Terapijske indikacije
Ublažavanje povremenih blagih do umerenih bolova, uključujući glavobolju, zubobolju, menstrualni bol, bol u mišićima (ukočenost) i bol u leđima (lumbago).
Febrilna stanja.
Doziranje i način primene
Prosečna preporučena doza:Odrasli i osobe starije od 16 godina: 1 šumeća tableta (500 mg acetilsalicilne kiseline) svakih 4-6 sati. Ne treba prekoračiti dozu od 3 g u toku 24 sata.
Lek se ne primenjuje kod dece mlađe od 16 godina (videti odeljak 4.3). Pacijenti sa oštećenjem bubrega ili jetre: (videti odeljke 4.3 i 4.4).Način primene
Za oralnu upotrebu.
Tabletu potpuno rastvoriti u maloj količini tečnosti, poželjno u pola čaše vode. Sadržaj ne treba piti sve dok stvaranje mehurića ili penušanje ne prestane. Lek treba uzeti nakon obroka ili uz mleko, naročito u slučaju probavnih smetnji. Lek ne treba uzimati na prazan stomak.
Uvek treba uzeti najnižu dozu kojom se postiže efekat.
Ovaj lek treba primeniti samo u slučaju kada se javljaju simptomi bola ili groznice. Kada se simptomi povuku, terapiju ovim lekom treba prekinuti.
Ukoliko bol traje duže od 5 dana, groznica duže od 3 dana ili ukoliko dođe do pogoršanja simptoma ili pojave novih simptoma, potrebno je izvršiti procenu kliničkog stanja.
Za postupke kod slučajne primene videti odeljak “Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”.
Kontraindikacije
Preosetljivost na acetilsalicilnu kiselinu ili bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka, druge salicilate, nesteroidne antiinflamatorne lekove ili tartrazin (unakrsna reakcija).
Akutni, hronični ili rekurentni peptički ulkus; želudačne smetnje koje se ponavljaju.
Istorija želudačnog krvarenja ili perforacije nakon tretmana acetilsalicilnom kiselinom ili drugim nesteroidnim antiinflamatorima.
Sklonost ka krvarenju.
Pacijenti sa istorijom astme ili astma uzrokovana primenom salicilata ili lekova sličnog delovanja, naročito nesteroidnih antiinflamatornih lekova.
Pacijenti sa polipima u nosu koji su udruženi sa astmom i koji su nastali ili pogoršani primenom acetilsalicilne kiseline.
Bolesti koje uključuju poremećaje koagulacije, naročito hemofilija ili hipoprotrombinemija.
Teško oštećenje bubrega, jetre ili srca.
Tretman metotreksatom u dozama od 15 mg/nedeljno ili većim (videti odeljak “Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija”).
Deca do 16 godina starosti, s obzirom na to da postoji povezanost između upotrebe acetilsalicilne kiseline i Rey-evog sindroma, koji je retka ali ozbiljna bolest.
Poslednji trimestar trudnoće.
Posebna upozorenja
Ne treba konzumirati alkohol, s obzirom na to da alkohol pojačava neželjena gastrointestinalna dejstva acetilsalicilne kiseline i predstavlja okidač za hroničnu iritaciju uzrokovanu acetilsalicilnom kiselinom. Upotreba acetilsalicilne kiseline kod pacijenata koji redovno konzumiraju alkohol (tri ili više alkoholnih pića - pivo, vino, žestoka pića, itd. - dnevno) može izazvati želudačno krvarenje.
Savetuje se oprez kod starijih pacijenata, naročito kod onih koji imaju oštećenje bubrega ili smanjeni nivo albumina u plazmi, usled rizika od povećane toksičnosti.
Acetilsalicilnu kiselinu ne treba primenjivati kod pacijenata pre ili posle vađenja zuba ili hirurške intervencije. Primena mora biti obustavljena nedelju dana pre takvih postupaka.Ne primenji vati sistematski da bi se sprečile smetnje izazvane vakcinacijom.
Lečenje nesteroidnim antiinflamatornim lekovima je povezano sa krvarenjem, stvaranjem ulceracija i perforacija u gornjem gastrointestinalnom traktu. Ove epizode se mogu javiti bilo kada u toku tretmana, čak i kod pacijenata koji pre toga nisu imali simptome i nisu imali istoriju želudačnih poremećaja. Rizik se povećava sa povećanjem doze, kod starijih pacijenata i kod pacijenata sa istorijom gastrointestinalnog krvarenja. Pacijente treba upozoriti na ove rizike i dati im uputstva da konsultuju lekara u slučaju melene, hematemeze, značajne slabosti ili bilo kog drugog znaka ili simptoma koji sugerišu na želudačno krvarenje. Ako se javi neka od ovih epizoda, lečenje treba odmah prekinuti.
Kad god je moguće, treba izbeći istovremenu primenu sa lekovima koji mogu povećati rizik od krvarenja, naročito u gornjem gastrointestinalnom traktu, kao što su kortikosterodi, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, selektivni inhibitori preuzimanja serotonina, antitrombotici i antikoagulansi (videti odeljak “Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija”). Ako se proceni da je istovremena primena neophodna, onda je treba sprovesti uz oprez i pacijente treba informisati o mogućim znacima i simptomima (melena, hematemeza, hipotenzija, hladan znoj, bol u abdomenu, vrtoglavica) i potrebi da se prekine tretman i zatraži hitna medicinska pomoć.
Acetilsalicilna kiselina može da dovede do bronhospazma i da izazove astmatične napade ili druge reakcije preosetljivosti. Faktori rizika su: već postojeća astma, polenska groznica, polipi u nosu i hronična respiratorna insuficijencija.
Osim toga, ovaj lek treba koristiti pod strogim medicinskim nadzorom u slučaju:
preosetljivosti na druge analgetike, antiinflamantorne lekove ili antireumatike ili u slučaju alergija.
deficijencije glukoza-6-fosfat dehidrogenaze. Kod pacijenata sa ozbiljnom deficijencijom glukoza-6-fosfat dehidrogenaze (G6PD), acetilsalicilna kiselina može indukovati hemolizu ili hemolitičku anemiju. Faktori koji mogu da povećaju rizik od hemolize su npr. primenjene visoke doze leka, groznica ili akutne infekcije.
urtikarije.
rinitisa.
hipertenzije.
postojanja oštećenja bubrega ili problema sa kardiovaskularnom cirkulacijom (npr. renovaskularna bolest, kongestivna srčana slabost, opadanje volumena plazme, veliki hirurški zahvati, sepsa ili veliki hemoragijski događaji), s obzirom na to da acetilsalicilna kiselina može povećati rizik od oštećenja bubrega ili akutne bubrežne insuficijencije.
disfunkcije jetre.
Lekove koji sadrže acetilsalicilnu kiselinu ne treba davati deci i adolescentima mlađim od 16 godina koji imaju virusno oboljenje sa ili bez povišene temperature, bez prethodnog konsultovanja sa lekarom ili farmaceutom. Kod nekih virusnih oboljenja, naročito izazvanih virusom gripa tipa A, virusom gripa tipa B i virusom ovčijih boginja, postoji rizik od Rey-evog sindroma. Rey-ev sindrom je veoma retko, ali veoma ozbiljno oboljenje koje zahteva hitnu medicinsku pomoć. Rizik od oboljevanja od ove bolesti se povećava ukoliko se istovremeno koristi acetilsalicilna kiselina; međutim, veza uzrok-efekat između njih nije dokazana. Kod neke dece acetilsalicilna kiselina može biti jedan od različitih okidača za nastajanje Rey-evog sindroma. Stalno povraćanje i letargija mogu biti simptomi Rey-evog sindroma: ako se oni jave, lečenje treba odmah prekinuti i obratiti se lekaru ili farmaceutu.
U niskim dozama, acetilsalicilna kiselina smanjuje izlučivanje mokraćne kiseline, što može pokrenuti napade gihta kod nekih pacijenata.Upozorenje u vezi sa pomoćnim supstancama
Jedna šumeća tableta sadrži 543 mg natrijuma. Ovo treba imati u vidu kod pacijenata koji su na dijeti sa malo natrijuma.
