Po postavljanju dijagnoze i utvrđivanju plana lečenja pristupa se identifikaciji dentalnog plaka.
Dentalni plak je bezbojan i prilikom stomatološkog pregleda ga nije moguće otkriti golim okom. Samo debele naslage dentalnog plaka mogu se vi- deti kao granulirana masa koja je najviše nagomilana u gingivalnoj trećini krunice zuba. Količina dentalnog plaka može se utvrditi i povlačenjem sondom po površini zuba. Količina dentalnog plaka se može i numerički izraziti pomoću odgovarajućih indeksa (indeksom po Silnes-Lou).
Da bi se učinio vidljivim i da bi se lakše utvrdila njegova rasprostranjenost i količina, dentalni plak se može obojiti. Za bojenje dentalnog plaka služe razne prirodne ili veštačke neškodljive boje. Takve su na primer: gencijana violet, eritrozin, flu- orescin, bazični fuksin, metilensko plavilo i eozin. Ove boje se jedine sa matriksom dentalnog plaka i tako ga boje. Boje za otkrivanje dentalnog plaka nalaze se u vidu rastvora ili tableta, pod različitim fabričkim nazivima. Postoje boje kojima se može utvrditi i zrelost dentalnog plaka.
Bojenje dentalnog plaka u cilju njegove identifikacije može da vrši stomatolog u ordinaciji, a i sam bolesnik kod kuće. Stomatolozi češće koriste rastvore boja, a bolesnici boju u vidu tableta.
Identifikacija dentalnog plaka prebrojavanjem u ordinaciji stomatologa mora se vršiti pri dobrom dnevnom ili veštačkom svetlu. Pre prebrojavanja bolesnik nekoliko puta snažno ispere usta vodom, kako bi se sa zuba i gingive odstranili ostaci hrane i materija alba. Isto se može postići i pomoću spreja vode. U cilju zaštite rumenog dela usana od prebo- javanja potrebno gaje prethodno zaštititi slojem va- zelina. Zatim se željeni region zaštiti od pljuvačke valjcima od celuloze.
Za bojenje dentalnog plaka najčešće se koristi 1%-ni rastvor gencijane violet, 6%-ni rastvor eri- trozina ili 0,1 %-ni rastvor bazičnog fuksina. Pri bojenju dentalnog plaka gencijanom i eritrozinom bo- jase nanosi na zube pomoću mekog tampona ili kuglice vate koji se drži u pinceti. Tampon se dobro ocedi o o ivicu bočice s bojom, a zatim se njime nekoliko puta prevuče preko željenih površina zuba i gingive. Posle prebrojavanja bolesnik treba više puta da ispere usta vodom. Ukoliko je dentalni plak prisutan na zubima, biće jasno obojen.
Gencijana violet boji dentalni plak ljubičasto, a eritrozin crveno. Bazični fuksin se primenjuje na drugi način. Bolesnik ispira usta oko 60 sekundi 0,1%-nim alkoholnim rastvorom bazičnog fuksina.
Ovaj rastvor se pre upotrebe priprema tako što se jedna supena kašika 0,1 %-nog alkoholnog rastvora bazičnog fuksina rastvori u pola čaše vode. Posle J^i piranja ovim rastvorom dentalni plak se boji u crve- no.
Posle bojenja se može izračunati plak indeksk kojim se izražava rasprostranjenost i količina den- talnog plaka.
Bojenje dentalnog plaka može veoma korisno da posluži i da bi se bolesniku ukazalo na stepen njegove oralne higijene. Kako je dentalni plak nevi* dljiv, boles#eisu Često uvereni daje njihova oralna higijena dobra, odnosno, da su im SstP*. Bo* jenjem dentalnog plaka on se čini vidljivim, pa ga treba u ogledalu pokazati bolesnicima. Ova demonstracija dentalnog plaka je vrlo ubedljiva i veoma ;%orfeiF'za motivaciju bolesnika da održava' dobru oralnu higijenu. Bolesnicima treba pokazati obojene naslage, pa ih onda ukloniti sa zuba. Posle toga Ste/rili naknadno bojenje, da bi bćlesnići tiočili kako fžgledaju zubi sa naslagama dentalnog plaka, a kako izgledaju čisti zubi.
