Pljuvačka ima zaštotnu ulogu. Uloga pljuvačke u ishrani kao i ekskretoma funkcija su manje značajne.
Zaštitna uloga pljuvačke se odvija na tri načina:
- putem mehaničke eliminacije mikroorganizama;
- zahvaljujući tome što sadrži neke antibakte- rijalne materije i
- zahvaljujući stalnoj promeni koncentracije vodonikovih jona.
Mehanička eliminacija mikroorganizama i zaštita oralnih tkiva od infekcije odvija se zahvaljujući tome što pljuvačka kao tečnost dospeva u sve delove usne duplje. Ona dospeva do svih retencionih mestakao što su nabori sluzokože i prostori između zuba i odatle mehanički eliminiše ostatke hrane koji su u stvari nosioci infektivnog materijala.
Pljuvačka se permanentno stvara, pa je i trajna njena uloga u mehaničkom ispiranju i eliminaciji ostataka hrane i mikroorganizama. Poznato je da se pljuvačka stvara i za vreme pauze između obroka, pri mirovanju, pa | u snu.
Antibakterijalne materije koje sadrži pljuvačka dirdtatno ili indirektno uništavaju (Mikroorganizme usne duplje ili pak nepovoljno utiču na njihoi# razmnožavanje i patogeno delpvanje. Takve antibakterijalne materije su: mucin, amonijum nitrat, lizo- zim, opsonini, transferin, nukleaze i inhibitini. Qvde treba ubrojati ¡¡mobilne fagocite pljuvačke (monociti i neutrofilni granulociti).
Mucin pljuvačke, zahvaljujući intenzivnom viskozitetu, može da fiksira pojedine mikroorganizme. Na taj način on razdvaja i razbija njihovu simbiozu, što onemogućava njihovo razmnožavanje i patogeno delovanje.
- Amonijum nitrat nastaje iz pljuvačne ureje. Deluje inhibitomo na razmnžavanje mikroorganizama.
- Lizozimi neki drugi riiukolitički enzimi bak- tericidno dejstvo ostvaruju na taj način što razlaižu mukopolisaharide površinskog sloja mikroorganizama.
Opsonini deluju antibakterijskii riftjtij hačin što se vezivanjem za bakterije olakšava proces fagocitoze. Tako pripremljene bakterije lako budu fagocitovane od strane fagocita pljuvačke (monociti, neutrofilni granulociti)- m Transferin u pljuvački vezuje gvožđe iz pojedinih mikroorganizama, pa ih tako inhibi- ra,o
- Nukleaze pljuvačke baktcricidno dejstvo ostvaruju na taj način što razgrađuju nukleinške kiseline pojedinih mikroorganizama.
- Inhibini pljuvačke pak razlažu glikogen koji se nalazi u bakterijskoj opni i na taj način uništavaju mikroorganizme^
- Fagociti pljuvačke (monociti i neutrofilni i granulociti) fagocituju pojedine mikroorganizme, pa ih potom putem digestije j stvaraju u svojoj citoplazmi. Proces fagocitoze se uspešnije odvija ukoliko su enzimi pljuvačke prethodno oštetili mikroorganizme.
Stalna promena koncentracije vodonikovih jo- na ntiče i na elektrohemijsku reakciju pljuvačke. Usled toga pljuvačka je čas kisela čas alkalna. kako se mikroorganizmi razmnožavaju u kiseloj ili baznoj sredini, na njih će antibiotski delovati nagle promene elektrohemijske reakcije. Veoma su retki tzv. fakultativni sojevi, koji podjednako odbro podnose i kiselu i alkalnu sredinu. Većina mikroorganizama se adaptira na životnu ¡famo jedfifej sredini i vrlo teško podnose te promene.
Uloga pljuvačke u ishrani ogleda se u pripremi hrane u smislu formiranja i gutanja zalogaja. Manje je značajna doga pljuvački u varenju hrane i pep* cepciji ukttša;
Prilikom žvakanja hrana se meša sa pljuvačkom i zalogaj postaje meke konzistencije. Mucin pljuvačke čini da zalogaj postaje klizav i gladak. To olakšava kretanje zalogaja u toku gutanja i samo gutanje. Smanjena salvacija koja nastaje usled nekih patoloških smetnji u ustima, dovodi do otežanog gutanja. Uz pomoć ptijalina j, drugih enzima pljuvačke, varenje hrane počinje još u ustima. Kako se hrana malo zadržavau ušfima, to jeen^imsko delovanje neznatno.
Pljuvačka doprinosi percepciji ukusa na taj način što rastvara neke materije iz hrane i na taj način omogućava njihovo dejstvo na receptore čula ukusa koji se nalaze u usnoj duplji. '
Ekskretoma uloga pljuvačke se odvija tako što se putem pljuvačke iznučuju neke, organizmu štetne materije. Na oVaj način se elimitiiše: živa, olovo, bizmut, antimon i neke druge toksične materije, pljuvačkom se eliminišu i neki lekovi kao što sa: antibiotici (naročito penicilin), kinin, morfijutn, jod, salicilati i drugi.
Smatra se da je ekskretoma uloga pljuvačke naročito značajna kod bubrežnih oboljenja. Tada se pljuvačkom pojačano izlučuju azotni metabolički produkti i druge štetne materije (ureja, keratinin), čije bi zadržavanje u organizmu bilo štetno.
