi do promena na koži. Simptomi recidiva HG su mnogo jače izraženi kod žena. Lezije su obično unilateralne i javljaju se na mestu primarnog, inicijalnog HG. HSV može biti izo-lovan iz lezija na genitalijama 4 dana od pojave prvih vezikula. Srednje vreme trajanja recidivantogHG iznosi 10 dana.
Genitalna HSV infekcija može da se manifestuje recidivantnim HSV cerviciti-som, HSV uretritisom ili HSV proctitisom, i to samostalno, bez zahvaćenostj spo-ljašnjih genitalija.
Dijagnoza
Klinička dijagnoza genitalnog herpesa može biti potvrđena histopatološki, citodijagnostički, elektron-mikroskopski i identifikacijom virusa.
Histologija. Kod HSV infekciju karakteriše nalaz intraepidermalne ve-zikule, balonske ili retikularne degeneracije i akantolitičkih epidermalnih ćelija koje imaju veći broj jedara i/ili tipična eozofilna inkluziona tela. Citodijagnostički Tzanckov test služi za brzu preliminarnu dijagnozu. Po uzimanju brisa, sa dna sveže vezikule, preparat se boji po Giemsai. Tipičan nalaz je prisustvo brojnih akantolitičkih ćelija sa jednim ili više jedara. Identifikacija virusa -HSV može biti identifikovan kultivacijom ili direktnim imunofluorescentnim testom.
Diferencijalna dijagnoza. Ulceraci-je na genitalijama mogu da se jave u sklopu kliničke slike sifilisa, chranc-roida i lymphogranuloma venereum (V. Tabelu C-IV).
Lečenje
Inicijalni i recidivantni HG može da se tretira aciklovirom, antivi-ralnim lekom koji sprečava replikaciju virusa u inficiranoj ćeliji. Primenom aciklovira redukuje se trajanje inicijalne akutne infekcije, a primena hronične su-presivne terapije redukuje jačinu naleta kod rekurentnih infekcija, sprečava se formiranje novih vezikula. Lek se aplikuje lokalno u vidu masti, per os ili u vidu intravenskih infekcija.
Preporuka antivirusnih lekova za lečenje primarnog herpes genitalisa:
aciklovir, 200 mg/per os, 5 x dnevno, 7-10 dana ili
aciklovir 400 mg/per os, 3 x dnevno, 7-10 dana ili
valaciklovir, 500 mg/per os, 2 x dnevno, 7-10 dana ili
famciklovir, 125 mg/per os, 2 x dnevno, 7-10 dana.
Preporuka za lečenje recidivatnog herpes genitalisa:
1. aciklovir, 200 mg/per os, 5 x dnev-
no, 5 dana ili
aciklovir, 400 mg/per os, 3 x dnevno, 5 dana ili
valaciklovir, 500 mg/per os, 2 x dnevno, 5 dana ili
famciklovir, 125 mg/per os, 2 x dnevno, 5 dana.
Kod recidivantnih HSV-2 infekcija savetuje se primena terapije samo u slučajevima kada su ispoljeni teški simptomi bolesti, kao i kod onih pacijenata koji mogu da započnu terapiju u toku prvih 48 sati od pojave prvih simptoma bolesti.
Da bi se izbegla sekundarna infekcija pacijentima se savetuje pranje lezija vodom i sapunom i zabranjuje se lokalna upotreba kortikosteroidnih masti.
Rutinska terapija seksualnih partnera obolelih nije potrebna. Z& vreme infekcije na genitalijama, iako je pacijent podvrgnut terapiji, treba savetovati seksualnu apstinenciju.
Primena lokalnih antivirusnih lekova kao što su vidarabin, idoxuridine (IDU), lokalnih antiseptika (paste sa srebrom i cinkom), nespecifičnih imunomodulatora ili heterologe vakcine, manje je efikasna ili uopšte nije efikasna pri lečenju HSV-2 infekcije na genitalijama.
Brojne dobro kontrolisane seroepi-demiološke studije ukazuju na to da su HSV-2 antitela mnogo češća- kod žena sa karcinomom cerviksa uterusa nego u kontrolnim grupama. Iako ovakvi nalazi ukazuju da virus može biti uzročni faktor karcinoma sa definitivim zaključcima treba biti obazriv.
Etiologija. HSV je virus iz grupe DNK virusa, veličine je 200 nm. Virus se razvijaujedrima epitelnih ćelija i stvara tipične intranuklearne inkluzije. Utvrđene su dve antigene vrste HSV i to: HSV-1 udružen sa orofacijalnim infekcijama (HS labialis, HS facialis, HS bucca-lis) (HSV-1 infekcija »iznad struka»); HSV-2 prouzrokuje infekciju na geni-talijama i gluteusima (HS genitalis, HS glutealis) (HSV-2 infekcija »ispod struka«).
Klinička slika
Primarni, inicijalni HG. Inkubacioni period iznosi od 2 do 21 dan. Oboljenje se karakteriše pojavom sistemskih i lokalnih simptoma i znakova i težom kliničkom slikom. Već od samog početka oboleli se žali na groznicu, glavobolju, bolove u mišićima i opštu slabost Lokalni simptomi na ge-nitalijama su bol, svrab, pečenje pri mokrenju i otežano mokrenje, bol u ingvi-nalnim limfnim žlezdama. Limfne žlezde su uvećane, čvrste, bolne na palpa-ciju. Primarne lezije su bilateralne, lo-kalizovane na spoljašnjim genitalijama u vidu buketića, grupe (ili grupa) papula i vezikula u početku ispunjenih bistrim sadržajem; potom se javljaju mnogobrojnije pustule koje se slivaju; krov pustule prska, stvara se erozija, a kada dođe do sekundarne infekcije može doći i do pojave ulceracija. Sasušivanje sek-reta dovodi do stvaranja krusta, potom dolazi do epitalizacije. Rezidualno stvaranje ožiljaka je retko. Između četvrtog i desetog dana od početka bolesti kod 75% pacijenata dolazi do stvaranja novih vezikula.