Interakcije
FARMAKODINAMSKE INTERAKCIJE
Al kohol: istovremena upotreba alkohola i acetilsalicilne kiseline povećava rizik od gastrointestinalnog krvarenja.
Oralni antikoagulansi: istovremena primena acetilsalicilne kiseline sa antikoagulansima kao što su heparin i varfarin povećava rizik od krvarenja, pa se zato ne preporučuje. Takođe, salicilati uklanjaju oralne antikoagulanse sa mesta na kojima se vezuju za proteine plazme. Treba izbeći primenu acetilsalicilne kiseline kod pacijenata koji dobijaju heparin, naročito ako je prisutna trombocitopenija. Poznate interakcije između acetilsalicilne kiseline i heparina i kumarinskih derivata ukazuju na to da ove lekove treba primeniti kada nisu dostupne alternativne terapije.
Ibuprofen: Eksperimentalni podaci sugerišu da, u slučaju istovremene primene, ibuprofen može da inhibira efekat niskih doza acetilsalicilne kiseline na agregaciju trombocita. Međutim, ograničenost ovih podataka i nepouzdanosti ekstrapolacije ex vivo podataka na kliničku situaciju sugerišu da se ne mogu izvući čvrsti zaključci u vezi sa redovnom upotrebom ibuprofena i da se postojanje klinički relevantnog efekta u slučaju povremene upotrebe ibuprofena ne smatra verovatnim (videti odeljak 5.1.).
Ciklosporin: nesteroidni antiinflamatorni lekovi mogu pojačati nefrotoksični efekat ciklosporina, usled efekata posredovanih renalnim prostaglandinima. Treba pažljivo pratiti funkciju bubrega, naročito kod starijih pacijenata.
Cimetidin i ranitidin: primena ovih lekova povećava toksičnost acetilsalicilne kiseline.
Korti kosteroidi, osim hidrokortizona, koji se koriste u supstitucionoj terapiji Adisonove bolesti: istovremena primena acetilsalicilne kiseline sa kortikosteroidima može povećati rizik za nastajanje ulkusa i gastrointestinalnog krvarenja usled sinergističkog efekta; stoga se istovremena upotreba ne preporučuje (videti odeljak 4.4.)
Diureti ci u kombinaciji sa visokim dozama acetilsalicilne kiseline: ovakva kombinacija izaziva smanjenu glomerularnu filtraciju preko smanjene sinteze renalnog prostaglandina. Istovremena primena acetilsalicilne kiseline i diuretika može da uzrokuje akutnu bubrežnu insuficijenciju, naročito kod dehidriranih pacijenata. U slučaju istovremene primene acetilsalicilne kiseline i nekog diuretika, mora se osigurati ispravna hidracija pacijenta i na početku tretmana mora se pratiti funkcija bubrega.
Inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE) i antagonisti angiot enzin II receptora: nesteroidni antiinflamatorni lekovi i angiotenzin II antagonisti imaju sinergistički efekat u smanjenju glomerularne filtracije i ovo se može pogoršati ukoliko je oštećena funkcija bubrega. Primena ove kombinacije kod starijih ili dehidriranih pacijenata može uzrokovati akutnu renalnu insuficijenciju direktnim uticajem na glomerularnu filtraciju. Treba pratiti funkciju bubrega na početku tretmana, a pacijent mora održavati optimalan nivo hidracije. Osim toga, ova kombinacija može smanjiti antihipertenzivni efekat ACE inhibitora i antagonista angiotenzin II receptora preko inhibicije prostaglandina sa vazodilatatornim efektom.
Selektivni inhibitori preuzimanja serotonina: istovremena upotreba povećava rizik od krvarenja uopšte u gastrointestinalnom traktu, a naročito u gornjem gastrointestinalnom traktu, tako da bi je zbog toga trebalo izbeći kad god je to moguće.
Antidijabetici kao što su insulin i sulfonilurea: istovremena primena acetilsalicilne kiseline i insulina i
sulfoniluree pojačava hipoglikemijski efekat ovih lekova tako što dolazi do njihovog uklanjanja sa mesta na plazma vezujućim proteinima.
Interferon α: acetilsalicilna kiselina smanjuje aktivnost interferona α.
Ostali antihipertenzivi (β-blokatori): tretman nesteroidnim antiinflamatornim lekovima može smanjiti antihipertenzivni efekat β-blokatora preko inhibicije prostaglandina sa vazodilatatornim efektom.
Drugi nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) primenjeni sa visokim dozama salici lata: istovremena primena nekoliko NSAIL može povećati rizik od ulkusa i gastrointestinalnog krvarenja usled sinergističkog delovanja.
Trombolitici i antiagregacioni lekovi: istovremena primena povećava rizik od krvarenja, pa se zato ne preporučuje (videti odeljak 4.4.).
Vankomicin: acetilsalicilna kiselina povećava rizik od ototoksičnosti vankomicina. FARMAKOKINETIČKE INTERAKCIJE:
Valproinska kiselina: istovremena primena acetilsalicilne kiseline i valproinske kiseline smanjuje vezivanje za proteine plazme i inhibira delovanje valproinske kiseline.
Antacidi: antacidi mogu povećati renalnu ekskreciju salicilata usled alkalizacije urina.
Barbiturati: acetilsalicilna kiselina može povećati koncentracije barbituata u plazmi.
Digoksin: NSAIL povećavaju koncentracije digoksina u plazmi, što može dovesti do postizanja toksičnih nivoa usled smanjene renalne ekskrecije. Istovremena upotreba digoksina i NSAIL se ne preporučuje. U slučaju neophodnosti istovremene upotrebe, nivoe digoksina u plazmi treba pratiti prilikom započinjanja, prilagođavanja i završetka terapije acetilsalicilnom kiselinom.
Fenitoi n: acetilsalicilna kiselina može povećati frakciju slobodnog fenitoina usled uklanjanja sa mesta vezivanja na proteinima.
Litijum: pokazano je da NSAIL smanjuju renalnu ekskreciju litijuma, povećavajući koncentracije litijuma u krvi do potencijalno toksičnih nivoa. Istovremena upotreba litijuma i NSAIL se ne preporučuje. Ukoliko je ova kombinacija neophodna, koncentracije litijuma u plazmi treba pažljivo pratiti prilikom započinjanja, prilagođavanja i završetka terapije acetilsalicalnom kiselinom.
Metotreksat: kada se metotreksat primenjuje u dozama 15 mg/nedeljno ili u većim dozama, salicilati smanjuju tubularnu sekreciju metotreksata i smanjuju vezivanje za proteine plazme, te povećavaju koncentracije metotreksata u plazmi, a tako i njegovu toksičnost. Iz ovog razloga, ne preporučuje se istovremena upotreba acetilsalicilne kiseline kod pacijenata tretiranih visokim dozama metotreksata (videti odeljak 4.3. Kontraindikacije). U dozama nižim od 15 mg/nedeljno, rizik od interakcije treba uzeti u obzir, naročito kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega. Kada je neophodan kombinovani tretman, treba pratiti krvnu sliku i funkciju bubrega, naročito u nekoliko prvih dana tretmana.
Drugi nesteroidni antiinflamatorni lekovi: istovremena primena acetilsalicilne kiseline smanjuje brzinu
resorpcije indometacina, fenoprofena, naproksena, flubriprofena, ibuprofena, diklofenaka i piroksikama.
Urikozurici: istovremena primena acetilsalicilne kiseline i urikozurika (probenecid i sulfinpirazon) smanjuje efekte urikozurika i smanjuje ekskreciju acetilsalicilne kiseline, što dovodi do visokih nivoa u plazmi.