Zaštitna uloga pljuvačke se odvija na tri načina:
- putem mehaničke eliminacije mikroorganizama;
- zahvaljujući tome što sadrži neke antibakte- rijalne materije i
- zahvaljujući stalnoj promeni koncentracije vodonikovih jona.
Mehanička eliminacija mikroorganizama i zaštita oralnih tkiva od infekcije odvija se zahvaljujući tome što pljuvačka kao tečnost dospeva u sve delove usne duplje. Ona dospeva do svih retencionih mestakao što su nabori sluzokože i prostori između zuba i odatle mehanički eliminiše ostatke hrane koji su u stvari nosioci infektivnog materijala.
Pljuvačka se permanentno stvara, pa je i trajna njena uloga u mehaničkom ispiranju i eliminaciji ostataka hrane i mikroorganizama. Poznato je da se pljuvačka stvara i za vreme pauze između obroka, pri mirovanju, pa | u snu.
Antibakterijalne materije koje sadrži pljuvačka dirdtatno ili indirektno uništavaju (Mikroorganizme usne duplje ili pak nepovoljno utiču na njihoi# razmnožavanje i patogeno delpvanje. Takve antibakterijalne materije su: mucin, amonijum nitrat, lizo- zim, opsonini, transferin, nukleaze i inhibitini. Qvde treba ubrojati ¡¡mobilne fagocite pljuvačke (monociti i neutrofilni granulociti).
Mucin pljuvačke, zahvaljujući intenzivnom viskozitetu, može da fiksira pojedine mikroorganizme. Na taj način on razdvaja i razbija njihovu simbiozu, što onemogućava njihovo razmnožavanje i patogeno delovanje.
- Amonijum nitrat nastaje iz pljuvačne ureje. Deluje inhibitomo na razmnžavanje mikroorganizama.
- Lizozimi neki drugi riiukolitički enzimi bak- tericidno dejstvo ostvaruju na taj način što razlaižu mukopolisaharide površinskog sloja mikroorganizama.
Opsonini deluju antibakterijskii riftjtij hačin što se vezivanjem za bakterije olakšava proces fagocitoze. Tako pripremljene bakterije lako budu fagocitovane od strane fagocita pljuvačke (monociti, neutrofilni granulociti)- m Transferin u pljuvački vezuje gvožđe iz pojedinih mikroorganizama, pa ih tako inhibi- ra,o
- Nukleaze pljuvačke baktcricidno dejstvo ostvaruju na taj način što razgrađuju nukleinške kiseline pojedinih mikroorganizama.
- Inhibini pljuvačke pak razlažu glikogen koji se nalazi u bakterijskoj opni i na taj način uništavaju mikroorganizme^
- Fagociti pljuvačke (monociti i neutrofilni i granulociti) fagocituju pojedine mikroorganizme, pa ih potom putem digestije j stvaraju u svojoj citoplazmi. Proces fagocitoze se uspešnije odvija ukoliko su enzimi pljuvačke prethodno oštetili mikroorganizme.
Stalna promena koncentracije vodonikovih jo- na ntiče i na elektrohemijsku reakciju pljuvačke. Usled toga pljuvačka je čas kisela čas alkalna. kako se mikroorganizmi razmnožavaju u kiseloj ili baznoj sredini, na njih će antibiotski delovati nagle promene elektrohemijske reakcije. Veoma su retki tzv. fakultativni sojevi, koji podjednako odbro podnose i kiselu i alkalnu sredinu. Većina mikroorganizama se adaptira na životnu ¡famo jedfifej sredini i vrlo teško podnose te promene.
Uloga pljuvačke u ishrani ogleda se u pripremi hrane u smislu formiranja i gutanja zalogaja. Manje je značajna doga pljuvački u varenju hrane i pep* cepciji ukttša;
Prilikom žvakanja hrana se meša sa pljuvačkom i zalogaj postaje meke konzistencije. Mucin pljuvačke čini da zalogaj postaje klizav i gladak. To olakšava kretanje zalogaja u toku gutanja i samo gutanje. Smanjena salvacija koja nastaje usled nekih patoloških smetnji u ustima, dovodi do otežanog gutanja. Uz pomoć ptijalina j, drugih enzima pljuvačke, varenje hrane počinje još u ustima. Kako se hrana malo zadržavau ušfima, to jeen^imsko delovanje neznatno.
Pljuvačka doprinosi percepciji ukusa na taj način što rastvara neke materije iz hrane i na taj način omogućava njihovo dejstvo na receptore čula ukusa koji se nalaze u usnoj duplji. '
Ekskretoma uloga pljuvačke se odvija tako što se putem pljuvačke iznučuju neke, organizmu štetne materije. Na oVaj način se elimitiiše: živa, olovo, bizmut, antimon i neke druge toksične materije, pljuvačkom se eliminišu i neki lekovi kao što sa: antibiotici (naročito penicilin), kinin, morfijutn, jod, salicilati i drugi.
Smatra se da je ekskretoma uloga pljuvačke naročito značajna kod bubrežnih oboljenja. Tada se pljuvačkom pojačano izlučuju azotni metabolički produkti i druge štetne materije (ureja, keratinin), čije bi zadržavanje u organizmu bilo štetno.
Нема коментара:
Постави коментар