Prebrojavanje dentalnog plaka u cilju njegovog otkrivanja može da vrši i sam bolesnik i da na taj na- čin sam sebe konttsiše tt sprovp^ehju oralne ligiH jene. U tu svrhu se najčešće koriste tablete koje sadrže boju za otkrivanje dentalnog plaka sa širokih ravnih površina zuba (vestibulame i oralne površine). Bolesnici posle pranja zuba rastvore u ustima jednu tabletu koja sadrži boju za otkrivane deri tajnog plaka. Zatim isperu usta i posmatraju svoje zube u ogledalu. U slučaju da na pojedinim površinama zuba i posle pranja zuba postoje naslage dentalnog plaka, one će biti obojene: eritrozinom iz tablete. Tako bolesnih može sam dakontroliše koliko je uspešno uklonio dentalni plak sa zuba. Takav postupak pruža mogućnost da bolesnik sam korigu- je i dopuni svoju tehniku čišćenja zuba. Po potreni bolesnik može da kontroliše prisustvo obojenih naslaga dentalnog plaka X stomatoloških ogledalcem koje mu se daje u tu svrhu.
U prometu se nalaze i kompleti za održavanje! kontrolu oralne higijene. Jedan takav komplet sadrži: četkicu, pastu,j konac za zube, interdentalne stimulatore, tablete za otkrivanje dentalnog plaka, stomatološko ogledalce od plastike za domaću upo- terbu i pisno uputstvo o značaju i načinu održavanja dentalne higijene.
Geneijana i violet su slična sredstva, pored dentalnog plaka, na zubima oboje i naslage dentalnog plaka na gingivi i stomatološkim radovima. I takve naslage treba odstraniti. Gesto se oboje i neki delovi sluzokože usne duplje, a naročito dorzalna površina jezika. To je potpuno bezopasno i boja se gubi posle nekoliko časova.
Dentalni plak je bezbojan i prilikom stomatološkog pregleda ga nije moguće otkriti golim okom. Samo debele naslage dentalnog plaka mogu se vi- deti kao granulirana masa koja je najviše nagomilana u gingivalnoj trećini krunice zuba. Količina dentalnog plaka može se utvrditi i povlačenjem sondom po površini zuba. Količina dentalnog plaka se može i numerički izraziti pomoću odgovarajućih indeksa (indeksom po Silnes-Lou).
Da bi se učinio vidljivim i da bi se lakše utvrdila njegova rasprostranjenost i količina, dentalni plak se može obojiti. Za bojenje dentalnog plaka služe razne prirodne ili veštačke neškodljive boje. Takve su na primer: gencijana violet, eritrozin, flu- orescin, bazični fuksin, metilensko plavilo i eozin. Ove boje se jedine sa matriksom dentalnog plaka i tako ga boje. Boje za otkrivanje dentalnog plaka nalaze se u vidu rastvora ili tableta, pod različitim fabričkim nazivima. Postoje boje kojima se može utvrditi i zrelost dentalnog plaka.
Bojenje dentalnog plaka u cilju njegove identifikacije može da vrši stomatolog u ordinaciji, a i sam bolesnik kod kuće. Stomatolozi češće koriste rastvore boja, a bolesnici boju u vidu tableta.
Identifikacija dentalnog plaka prebrojavanjem u ordinaciji stomatologa mora se vršiti pri dobrom dnevnom ili veštačkom svetlu. Pre prebrojavanja bolesnik nekoliko puta snažno ispere usta vodom, kako bi se sa zuba i gingive odstranili ostaci hrane i materija alba. Isto se može postići i pomoću spreja vode. U cilju zaštite rumenog dela usana od prebo- javanja potrebno gaje prethodno zaštititi slojem va- zelina. Zatim se željeni region zaštiti od pljuvačke valjcima od celuloze.