Zidovudin: acetilsalicilna kiselina može povećati koncentracije zidovudina u plazmi kompetitivnom inhibicijom glukuronidacije ili direktno inhibicijom hepatičkog mikrozomalnog metabolizma, što potencijalno može da dovede do toksičnih nivoa. Pre uzimanja acetilsalicilne kiseline mora se obratiti
posebna pažnja na moguće interakcije, naročito u slučaju hronične terapije, ukoliko se uzima u kombinaciji sa zidovudinom. Zidovudin, takođe, povećava toksičnost acetilsalicilne kiseline.Interakcije kod dijagnostičkih testova:
Acetilsalicilna kiselina može uticati na rezultate sledećih laboratorijskih testova:Krv:
povećanje (biološko): transaminaza (ALT i AST), alkalna fostataza, amonijak, bilirubin, holesterol, kreatin-kinaza, kreatinin, digoksin, slobodni tiroksin (T4), laktatna dehidrogenaza (LDH), tiroksin vezujući globulin (TBG), trigliceridi, mokraćna kiselina i valproinska kiselina;
povećanje (analitička interferencija): glukoze, paracetamola i ukupnih proteina.
smanjenje (biološko): slobodnog tiroksina (T4), glukoze, fenitoina, tiroidnog stimulišućeg hormona (TSH), tireotropin oslobađajućeg hormona (TRH), slobodnog trijodtironina (T3), triglicerida, mokraćne kiseline i klirensa kreatinina;
smanjenje (analitička interferencija): transaminaza (ALT), albumina, alkalne fosfataze, holesterola, kreatin-kinaze (CK), laktatne dehidrogenaze (LDH) i ukupnih proteina.Urin:
smanjenje (biološko) estriola
smanjenje (analitička interferencija): 5-hidroksiindolsirćetne kiseline, 4-hidroksi-3-metoksi bademove kiseline, ukupnih estrogena i glukoze.
Trudnoća i dojenje
Period trudnoće:
Inhibicija sinteze prostaglandina može štetno uticati na trudnoću i / ili embrion - fetalni razvoj. Podaci iz epidemioloških studija povećali su zabrinutost vezano za povećanje rizika od pobačaja i malformacija nakon upotrebe inhibitora sinteze prostaglandina u ranoj trudnoći (prva tri meseca trudnoće). Veruje se da se rizik povećava sa dozom i trajanjem terapije. Dostupni podaci ne podržavaju bilo kakvu povezanost uzimanja acetilsalicilne kiseline i povećanja rizika od pobačaja. Za acetilsalicilnu kiselinu dostupni epidemiološki podaci o malformacijama nisu konzistentni, ali se ne može isključiti povećan rizik od gastrošize. Prospektivna studija izloženosti u ranoj trudnoći ( 1. - 4. meseca ) izvedena na oko 14.800 parova majka - dete, nije pružila dokaze o povećanoj stopi malformacija.
Tokom prvog i drugog trimestra trudnoće, ne treba primenjivati lekove koje sadrže acetilsalicilnu kiselinu, osim ukoliko to nije zaista neophodno. Ako se acetilsalicilna kiselina primenjuje u toku prvog ili drugog trimestra trudnoće ili kod žena koje planiraju da zatrudne, treba koristiti najmanju moguću dozu i trajanje lečenja treba da
traje što je moguće kraće.
Tokom trećeg trimestra trudnoće, svi inhibitori sinteze prostaglandina mogu izložiti: Fetus:
kardiopulmonarnoj toksičnosti (sa prevremenim zatvaranjem ductusa arteriosusa i plućnom hipertenzijom)
-renalnoj disfunkciji koja može napredovati do bubrežne insuficijencije sa oligohidramniozom.
Majku i dete na kraju trudnoće:
mogućem produženju vremena krvarenja, antiagregacionom efektu koji se može javiti pri primeni veoma malih doza;
inhibiciji kontrakcija uterusa što dovodi do odloženog ili produženog porođaja.Shodno tome, acetilsalicilna kiselina je kontraindikovana tokom trećeg trimestra trudnoće. Studije na životinjama su pokazale postojanje reproduktivne toksičnosti (videti odeljak 5.3.) Period dojenja:
Salicilati i njihovih metabolita prelaze u majčino mleko. U periodu dojenja se ne preporučuje primena leka zbog
mogućnosti pojave neželjenih reakcija kod dece.Fertilitet
Nije poznato da li acetilsalicilna kiselina ima negativno dejstvo na fertilitet. Pogledati preporuku korišćenja za žene koje planiraju trudnoću u delu Period trudnoće ovog odeljka.
Upravljanje vozilom
Nema prijavljenog uticaja.
Neželjena dejstva
Generalno, neželjena dejstva acetilsalicilne kiseline se javljaju povremeno, ali mogu biti ozbiljna u nekim slučajevima. U najvećem broju slučajeva, neželjena dejstva su produženje farmakološkog dejstva i uglavnom uticaj na digestivni trakt. Neželjena dejstva se javljaju kod 5-7% pacijenata.
Učestalost ispoljavanja neželjenih dejstava se klasifikuje kao: Veoma često: (≥1/10)
Često: (≥1/100 - <1 p="">Povremeno: (≥1/1000 - <1 p="">Retko: (≥1/10 000 - <1 p="">Veoma retko: (<1 000="" p="">Nije poznato: (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka).
Najčešća neželjena dejstva su:
Poremećaji na nivou krvi i limfnog sistema: Često:
povećani rizik od krvarenja, perioperativnog
krvarenja, hematoma, epitakse, urogenitalnog i/ili krvarenja desni, hipoprotrombinemije (u visokim dozama).
Povremeno:
anemija. Retko:
krvarenje može preći u hroničnu posthemoragijsku anemiju ili nedostatak gvožđa (usled okultnog krvarenja) sa karakterističnim simptomima kao što su astenija, bledilo i smanjena perfuzija.
Veoma retko:
cerebralna hemoragija (naročito kod pacijenata sa nekontrolisanom hipertenzijom i koji istovremeno uzimaju hemostatike).
Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji: Često:
bronhospazam, teška dispneja, rinitis, astma, nazalna kongestija.
Veoma retko:
anafilaktički šok.
Gastrointestinalni poremećaji: Često:
čir na želucu, čir na dvanaestopalačnom crevu, gastrointestinalno krvarenje (melena, hematemeza), abdominalni i gastrointestinalni bol, dispepsija, mučnina, povraćanje.
Retko:
gastrointestinalna inflamacija. Veoma retko:
čir na želucu sa krvarenjem i perforacijom.
Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva: Često:
urtikarija, osip na koži, angioedem, pruritus.
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene: Povremeno:
Rey-ev sindrom (kod dece mlađe od 16 godina koja imaju groznicu, grip ili ovčije boginje. Videti odeljak 4.3.)
Hepatobilijarni poremećaji Povremeno:
hepatitis (naročito kod pacijenata koji imaju juvenilni artritis).
Veoma retko:
prolazno oštećenje jetre sa povećanjem transaminaza.
Sledeća neželjena dejstva su prijavljena nakon produženog tretmana, a njihova tačna učestalost nije poznata: Poremećaji nervnog sistema: - vrtoglavica
Poremećaji na nivou uha i centra za ravnotežu: - tinitus, gubitak sluha
Poremećaji na nivou bubrega i urinarnog sistema: - oštećenje bubrega, akutna bubrežna insuficijencija i
akutni intersticijalni nefritis Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva: - znojenje
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene: - glavobolja Psihijatrijski poremećaji: - stanje zbunjenosti
Tretman treba odmah prekinuti ukoliko se kod pacijenta javi bilo kakv oblik gubitka sluha, tinitus ili vrtoglavica.
Kod pacijenata kod kojih postoji istorija preosetljivosti na acetilsalicilnu kiselinu i druge nesteroidne antiinflamatorne lekove, mogu se javiti anafilaktičke ili anafilaktoidne reakcije. Ovo se takođe može javiti i kod pacijenata koji ranije nisu pokazivali znake preosetljivosti na ove lekove.
Kod pacijenata sa teškom deficijencijom glukoza-6-fosfat dehidrogenaze prijavljeni su slučajevi hemolitičke anemije.Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Predoziranje
Doze veće od 100 mg/kg/dnevno u periodu dužem od dva dana mogu da izazovu salicilizam (trovanje salicilatima).Hronična toksičnost:
Može biti teško uočiti hroničnu toksičnost s obzirom na to da su njeni znaci i simptomi nespecifični. Blago trovanje salicilatima ili salicilizam se obično javlja nakon ponovljene upotrebe visokih doza. Simptomi trovanja su: vrtoglavica, vertigo, zvonjenje u ušima, mučnina, povraćanje, gubitak sluha, znojenje, glavobolja i stanje zbunjenosti, vazodilatacija i hiperventilacija, zamućen vid i povremeno dijareja. Najveći broj ovih reakcija je direktno uzrokovan delovanjem same supstance. Međutim, vazodilatacija i znojenje su rezultat pojačanog metabolizma.