Zene sa primarnim, inicijalnim HG, bez obzira na tip izazivača (HSV-1 ili HSV-2), istovremeno razvijaju i simptome i znake HSV cervicitisa. Cerviks uterusa je eritematozan sa ekstenzivnim ulceracijama. Javlja se purulentni vagi-nalni sekret HSV može da se izoluje iz lezija 12 dana od početka infekcije. Srednje vreme trajanja infekcije od početka pojave prvih lezija do kompletne re-epitalizacije iznosi 19,5 dana za žene i 16,5 dana za muškarce.
Recidivantni HG. Prvi recidiv se obično javlja 4 meseca posle incijalne infekcije, a kasniji novi recidivi nastaju u razmaku od 6 do 8 nedelja. Recidivi HG nisu jedinstveni; vreme javljanja i broj recidiva varira od pacijenta do pacijenta, kao i kod svakog pacijenta ponaosob. Bol i svrab su tada slabije izraženi, a nalet promena traje od 8 do 12 dana. Prodromalni simptomi u vidu žarenja i/ili svraba se javljaju 1/2 do 48 sati pre pojave promena na koži. Sakralna neuralgija može da se javi 1 do 5 dana pre erupcije na koži. U mnogih pacijenata ovi prodromalni simptomi su i jedini - ne dolazi do promena na koži. Simptomi recidiva HG su mnogo jače izraženi kod žena. Lezije su obično unilateralne i javljaju se na mestu primarnog, inicijalnog HG. HSV može biti izo-lovan iz lezija na genitalijama 4 dana od pojave prvih vezikula. Srednje vreme trajanja recidivantogHG iznosi 10 dana.
Genitalna HSV infekcija može da se manifestuje recidivantnim HSV cerviciti-som, HSV uretritisom ili HSV proctitisom, i to samostalno, bez zahvaćenostj spo-ljašnjih genitalija.
Dijagnoza
Klinička dijagnoza genitalnog herpesa može biti potvrđena histopatološki, citodijagnostički, elektron-mikroskopski i identifikacijom virusa.
Histologija. Kod HSV infekciju karakteriše nalaz intraepidermalne ve-zikule, balonske ili retikularne degeneracije i akantolitičkih epidermalnih ćelija koje imaju veći broj jedara i/ili tipična eozofilna inkluziona tela. Citodijagnostički Tzanckov test služi za brzu preliminarnu dijagnozu. Po uzimanju brisa, sa dna sveže vezikule, preparat se boji po Giemsai. Tipičan nalaz je prisustvo brojnih akantolitičkih ćelija sa jednim ili više jedara. Identifikacija virusa -HSV može biti identifikovan kultivacijom ili direktnim imunofluorescentnim testom.
Diferencijalna dijagnoza. Ulceraci-je na genitalijama mogu da se jave u sklopu kliničke slike sifilisa, chranc-roida i lymphogranuloma venereum (V. Tabelu C-IV).
Lečenje
Inicijalni i recidivantni HG može da se tretira aciklovirom, antivi-ralnim lekom koji sprečava replikaciju virusa u inficiranoj ćeliji. Primenom aciklovira redukuje se trajanje inicijalne akutne infekcije, a primena hronične su-presivne terapije redukuje jačinu naleta kod rekurentnih infekcija, sprečava se formiranje novih vezikula. Lek se aplikuje lokalno u vidu masti, per os ili u vidu intravenskih infekcija.
Preporuka antivirusnih lekova za lečenje primarnog herpes genitalisa:
aciklovir, 200 mg/per os, 5 x dnevno, 7-10 dana ili
aciklovir 400 mg/per os, 3 x dnevno, 7-10 dana ili
valaciklovir, 500 mg/per os, 2 x dnevno, 7-10 dana ili
famciklovir, 125 mg/per os, 2 x dnevno, 7-10 dana.
Preporuka za lečenje recidivatnog herpes genitalisa:
1. aciklovir, 200 mg/per os, 5 x dnev-
no, 5 dana ili
aciklovir, 400 mg/per os, 3 x dnevno, 5 dana ili
valaciklovir, 500 mg/per os, 2 x dnevno, 5 dana ili
famciklovir, 125 mg/per os, 2 x dnevno, 5 dana.
Kod recidivantnih HSV-2 infekcija savetuje se primena terapije samo u slučajevima kada su ispoljeni teški simptomi bolesti, kao i kod onih pacijenata koji mogu da započnu terapiju u toku prvih 48 sati od pojave prvih simptoma bolesti.
Da bi se izbegla sekundarna infekcija pacijentima se savetuje pranje lezija vodom i sapunom i zabranjuje se lokalna upotreba kortikosteroidnih masti.
Rutinska terapija seksualnih partnera obolelih nije potrebna. Z& vreme infekcije na genitalijama, iako je pacijent podvrgnut terapiji, treba savetovati seksualnu apstinenciju.
Primena lokalnih antivirusnih lekova kao što su vidarabin, idoxuridine (IDU), lokalnih antiseptika (paste sa srebrom i cinkom), nespecifičnih imunomodulatora ili heterologe vakcine, manje je efikasna ili uopšte nije efikasna pri lečenju HSV-2 infekcije na genitalijama.
Нема коментара:
Постави коментар