Hronični tonzilitis palatinalnih tonzila prepoznaje se ili kao akutizacija hronične bolesti, uz odgovarajuće upalne simptome (povišena temperatura, gušobolja, malaksalost, polimijalgija...), ili kao uzgredni nalaz, prilikom čega se otkriva hipertofija tonzila (kod dece i omladine) ili atrofija, katkad sa zjapećim kriptama (kod odraslih). Hronični hipertrofični tonzilitis u neupal- noj fazi odlikuje se odsustvom hiperemije, a interesantno je da čak ni veoma izražena hipertofija kod dece ne daje osećaj otežanog gutanja. Hipertrofija tonzila se gradira u tri stepena: prvi stepen je jasno uočavanje palatinalnih tonzila koje se pomaljaju iza prednjih nepčanih lukova i dosežu skoro do polovine prostora između nepčanih likova i uvule; drugi stepen je
prelazak polovine prostora između lukova i uvule; u trećem stepenu tonzile dodiruju jvulu, odnosno dodiruju se međusobno.
Hronični tonzilitis može da daje brojne komplikacije, od ,,per continuitatem" prelaska upale iz ovog žarišta u ceo orofarinks, kao i prema na- zofarinksu, larinksu i traheji, preko davanja lokalnih apscendirajućih upala (peritonzilarni apsces), do razvoja reumatske groznice u slučaju da postoji streptokona invazija tonzila.
Upala krajnika („angina") može da se uoči samo kao hiperemija i uvećanje krajnika („kataralna angina"), kao pojava gnojnih čepova na krajnicima („gnojna angina"), ili kao pojava različitih naslaga na krajnicima (slaninastih kod infektivne mononukleoze, nekrozno-ulceroznih kod Plaut- Vincent angine, beložutih pseudomembranoznih kod difterije..:). Inicijalna terapija treba da olakša tegobe pacijenta (analgoantipiretici parenteralno ili lokalno, lokalno ispiranje antisepticima kao što su 3% rastvor hidrogena, H202, ili Heksoral, ili prskanje rastvorom Tantum Verde - benzidamin hlorid), da deluje antibiotski (širokospektralna ili empirijska terapija do dobija- nja rezultata briseva, parenteralno ili per os) i da smanji inflamatorni proces (NSAIL, kortikosteroidi, antihistaminici).
Kada su akutizacije hroničnog tonzilitisa česte, ili kad postoji hiperto- fija 3. stepena, ili ako postoje hipertofija ili atrofija koje daju zadah iz usta (foetor ex ore), indikovana je tonzilektomija.
Posebno je značajno ne uzimati olako unilateralna uvećanja krajnika, koja ponekad mogu da budu posledica malignog procesa (skvamocelularni karcinom orofarinksa, ili limfom...).
Za pedijatrijsku praksu predstavlja hronična upala ili samo hipertofija takozvanog „trećeg krajnika", adenoidinih vegetacija. Adenoidna hiperplazija se odlikuje sledećim simptomima: nemogućnost disai ja na nos, hrkanje tokom spavanja, nazalni govor (rinolalija), stalno otvorena usta („riblja usta", generalni aspekt koji se naziva „facies adenoi- dea"), postojanje manje ili veće otoptoze („klempave uši") zbog držanja otvorenih usta, često pijenje vode... Lečenje je operativno, pri čemu je operacija relativno laka i ne zahteva duži oporavak. Adenoidektomija se može raditi već u prvoj godini života, ali ukoliko se izvede pre navršene treće godine, postoji mogućnost da se adenoidne vegetacije ponovo razviju.
prelazak polovine prostora između lukova i uvule; u trećem stepenu tonzile dodiruju jvulu, odnosno dodiruju se međusobno.
Hronični tonzilitis može da daje brojne komplikacije, od ,,per continuitatem" prelaska upale iz ovog žarišta u ceo orofarinks, kao i prema na- zofarinksu, larinksu i traheji, preko davanja lokalnih apscendirajućih upala (peritonzilarni apsces), do razvoja reumatske groznice u slučaju da postoji streptokona invazija tonzila.
Upala krajnika („angina") može da se uoči samo kao hiperemija i uvećanje krajnika („kataralna angina"), kao pojava gnojnih čepova na krajnicima („gnojna angina"), ili kao pojava različitih naslaga na krajnicima (slaninastih kod infektivne mononukleoze, nekrozno-ulceroznih kod Plaut- Vincent angine, beložutih pseudomembranoznih kod difterije..:). Inicijalna terapija treba da olakša tegobe pacijenta (analgoantipiretici parenteralno ili lokalno, lokalno ispiranje antisepticima kao što su 3% rastvor hidrogena, H202, ili Heksoral, ili prskanje rastvorom Tantum Verde - benzidamin hlorid), da deluje antibiotski (širokospektralna ili empirijska terapija do dobija- nja rezultata briseva, parenteralno ili per os) i da smanji inflamatorni proces (NSAIL, kortikosteroidi, antihistaminici).
Kada su akutizacije hroničnog tonzilitisa česte, ili kad postoji hiperto- fija 3. stepena, ili ako postoje hipertofija ili atrofija koje daju zadah iz usta (foetor ex ore), indikovana je tonzilektomija.
Posebno je značajno ne uzimati olako unilateralna uvećanja krajnika, koja ponekad mogu da budu posledica malignog procesa (skvamocelularni karcinom orofarinksa, ili limfom...).
Za pedijatrijsku praksu predstavlja hronična upala ili samo hipertofija takozvanog „trećeg krajnika", adenoidinih vegetacija. Adenoidna hiperplazija se odlikuje sledećim simptomima: nemogućnost disai ja na nos, hrkanje tokom spavanja, nazalni govor (rinolalija), stalno otvorena usta („riblja usta", generalni aspekt koji se naziva „facies adenoi- dea"), postojanje manje ili veće otoptoze („klempave uši") zbog držanja otvorenih usta, često pijenje vode... Lečenje je operativno, pri čemu je operacija relativno laka i ne zahteva duži oporavak. Adenoidektomija se može raditi već u prvoj godini života, ali ukoliko se izvede pre navršene treće godine, postoji mogućnost da se adenoidne vegetacije ponovo razviju.
Нема коментара:
Постави коментар