Simptomi hronične toksičnosti se mogu kontrolisati smanjenjem doze.
Zvonjenje u ušima se obično javlja pri koncentracijama u plazmi od 150 do 300 μg/ml. Ozbiljnija neželjena dejstva se javljaju pri koncentracijama iznad 300 μg/ml.Akutna toksičnost:
Glavna karakteristika akutne toksičnosti je poremećaj acido-bazne ravnoteže, što može da utiče na toksičnost salicilata, menjajući raspodelu u plazmi i tkivima. Kod dece, najčešća manifestacija je metabolička acidoza. Respiratorna stimulacija uzrokuje hiperventilaciju i respiratornu alkalozu. Poremećena oksidativna fosforilacija dovodi do metaboličke acidoze.
Trovanje salicilatima obično dovodi do oba simptoma do određenog nivoa, ali kod dece do 4 godine starosti, veća je sklonost da nastane metabolička acidoza, dok kod dece starije od 4 godine i odraslih češća je respiratorna alkaloza.
Ozbiljnost trovanja se ne može proceniti samo na osnovu koncentracije u plazmi. Resorpcija acetilsalicilne kiseline se može smanjiti usled odloženog gastričnog pražnjenja, stvaranja želudačnog kamenca ili unosa preparata sa enteričnom oblogom.
Neurološki poremećaji kao što su stanje zbunjenosti, delirijum, konvulzije i koma predstavljaju indikacije akutnog trovanja.
Znaci salicilizma se javljaju kada su koncentracije salicilata u plazmi iznad 300 mg/l.
Zahteva se primena suportivnih mera kod odraslih kod kojih su koncentracije salicilata u plazmi iznad 500 mg/l i kod dece kod kojih su koncentracije salicilata u plazmi iznad 300 mg/l.Terapijske i suportivne mere: trovanje acetilsalicilnom kiselinom je određeno stepenom trovanja, stanjem i kliničkim simptomima i u skladu sa praksom koja se primenjuje kad je u pitanju tretman predoziranja. Ne postoji antidot za trovanje salicilatima. U slučaju sumnje na predoziranje, pacijenta treba zadržati na opservaciji najmanje 24 sata, s obzirom na to da simptomi i koncentracija salicilata u krvi ne moraju biti uočljivi nekoliko sati. Predoziranje se tretira ispiranjem želuca, forsiranom alkalnom diurezom i suportivnom terapijom.
Korigovanje acido-bazne ravnoteže zajedno sa hemodijalizom može biti neophodno u akutnim slučajevima. Usled složenosti patoloških efekata trovanja salicilatima, znaci i simptomi trovanja mogu uključivati:
ZNACI I SIMPTOMI EFEKTI TERAPIJSKE MERE
Blago do umereno trovanje Ispiranje želuca, ponovljena primena aktivnog uglja, forsirana alkalna diureza.
Tahipneja, hiperventilacija, respiratorna alkaloza Alkalemija, alkalurija Primena tečnosti i elektrolita.
Dijaforeza
Mučnina, povraćanje
Umereno do teško trovanje Ispiranje želuca, ponovljena primena aktivnog uglja, forsirana alkalna diureza, a u težim slučajevima hemodijaliza.
Respiratorna alkaloza sa kompenzatornom metaboličkom acidozom. Acidemija, acidurija Primena tečnosti i elektrolita.
Hiperpireksija Primena tečnosti i elektrolita.
Respiratorni poremećaji: u rasponu od hiperventilacije i nekardiološkog plućnog edema do otežanog disanja i afiksije
Kardiovaskularni poremećaji: od disritmije, hipotenzije do Na primer, abnormalni krvni pritisak, abnormalni EKG
kardiovaskularnog stresa
Gubitak tečnosti i elektrolita: od dehidratacije i oligurije do bubrežne insuficijencije. Na primer, hiperkalijemija, hipernatremija, hiponatremija, oštećenje funkcije bubrega. Primena tečnosti i elektrolita.
Disfunkcija metabolizma glukoze, ketoza Hiperglikemija, hipoglikemija (naročito kod dece), povećanje nivoa acetona
Tinitus, gubitak sluha
Gastrointestinalni poremećaji: gastrointestinalno krvarenje
Hematološki poremećaji: od inhibicije agregacije trombocita do koagulopatije Na primer, hipoprotrombinemija, produženje protrombinskog vremena
Neurološki poremećaji: toksična encefalopatija, depresija centralnog nervnog sistema sa simptomima od letargije i stanja zbunjenosti do kome i moždanog udara.
Farmakodinamika
Farmakoterapijska grupa: Ostali analgetici i antipiretici. ATC kod: N02BA01
Analgetički efekat acetilsalicilne kiseline nastaje na perifernom nivou inhibicijom sinteze prostaglandina, čime se inhibira stimulacija receptora za bol preko bradikinina i drugih supstanci. Takođe, u vezi sa olakšanjem bola moguće je da dolazi i do centralnih efekata na hipotalamus.
Antipiretički efekat verovatno nastaje usled inhibicije sinteze prostaglandina, iako jedra hipotalamusa igraju značajnu ulogu u kontroli ovih perifernih mehanizama.
Acetilsalicilna kiselina inhibira stvaranje tromboksana A2 acetilovanjem trombocitne ciklooksigenaze. Ovaj antiagregacioni efekat je ireverzibilan za vreme životnog veka trombocita.
Eksperimentalni podaci sugerišu da ibuprofen može da inhibira efekat niskih doza acetilsalicilne kiseline na agregaciju trombocita u slučaju istovremene primene. U jednoj studiji, u kojoj je pojedinačna doza od 400 mg ibuprofena primenjivana 8 sati pre ili 30 minuta nakon primene 81 mg acetilsalicilne kiseline sa trenutnim oslobađanjem, primećeno je da dolazi do smanjenja efekta acetilsalicilne kiseline na stvaranje tromboksana i agregaciju trombocita. Međutim, ograničenost ovih podataka i nepouzdanosti ektrapolacije ex vivo podataka na kliničku situaciju sugerišu da se ne mogu izvući čvrsti zaključci u vezi sa redovnom upotrebom ibuprofena i da se postojanje klinički relevantnog efekta u slučaju povremene upotrebe ibuprofena ne smatra verovatnim.
Farmakokinetika
Resorpcija: Resorpcija je generalno potpuna nakon oralne primene. Hrana smanjuje brzinu, ali ne i stepen resorpcije. Pik koncentracija u plazmi se generalno postiže 1 do 2 sata nakon uzimanja pojedinačnih doza. Raspodela: Acetilsalicilna kiselina i salicilna kiselina se delom vezuju za serumske proteine i to najviše za albumin. Normalni stepen vezivanja proteina za salicilnu kiselinu je 80 do 90%, nakon primene u terapijskim plazma koncentracijama. Vezane acetilsalicilna kiselina i salicilna kiselina se raspodeljuju u sinovijalnu tečnost, nervni sistem i salivu. Salicilna kiselina lako prolazi placentu, a u visokim dozama prolazi u majčino mleko. Metabolizam i izlučivanje: Acetilsalicilna kiselina se brzo konvertuje u salicilnu kiselinu sa poluvremenom života od 15-20 minuta, zavisno od doze. Salicilati se delom izlučuju nepromenjeni, a delom se metabolišu u konjugaciji sa glicinom i glukuronskom kiselinom i oksidacijom. Brzina stvaranja metabolita glicina i glukuronske kiseline zavisi od saturacije. Poluvreme života salicilne kiseline je dozno zavisno. Renalna ekskrecija salicilne kiseline i njenih metabolita uključuje glomerularnu filtraciju i tubularnu sekreciju. Efekti koji zavise od uzrasta: Nema značajne razlike između farmakokinetike primećene kod starijih pacijenata i kod mlađih odraslih osoba.