Za bojenje dentalnog plaka najčešće se koristi 1%-ni rastvor gencijane violet, 6%-ni rastvor eri- trozina ili 0,1 %-ni rastvor bazičnog fuksina. Pri bojenju dentalnog plaka gencijanom i eritrozinom bo- jase nanosi na zube pomoću mekog tampona ili kuglice vate koji se drži u pinceti. Tampon se dobro ocedi o o ivicu bočice s bojom, a zatim se njime nekoliko puta prevuče preko željenih površina zuba i gingive. Posle prebrojavanja bolesnik treba više puta da ispere usta vodom. Ukoliko je dentalni plak prisutan na zubima, biće jasno obojen.
Gencijana violet boji dentalni plak ljubičasto, a eritrozin crveno. Bazični fuksin se primenjuje na drugi način. Bolesnik ispira usta oko 60 sekundi 0,1%-nim alkoholnim rastvorom bazičnog fuksina.
Ovaj rastvor se pre upotrebe priprema tako što se jedna supena kašika 0,1 %-nog alkoholnog rastvora bazičnog fuksina rastvori u pola čaše vode. Posle J^i piranja ovim rastvorom dentalni plak se boji u crve- no.
Posle bojenja se može izračunati plak indeksk kojim se izražava rasprostranjenost i količina den- talnog plaka.
Bojenje dentalnog plaka može veoma korisno da posluži i da bi se bolesniku ukazalo na stepen njegove oralne higijene. Kako je dentalni plak nevi* dljiv, boles#eisu Često uvereni daje njihova oralna higijena dobra, odnosno, da su im SstP*. Bo* jenjem dentalnog plaka on se čini vidljivim, pa ga treba u ogledalu pokazati bolesnicima. Ova demonstracija dentalnog plaka je vrlo ubedljiva i veoma ;%orfeiF'za motivaciju bolesnika da održava' dobru oralnu higijenu. Bolesnicima treba pokazati obojene naslage, pa ih onda ukloniti sa zuba. Posle toga Ste/rili naknadno bojenje, da bi bćlesnići tiočili kako fžgledaju zubi sa naslagama dentalnog plaka, a kako izgledaju čisti zubi.
Prebrojavanje dentalnog plaka u cilju njegovog otkrivanja može da vrši i sam bolesnik i da na taj na- čin sam sebe konttsiše tt sprovp^ehju oralne ligiH jene. U tu svrhu se najčešće koriste tablete koje sadrže boju za otkrivanje dentalnog plaka sa širokih ravnih površina zuba (vestibulame i oralne površine). Bolesnici posle pranja zuba rastvore u ustima jednu tabletu koja sadrži boju za otkrivane deri tajnog plaka. Zatim isperu usta i posmatraju svoje zube u ogledalu. U slučaju da na pojedinim površinama zuba i posle pranja zuba postoje naslage dentalnog plaka, one će biti obojene: eritrozinom iz tablete. Tako bolesnih može sam dakontroliše koliko je uspešno uklonio dentalni plak sa zuba. Takav postupak pruža mogućnost da bolesnik sam korigu- je i dopuni svoju tehniku čišćenja zuba. Po potreni bolesnik može da kontroliše prisustvo obojenih naslaga dentalnog plaka X stomatoloških ogledalcem koje mu se daje u tu svrhu.
U prometu se nalaze i kompleti za održavanje! kontrolu oralne higijene. Jedan takav komplet sadrži: četkicu, pastu,j konac za zube, interdentalne stimulatore, tablete za otkrivanje dentalnog plaka, stomatološko ogledalce od plastike za domaću upo- terbu i pisno uputstvo o značaju i načinu održavanja dentalne higijene.
Geneijana i violet su slična sredstva, pored dentalnog plaka, na zubima oboje i naslage dentalnog plaka na gingivi i stomatološkim radovima. I takve naslage treba odstraniti. Gesto se oboje i neki delovi sluzokože usne duplje, a naročito dorzalna površina jezika. To je potpuno bezopasno i boja se gubi posle nekoliko časova.
Нема коментара:
Постави коментар