Ublažavanje povremenih blagih do umerenih bolova, uključujući glavobolju, zubobolju, menstrualni bol, bol u mišićima (ukočenost) i bol u leđima (lumbago).
Febrilna stanja.
Doziranje i način primene
Prosečna preporučena doza:Odrasli i osobe starije od 16 godina: 1 šumeća tableta (500 mg acetilsalicilne kiseline) svakih 4-6 sati. Ne treba prekoračiti dozu od 3 g u toku 24 sata.
Lek se ne primenjuje kod dece mlađe od 16 godina (videti odeljak 4.3). Pacijenti sa oštećenjem bubrega ili jetre: (videti odeljke 4.3 i 4.4).Način primene
Za oralnu upotrebu.
Tabletu potpuno rastvoriti u maloj količini tečnosti, poželjno u pola čaše vode. Sadržaj ne treba piti sve dok stvaranje mehurića ili penušanje ne prestane. Lek treba uzeti nakon obroka ili uz mleko, naročito u slučaju probavnih smetnji. Lek ne treba uzimati na prazan stomak.
Uvek treba uzeti najnižu dozu kojom se postiže efekat.
Ovaj lek treba primeniti samo u slučaju kada se javljaju simptomi bola ili groznice. Kada se simptomi povuku, terapiju ovim lekom treba prekinuti.
Ukoliko bol traje duže od 5 dana, groznica duže od 3 dana ili ukoliko dođe do pogoršanja simptoma ili pojave novih simptoma, potrebno je izvršiti procenu kliničkog stanja.
Za postupke kod slučajne primene videti odeljak “Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”.
Kontraindikacije
Preosetljivost na acetilsalicilnu kiselinu ili bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka, druge salicilate, nesteroidne antiinflamatorne lekove ili tartrazin (unakrsna reakcija).
Akutni, hronični ili rekurentni peptički ulkus; želudačne smetnje koje se ponavljaju.
Istorija želudačnog krvarenja ili perforacije nakon tretmana acetilsalicilnom kiselinom ili drugim nesteroidnim antiinflamatorima.
Sklonost ka krvarenju.
Pacijenti sa istorijom astme ili astma uzrokovana primenom salicilata ili lekova sličnog delovanja, naročito nesteroidnih antiinflamatornih lekova.
Pacijenti sa polipima u nosu koji su udruženi sa astmom i koji su nastali ili pogoršani primenom acetilsalicilne kiseline.
Bolesti koje uključuju poremećaje koagulacije, naročito hemofilija ili hipoprotrombinemija.
Teško oštećenje bubrega, jetre ili srca.
Tretman metotreksatom u dozama od 15 mg/nedeljno ili većim (videti odeljak “Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija”).
Deca do 16 godina starosti, s obzirom na to da postoji povezanost između upotrebe acetilsalicilne kiseline i Rey-evog sindroma, koji je retka ali ozbiljna bolest.
Poslednji trimestar trudnoće.
Posebna upozorenja
Ne treba konzumirati alkohol, s obzirom na to da alkohol pojačava neželjena gastrointestinalna dejstva acetilsalicilne kiseline i predstavlja okidač za hroničnu iritaciju uzrokovanu acetilsalicilnom kiselinom. Upotreba acetilsalicilne kiseline kod pacijenata koji redovno konzumiraju alkohol (tri ili više alkoholnih pića - pivo, vino, žestoka pića, itd. - dnevno) može izazvati želudačno krvarenje.
Savetuje se oprez kod starijih pacijenata, naročito kod onih koji imaju oštećenje bubrega ili smanjeni nivo albumina u plazmi, usled rizika od povećane toksičnosti.
Acetilsalicilnu kiselinu ne treba primenjivati kod pacijenata pre ili posle vađenja zuba ili hirurške intervencije. Primena mora biti obustavljena nedelju dana pre takvih postupaka.Ne primenji vati sistematski da bi se sprečile smetnje izazvane vakcinacijom.
Lečenje nesteroidnim antiinflamatornim lekovima je povezano sa krvarenjem, stvaranjem ulceracija i perforacija u gornjem gastrointestinalnom traktu. Ove epizode se mogu javiti bilo kada u toku tretmana, čak i kod pacijenata koji pre toga nisu imali simptome i nisu imali istoriju želudačnih poremećaja. Rizik se povećava sa povećanjem doze, kod starijih pacijenata i kod pacijenata sa istorijom gastrointestinalnog krvarenja. Pacijente treba upozoriti na ove rizike i dati im uputstva da konsultuju lekara u slučaju melene, hematemeze, značajne slabosti ili bilo kog drugog znaka ili simptoma koji sugerišu na želudačno krvarenje. Ako se javi neka od ovih epizoda, lečenje treba odmah prekinuti.
Kad god je moguće, treba izbeći istovremenu primenu sa lekovima koji mogu povećati rizik od krvarenja, naročito u gornjem gastrointestinalnom traktu, kao što su kortikosterodi, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, selektivni inhibitori preuzimanja serotonina, antitrombotici i antikoagulansi (videti odeljak “Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija”). Ako se proceni da je istovremena primena neophodna, onda je treba sprovesti uz oprez i pacijente treba informisati o mogućim znacima i simptomima (melena, hematemeza, hipotenzija, hladan znoj, bol u abdomenu, vrtoglavica) i potrebi da se prekine tretman i zatraži hitna medicinska pomoć.
Acetilsalicilna kiselina može da dovede do bronhospazma i da izazove astmatične napade ili druge reakcije preosetljivosti. Faktori rizika su: već postojeća astma, polenska groznica, polipi u nosu i hronična respiratorna insuficijencija.
Osim toga, ovaj lek treba koristiti pod strogim medicinskim nadzorom u slučaju:
preosetljivosti na druge analgetike, antiinflamantorne lekove ili antireumatike ili u slučaju alergija.
deficijencije glukoza-6-fosfat dehidrogenaze. Kod pacijenata sa ozbiljnom deficijencijom glukoza-6-fosfat dehidrogenaze (G6PD), acetilsalicilna kiselina može indukovati hemolizu ili hemolitičku anemiju. Faktori koji mogu da povećaju rizik od hemolize su npr. primenjene visoke doze leka, groznica ili akutne infekcije.
urtikarije.
rinitisa.
hipertenzije.
postojanja oštećenja bubrega ili problema sa kardiovaskularnom cirkulacijom (npr. renovaskularna bolest, kongestivna srčana slabost, opadanje volumena plazme, veliki hirurški zahvati, sepsa ili veliki hemoragijski događaji), s obzirom na to da acetilsalicilna kiselina može povećati rizik od oštećenja bubrega ili akutne bubrežne insuficijencije.
disfunkcije jetre.
Lekove koji sadrže acetilsalicilnu kiselinu ne treba davati deci i adolescentima mlađim od 16 godina koji imaju virusno oboljenje sa ili bez povišene temperature, bez prethodnog konsultovanja sa lekarom ili farmaceutom. Kod nekih virusnih oboljenja, naročito izazvanih virusom gripa tipa A, virusom gripa tipa B i virusom ovčijih boginja, postoji rizik od Rey-evog sindroma. Rey-ev sindrom je veoma retko, ali veoma ozbiljno oboljenje koje zahteva hitnu medicinsku pomoć. Rizik od oboljevanja od ove bolesti se povećava ukoliko se istovremeno koristi acetilsalicilna kiselina; međutim, veza uzrok-efekat između njih nije dokazana. Kod neke dece acetilsalicilna kiselina može biti jedan od različitih okidača za nastajanje Rey-evog sindroma. Stalno povraćanje i letargija mogu biti simptomi Rey-evog sindroma: ako se oni jave, lečenje treba odmah prekinuti i obratiti se lekaru ili farmaceutu.
U niskim dozama, acetilsalicilna kiselina smanjuje izlučivanje mokraćne kiseline, što može pokrenuti napade gihta kod nekih pacijenata.Upozorenje u vezi sa pomoćnim supstancama
Jedna šumeća tableta sadrži 543 mg natrijuma. Ovo treba imati u vidu kod pacijenata koji su na dijeti sa malo natrijuma.
Interakcije
FARMAKODINAMSKE INTERAKCIJE
Al kohol: istovremena upotreba alkohola i acetilsalicilne kiseline povećava rizik od gastrointestinalnog krvarenja.
Oralni antikoagulansi: istovremena primena acetilsalicilne kiseline sa antikoagulansima kao što su heparin i varfarin povećava rizik od krvarenja, pa se zato ne preporučuje. Takođe, salicilati uklanjaju oralne antikoagulanse sa mesta na kojima se vezuju za proteine plazme. Treba izbeći primenu acetilsalicilne kiseline kod pacijenata koji dobijaju heparin, naročito ako je prisutna trombocitopenija. Poznate interakcije između acetilsalicilne kiseline i heparina i kumarinskih derivata ukazuju na to da ove lekove treba primeniti kada nisu dostupne alternativne terapije.
Ibuprofen: Eksperimentalni podaci sugerišu da, u slučaju istovremene primene, ibuprofen može da inhibira efekat niskih doza acetilsalicilne kiseline na agregaciju trombocita. Međutim, ograničenost ovih podataka i nepouzdanosti ekstrapolacije ex vivo podataka na kliničku situaciju sugerišu da se ne mogu izvući čvrsti zaključci u vezi sa redovnom upotrebom ibuprofena i da se postojanje klinički relevantnog efekta u slučaju povremene upotrebe ibuprofena ne smatra verovatnim (videti odeljak 5.1.).
Ciklosporin: nesteroidni antiinflamatorni lekovi mogu pojačati nefrotoksični efekat ciklosporina, usled efekata posredovanih renalnim prostaglandinima. Treba pažljivo pratiti funkciju bubrega, naročito kod starijih pacijenata.
Cimetidin i ranitidin: primena ovih lekova povećava toksičnost acetilsalicilne kiseline.
Korti kosteroidi, osim hidrokortizona, koji se koriste u supstitucionoj terapiji Adisonove bolesti: istovremena primena acetilsalicilne kiseline sa kortikosteroidima može povećati rizik za nastajanje ulkusa i gastrointestinalnog krvarenja usled sinergističkog efekta; stoga se istovremena upotreba ne preporučuje (videti odeljak 4.4.)
Diureti ci u kombinaciji sa visokim dozama acetilsalicilne kiseline: ovakva kombinacija izaziva smanjenu glomerularnu filtraciju preko smanjene sinteze renalnog prostaglandina. Istovremena primena acetilsalicilne kiseline i diuretika može da uzrokuje akutnu bubrežnu insuficijenciju, naročito kod dehidriranih pacijenata. U slučaju istovremene primene acetilsalicilne kiseline i nekog diuretika, mora se osigurati ispravna hidracija pacijenta i na početku tretmana mora se pratiti funkcija bubrega.
Inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE) i antagonisti angiot enzin II receptora: nesteroidni antiinflamatorni lekovi i angiotenzin II antagonisti imaju sinergistički efekat u smanjenju glomerularne filtracije i ovo se može pogoršati ukoliko je oštećena funkcija bubrega. Primena ove kombinacije kod starijih ili dehidriranih pacijenata može uzrokovati akutnu renalnu insuficijenciju direktnim uticajem na glomerularnu filtraciju. Treba pratiti funkciju bubrega na početku tretmana, a pacijent mora održavati optimalan nivo hidracije. Osim toga, ova kombinacija može smanjiti antihipertenzivni efekat ACE inhibitora i antagonista angiotenzin II receptora preko inhibicije prostaglandina sa vazodilatatornim efektom.
Selektivni inhibitori preuzimanja serotonina: istovremena upotreba povećava rizik od krvarenja uopšte u gastrointestinalnom traktu, a naročito u gornjem gastrointestinalnom traktu, tako da bi je zbog toga trebalo izbeći kad god je to moguće.
Antidijabetici kao što su insulin i sulfonilurea: istovremena primena acetilsalicilne kiseline i insulina i
sulfoniluree pojačava hipoglikemijski efekat ovih lekova tako što dolazi do njihovog uklanjanja sa mesta na plazma vezujućim proteinima.
Interferon α: acetilsalicilna kiselina smanjuje aktivnost interferona α.
Ostali antihipertenzivi (β-blokatori): tretman nesteroidnim antiinflamatornim lekovima može smanjiti antihipertenzivni efekat β-blokatora preko inhibicije prostaglandina sa vazodilatatornim efektom.
Drugi nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) primenjeni sa visokim dozama salici lata: istovremena primena nekoliko NSAIL može povećati rizik od ulkusa i gastrointestinalnog krvarenja usled sinergističkog delovanja.
Trombolitici i antiagregacioni lekovi: istovremena primena povećava rizik od krvarenja, pa se zato ne preporučuje (videti odeljak 4.4.).
Vankomicin: acetilsalicilna kiselina povećava rizik od ototoksičnosti vankomicina. FARMAKOKINETIČKE INTERAKCIJE:
Valproinska kiselina: istovremena primena acetilsalicilne kiseline i valproinske kiseline smanjuje vezivanje za proteine plazme i inhibira delovanje valproinske kiseline.
Antacidi: antacidi mogu povećati renalnu ekskreciju salicilata usled alkalizacije urina.
Barbiturati: acetilsalicilna kiselina može povećati koncentracije barbituata u plazmi.
Digoksin: NSAIL povećavaju koncentracije digoksina u plazmi, što može dovesti do postizanja toksičnih nivoa usled smanjene renalne ekskrecije. Istovremena upotreba digoksina i NSAIL se ne preporučuje. U slučaju neophodnosti istovremene upotrebe, nivoe digoksina u plazmi treba pratiti prilikom započinjanja, prilagođavanja i završetka terapije acetilsalicilnom kiselinom.
Fenitoi n: acetilsalicilna kiselina može povećati frakciju slobodnog fenitoina usled uklanjanja sa mesta vezivanja na proteinima.
Litijum: pokazano je da NSAIL smanjuju renalnu ekskreciju litijuma, povećavajući koncentracije litijuma u krvi do potencijalno toksičnih nivoa. Istovremena upotreba litijuma i NSAIL se ne preporučuje. Ukoliko je ova kombinacija neophodna, koncentracije litijuma u plazmi treba pažljivo pratiti prilikom započinjanja, prilagođavanja i završetka terapije acetilsalicalnom kiselinom.
Metotreksat: kada se metotreksat primenjuje u dozama 15 mg/nedeljno ili u većim dozama, salicilati smanjuju tubularnu sekreciju metotreksata i smanjuju vezivanje za proteine plazme, te povećavaju koncentracije metotreksata u plazmi, a tako i njegovu toksičnost. Iz ovog razloga, ne preporučuje se istovremena upotreba acetilsalicilne kiseline kod pacijenata tretiranih visokim dozama metotreksata (videti odeljak 4.3. Kontraindikacije). U dozama nižim od 15 mg/nedeljno, rizik od interakcije treba uzeti u obzir, naročito kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega. Kada je neophodan kombinovani tretman, treba pratiti krvnu sliku i funkciju bubrega, naročito u nekoliko prvih dana tretmana.
Drugi nesteroidni antiinflamatorni lekovi: istovremena primena acetilsalicilne kiseline smanjuje brzinu
resorpcije indometacina, fenoprofena, naproksena, flubriprofena, ibuprofena, diklofenaka i piroksikama.
Urikozurici: istovremena primena acetilsalicilne kiseline i urikozurika (probenecid i sulfinpirazon) smanjuje efekte urikozurika i smanjuje ekskreciju acetilsalicilne kiseline, što dovodi do visokih nivoa u plazmi.
Zidovudin: acetilsalicilna kiselina može povećati koncentracije zidovudina u plazmi kompetitivnom inhibicijom glukuronidacije ili direktno inhibicijom hepatičkog mikrozomalnog metabolizma, što potencijalno može da dovede do toksičnih nivoa. Pre uzimanja acetilsalicilne kiseline mora se obratiti
posebna pažnja na moguće interakcije, naročito u slučaju hronične terapije, ukoliko se uzima u kombinaciji sa zidovudinom. Zidovudin, takođe, povećava toksičnost acetilsalicilne kiseline.Interakcije kod dijagnostičkih testova:
Acetilsalicilna kiselina može uticati na rezultate sledećih laboratorijskih testova:Krv:
povećanje (biološko): transaminaza (ALT i AST), alkalna fostataza, amonijak, bilirubin, holesterol, kreatin-kinaza, kreatinin, digoksin, slobodni tiroksin (T4), laktatna dehidrogenaza (LDH), tiroksin vezujući globulin (TBG), trigliceridi, mokraćna kiselina i valproinska kiselina;
povećanje (analitička interferencija): glukoze, paracetamola i ukupnih proteina.
smanjenje (biološko): slobodnog tiroksina (T4), glukoze, fenitoina, tiroidnog stimulišućeg hormona (TSH), tireotropin oslobađajućeg hormona (TRH), slobodnog trijodtironina (T3), triglicerida, mokraćne kiseline i klirensa kreatinina;
smanjenje (analitička interferencija): transaminaza (ALT), albumina, alkalne fosfataze, holesterola, kreatin-kinaze (CK), laktatne dehidrogenaze (LDH) i ukupnih proteina.Urin:
smanjenje (biološko) estriola
smanjenje (analitička interferencija): 5-hidroksiindolsirćetne kiseline, 4-hidroksi-3-metoksi bademove kiseline, ukupnih estrogena i glukoze.
Trudnoća i dojenje
Period trudnoće:
Inhibicija sinteze prostaglandina može štetno uticati na trudnoću i / ili embrion - fetalni razvoj. Podaci iz epidemioloških studija povećali su zabrinutost vezano za povećanje rizika od pobačaja i malformacija nakon upotrebe inhibitora sinteze prostaglandina u ranoj trudnoći (prva tri meseca trudnoće). Veruje se da se rizik povećava sa dozom i trajanjem terapije. Dostupni podaci ne podržavaju bilo kakvu povezanost uzimanja acetilsalicilne kiseline i povećanja rizika od pobačaja. Za acetilsalicilnu kiselinu dostupni epidemiološki podaci o malformacijama nisu konzistentni, ali se ne može isključiti povećan rizik od gastrošize. Prospektivna studija izloženosti u ranoj trudnoći ( 1. - 4. meseca ) izvedena na oko 14.800 parova majka - dete, nije pružila dokaze o povećanoj stopi malformacija.
Tokom prvog i drugog trimestra trudnoće, ne treba primenjivati lekove koje sadrže acetilsalicilnu kiselinu, osim ukoliko to nije zaista neophodno. Ako se acetilsalicilna kiselina primenjuje u toku prvog ili drugog trimestra trudnoće ili kod žena koje planiraju da zatrudne, treba koristiti najmanju moguću dozu i trajanje lečenja treba da
traje što je moguće kraće.
Tokom trećeg trimestra trudnoće, svi inhibitori sinteze prostaglandina mogu izložiti: Fetus:
kardiopulmonarnoj toksičnosti (sa prevremenim zatvaranjem ductusa arteriosusa i plućnom hipertenzijom)
-renalnoj disfunkciji koja može napredovati do bubrežne insuficijencije sa oligohidramniozom.
Majku i dete na kraju trudnoće:
mogućem produženju vremena krvarenja, antiagregacionom efektu koji se može javiti pri primeni veoma malih doza;
inhibiciji kontrakcija uterusa što dovodi do odloženog ili produženog porođaja.Shodno tome, acetilsalicilna kiselina je kontraindikovana tokom trećeg trimestra trudnoće. Studije na životinjama su pokazale postojanje reproduktivne toksičnosti (videti odeljak 5.3.) Period dojenja:
Salicilati i njihovih metabolita prelaze u majčino mleko. U periodu dojenja se ne preporučuje primena leka zbog
mogućnosti pojave neželjenih reakcija kod dece.Fertilitet
Nije poznato da li acetilsalicilna kiselina ima negativno dejstvo na fertilitet. Pogledati preporuku korišćenja za žene koje planiraju trudnoću u delu Period trudnoće ovog odeljka.
Upravljanje vozilom
Nema prijavljenog uticaja.
Neželjena dejstva
Generalno, neželjena dejstva acetilsalicilne kiseline se javljaju povremeno, ali mogu biti ozbiljna u nekim slučajevima. U najvećem broju slučajeva, neželjena dejstva su produženje farmakološkog dejstva i uglavnom uticaj na digestivni trakt. Neželjena dejstva se javljaju kod 5-7% pacijenata.
Učestalost ispoljavanja neželjenih dejstava se klasifikuje kao: Veoma često: (≥1/10)
Često: (≥1/100 - <1 p="">Povremeno: (≥1/1000 - <1 p="">Retko: (≥1/10 000 - <1 p="">Veoma retko: (<1 000="" p="">Nije poznato: (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka).
Najčešća neželjena dejstva su:
Poremećaji na nivou krvi i limfnog sistema: Često:
povećani rizik od krvarenja, perioperativnog
krvarenja, hematoma, epitakse, urogenitalnog i/ili krvarenja desni, hipoprotrombinemije (u visokim dozama).
Povremeno:
anemija. Retko:
krvarenje može preći u hroničnu posthemoragijsku anemiju ili nedostatak gvožđa (usled okultnog krvarenja) sa karakterističnim simptomima kao što su astenija, bledilo i smanjena perfuzija.
Veoma retko:
cerebralna hemoragija (naročito kod pacijenata sa nekontrolisanom hipertenzijom i koji istovremeno uzimaju hemostatike).
Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji: Često:
bronhospazam, teška dispneja, rinitis, astma, nazalna kongestija.
Veoma retko:
anafilaktički šok.
Gastrointestinalni poremećaji: Često:
čir na želucu, čir na dvanaestopalačnom crevu, gastrointestinalno krvarenje (melena, hematemeza), abdominalni i gastrointestinalni bol, dispepsija, mučnina, povraćanje.
Retko:
gastrointestinalna inflamacija. Veoma retko:
čir na želucu sa krvarenjem i perforacijom.
Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva: Često:
urtikarija, osip na koži, angioedem, pruritus.
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene: Povremeno:
Rey-ev sindrom (kod dece mlađe od 16 godina koja imaju groznicu, grip ili ovčije boginje. Videti odeljak 4.3.)
Hepatobilijarni poremećaji Povremeno:
hepatitis (naročito kod pacijenata koji imaju juvenilni artritis).
Veoma retko:
prolazno oštećenje jetre sa povećanjem transaminaza.
Sledeća neželjena dejstva su prijavljena nakon produženog tretmana, a njihova tačna učestalost nije poznata: Poremećaji nervnog sistema: - vrtoglavica
Poremećaji na nivou uha i centra za ravnotežu: - tinitus, gubitak sluha
Poremećaji na nivou bubrega i urinarnog sistema: - oštećenje bubrega, akutna bubrežna insuficijencija i
akutni intersticijalni nefritis Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva: - znojenje
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene: - glavobolja Psihijatrijski poremećaji: - stanje zbunjenosti
Tretman treba odmah prekinuti ukoliko se kod pacijenta javi bilo kakv oblik gubitka sluha, tinitus ili vrtoglavica.
Kod pacijenata kod kojih postoji istorija preosetljivosti na acetilsalicilnu kiselinu i druge nesteroidne antiinflamatorne lekove, mogu se javiti anafilaktičke ili anafilaktoidne reakcije. Ovo se takođe može javiti i kod pacijenata koji ranije nisu pokazivali znake preosetljivosti na ove lekove.
Kod pacijenata sa teškom deficijencijom glukoza-6-fosfat dehidrogenaze prijavljeni su slučajevi hemolitičke anemije.Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Predoziranje
Doze veće od 100 mg/kg/dnevno u periodu dužem od dva dana mogu da izazovu salicilizam (trovanje salicilatima).Hronična toksičnost:
Može biti teško uočiti hroničnu toksičnost s obzirom na to da su njeni znaci i simptomi nespecifični. Blago trovanje salicilatima ili salicilizam se obično javlja nakon ponovljene upotrebe visokih doza. Simptomi trovanja su: vrtoglavica, vertigo, zvonjenje u ušima, mučnina, povraćanje, gubitak sluha, znojenje, glavobolja i stanje zbunjenosti, vazodilatacija i hiperventilacija, zamućen vid i povremeno dijareja. Najveći broj ovih reakcija je direktno uzrokovan delovanjem same supstance. Međutim, vazodilatacija i znojenje su rezultat pojačanog metabolizma.
Simptomi hronične toksičnosti se mogu kontrolisati smanjenjem doze.
Zvonjenje u ušima se obično javlja pri koncentracijama u plazmi od 150 do 300 μg/ml. Ozbiljnija neželjena dejstva se javljaju pri koncentracijama iznad 300 μg/ml.Akutna toksičnost:
Glavna karakteristika akutne toksičnosti je poremećaj acido-bazne ravnoteže, što može da utiče na toksičnost salicilata, menjajući raspodelu u plazmi i tkivima. Kod dece, najčešća manifestacija je metabolička acidoza. Respiratorna stimulacija uzrokuje hiperventilaciju i respiratornu alkalozu. Poremećena oksidativna fosforilacija dovodi do metaboličke acidoze.
Trovanje salicilatima obično dovodi do oba simptoma do određenog nivoa, ali kod dece do 4 godine starosti, veća je sklonost da nastane metabolička acidoza, dok kod dece starije od 4 godine i odraslih češća je respiratorna alkaloza.
Ozbiljnost trovanja se ne može proceniti samo na osnovu koncentracije u plazmi. Resorpcija acetilsalicilne kiseline se može smanjiti usled odloženog gastričnog pražnjenja, stvaranja želudačnog kamenca ili unosa preparata sa enteričnom oblogom.
Neurološki poremećaji kao što su stanje zbunjenosti, delirijum, konvulzije i koma predstavljaju indikacije akutnog trovanja.
Znaci salicilizma se javljaju kada su koncentracije salicilata u plazmi iznad 300 mg/l.
Zahteva se primena suportivnih mera kod odraslih kod kojih su koncentracije salicilata u plazmi iznad 500 mg/l i kod dece kod kojih su koncentracije salicilata u plazmi iznad 300 mg/l.Terapijske i suportivne mere: trovanje acetilsalicilnom kiselinom je određeno stepenom trovanja, stanjem i kliničkim simptomima i u skladu sa praksom koja se primenjuje kad je u pitanju tretman predoziranja. Ne postoji antidot za trovanje salicilatima. U slučaju sumnje na predoziranje, pacijenta treba zadržati na opservaciji najmanje 24 sata, s obzirom na to da simptomi i koncentracija salicilata u krvi ne moraju biti uočljivi nekoliko sati. Predoziranje se tretira ispiranjem želuca, forsiranom alkalnom diurezom i suportivnom terapijom.
Korigovanje acido-bazne ravnoteže zajedno sa hemodijalizom može biti neophodno u akutnim slučajevima. Usled složenosti patoloških efekata trovanja salicilatima, znaci i simptomi trovanja mogu uključivati:
ZNACI I SIMPTOMI EFEKTI TERAPIJSKE MERE
Blago do umereno trovanje Ispiranje želuca, ponovljena primena aktivnog uglja, forsirana alkalna diureza.
Tahipneja, hiperventilacija, respiratorna alkaloza Alkalemija, alkalurija Primena tečnosti i elektrolita.
Dijaforeza
Mučnina, povraćanje
Umereno do teško trovanje Ispiranje želuca, ponovljena primena aktivnog uglja, forsirana alkalna diureza, a u težim slučajevima hemodijaliza.
Respiratorna alkaloza sa kompenzatornom metaboličkom acidozom. Acidemija, acidurija Primena tečnosti i elektrolita.
Hiperpireksija Primena tečnosti i elektrolita.
Respiratorni poremećaji: u rasponu od hiperventilacije i nekardiološkog plućnog edema do otežanog disanja i afiksije
Kardiovaskularni poremećaji: od disritmije, hipotenzije do Na primer, abnormalni krvni pritisak, abnormalni EKG
kardiovaskularnog stresa
Gubitak tečnosti i elektrolita: od dehidratacije i oligurije do bubrežne insuficijencije. Na primer, hiperkalijemija, hipernatremija, hiponatremija, oštećenje funkcije bubrega. Primena tečnosti i elektrolita.
Disfunkcija metabolizma glukoze, ketoza Hiperglikemija, hipoglikemija (naročito kod dece), povećanje nivoa acetona
Tinitus, gubitak sluha
Gastrointestinalni poremećaji: gastrointestinalno krvarenje
Hematološki poremećaji: od inhibicije agregacije trombocita do koagulopatije Na primer, hipoprotrombinemija, produženje protrombinskog vremena
Neurološki poremećaji: toksična encefalopatija, depresija centralnog nervnog sistema sa simptomima od letargije i stanja zbunjenosti do kome i moždanog udara.
Farmakodinamika
Farmakoterapijska grupa: Ostali analgetici i antipiretici. ATC kod: N02BA01
Analgetički efekat acetilsalicilne kiseline nastaje na perifernom nivou inhibicijom sinteze prostaglandina, čime se inhibira stimulacija receptora za bol preko bradikinina i drugih supstanci. Takođe, u vezi sa olakšanjem bola moguće je da dolazi i do centralnih efekata na hipotalamus.
Antipiretički efekat verovatno nastaje usled inhibicije sinteze prostaglandina, iako jedra hipotalamusa igraju značajnu ulogu u kontroli ovih perifernih mehanizama.
Acetilsalicilna kiselina inhibira stvaranje tromboksana A2 acetilovanjem trombocitne ciklooksigenaze. Ovaj antiagregacioni efekat je ireverzibilan za vreme životnog veka trombocita.
Eksperimentalni podaci sugerišu da ibuprofen može da inhibira efekat niskih doza acetilsalicilne kiseline na agregaciju trombocita u slučaju istovremene primene. U jednoj studiji, u kojoj je pojedinačna doza od 400 mg ibuprofena primenjivana 8 sati pre ili 30 minuta nakon primene 81 mg acetilsalicilne kiseline sa trenutnim oslobađanjem, primećeno je da dolazi do smanjenja efekta acetilsalicilne kiseline na stvaranje tromboksana i agregaciju trombocita. Međutim, ograničenost ovih podataka i nepouzdanosti ektrapolacije ex vivo podataka na kliničku situaciju sugerišu da se ne mogu izvući čvrsti zaključci u vezi sa redovnom upotrebom ibuprofena i da se postojanje klinički relevantnog efekta u slučaju povremene upotrebe ibuprofena ne smatra verovatnim.
Farmakokinetika
Resorpcija: Resorpcija je generalno potpuna nakon oralne primene. Hrana smanjuje brzinu, ali ne i stepen resorpcije. Pik koncentracija u plazmi se generalno postiže 1 do 2 sata nakon uzimanja pojedinačnih doza. Raspodela: Acetilsalicilna kiselina i salicilna kiselina se delom vezuju za serumske proteine i to najviše za albumin. Normalni stepen vezivanja proteina za salicilnu kiselinu je 80 do 90%, nakon primene u terapijskim plazma koncentracijama. Vezane acetilsalicilna kiselina i salicilna kiselina se raspodeljuju u sinovijalnu tečnost, nervni sistem i salivu. Salicilna kiselina lako prolazi placentu, a u visokim dozama prolazi u majčino mleko. Metabolizam i izlučivanje: Acetilsalicilna kiselina se brzo konvertuje u salicilnu kiselinu sa poluvremenom života od 15-20 minuta, zavisno od doze. Salicilati se delom izlučuju nepromenjeni, a delom se metabolišu u konjugaciji sa glicinom i glukuronskom kiselinom i oksidacijom. Brzina stvaranja metabolita glicina i glukuronske kiseline zavisi od saturacije. Poluvreme života salicilne kiseline je dozno zavisno. Renalna ekskrecija salicilne kiseline i njenih metabolita uključuje glomerularnu filtraciju i tubularnu sekreciju. Efekti koji zavise od uzrasta: Nema značajne razlike između farmakokinetike primećene kod starijih pacijenata i kod mlađih odraslih osoba.
Нема коментара:
Постави коментар