Hronična akustička trauma predstavlja povredu srednjeg uha koja je posledica hroničnog i dugotrajnog izlaganja akustičkim dražima inteziteta preko 80dB. Ovakva oštećenja sluha zapažaju se kod radnika koji dugo rade u uslovima buke: u fabrikama, u diskotekama, na aerodromima ili sa pneumatskim kompresorom bez adekvatnih mera zaštite od buke. Ovo oštećenje sluha spade u profesionalna oboljenja koja su predmet proučavanja medicine rada. Industrijska buka se naziva i „bela“ buka zato što sadrži veliki spektar raznih zvukova.
U svakodnevnom životu, zbog sve veće urbanizacije, postoji i komunalna buka, koja postaje veliki problem u 21.veku, čiji je nivo buke 80 dB i više. Postoje i individualne razlike u osetljivosti na oštećenje. Osobe starije životne dobi i osobe sa hroničnim zapaljenjima srednjeg uha su mnogo. Od dužine izloženosti, kontinuiteta buke i njenog intenziteta zavisi stepen akustičke traume. Ukoliko je buka intenziteta 80 dB uzrokovaće postepen gubitak sluha, a što je intenzitet veći, brže će doći do gubitka sluha. Postoje jasni propisi kod profesionalne izloženosti buci: za buku od 90dB dozvoljen je radni dan od 8 sati, za buku od 100dB ekspozicija buci je smanjena na 2 sata.
Koji su simptomi hronične akustičke traume?
U kliničkoj slici hronične akustičke traume razvijaju se opšti i otološki ( lokalni ) simptomi.
U opšte simptome se ubrajaju nesanica, rasejanost, razdražljivost, hroničan umor depresija itd. Osnovni lokalni simptom jeste gubitak sluha.
Gubitak sluha kao posledica dugotrajne buke je uvek senzoneuralnog tipa, razvija se postepeno, neprimetno i simetrično. Nagluvost se prvo uočava u nivou visokofrekventnih tonova zbog čega osobe na početku počinju slabije da čuju visoke zvuke i teško razumevaju dovoljno čujan govor.
Tinitus (zujanje) koji je važan klinički znak nastaje kasnije. Oštećenja sluha mogu biti privremena i svi simptomi se mogu povući ako se prekine ekspozicija buci. U suprotnom nastaju trajna oštećenja.
Kako se postavlja dijagnoza hronične akustičke traume?
Dijagnoza se postavlja audiometrijom ( metoda kvalitativnog ispitivanja sluha). Na početku se uočava pad sluha u nivou visokih frekvencija ( 4000Hz), ukoliko je izloženost buci bila duža zapaža se i redukcija sluha u nivou tonova nižih frekvencija.
Kako se leči hronična akustička trauma?
Ne postoji uspešna terapija hroničnog oštećenja sluha. I zbog toga je najvažnija preventiva: neutralizacija buke različitim savremenim tehnologijama, preventivnim pregledima sluha kod radnika eksponiranih buci (audiometrijski monitoring), stalnom kontrolom nivoa buke u prostorijama, individualna zaštita primenom raznih antifona, čepova, primenom kaciga ili šlemova.
Ukoliko postoji trajno oštećenje sluha koje onemogućava adekvatan socijalni kontakt, jedino rešenje su slušni aparati.
Mere zaštite od buke predstavljaju jedini način sprečavanja nastanka ireverzibilnog oštećenja sluha.
U svakodnevnom životu, zbog sve veće urbanizacije, postoji i komunalna buka, koja postaje veliki problem u 21.veku, čiji je nivo buke 80 dB i više. Postoje i individualne razlike u osetljivosti na oštećenje. Osobe starije životne dobi i osobe sa hroničnim zapaljenjima srednjeg uha su mnogo. Od dužine izloženosti, kontinuiteta buke i njenog intenziteta zavisi stepen akustičke traume. Ukoliko je buka intenziteta 80 dB uzrokovaće postepen gubitak sluha, a što je intenzitet veći, brže će doći do gubitka sluha. Postoje jasni propisi kod profesionalne izloženosti buci: za buku od 90dB dozvoljen je radni dan od 8 sati, za buku od 100dB ekspozicija buci je smanjena na 2 sata.
Koji su simptomi hronične akustičke traume?
U kliničkoj slici hronične akustičke traume razvijaju se opšti i otološki ( lokalni ) simptomi.
U opšte simptome se ubrajaju nesanica, rasejanost, razdražljivost, hroničan umor depresija itd. Osnovni lokalni simptom jeste gubitak sluha.
Gubitak sluha kao posledica dugotrajne buke je uvek senzoneuralnog tipa, razvija se postepeno, neprimetno i simetrično. Nagluvost se prvo uočava u nivou visokofrekventnih tonova zbog čega osobe na početku počinju slabije da čuju visoke zvuke i teško razumevaju dovoljno čujan govor.
Tinitus (zujanje) koji je važan klinički znak nastaje kasnije. Oštećenja sluha mogu biti privremena i svi simptomi se mogu povući ako se prekine ekspozicija buci. U suprotnom nastaju trajna oštećenja.
Kako se postavlja dijagnoza hronične akustičke traume?
Dijagnoza se postavlja audiometrijom ( metoda kvalitativnog ispitivanja sluha). Na početku se uočava pad sluha u nivou visokih frekvencija ( 4000Hz), ukoliko je izloženost buci bila duža zapaža se i redukcija sluha u nivou tonova nižih frekvencija.
Kako se leči hronična akustička trauma?
Ne postoji uspešna terapija hroničnog oštećenja sluha. I zbog toga je najvažnija preventiva: neutralizacija buke različitim savremenim tehnologijama, preventivnim pregledima sluha kod radnika eksponiranih buci (audiometrijski monitoring), stalnom kontrolom nivoa buke u prostorijama, individualna zaštita primenom raznih antifona, čepova, primenom kaciga ili šlemova.
Ukoliko postoji trajno oštećenje sluha koje onemogućava adekvatan socijalni kontakt, jedino rešenje su slušni aparati.
Mere zaštite od buke predstavljaju jedini način sprečavanja nastanka ireverzibilnog oštećenja sluha.
Нема коментара:
Постави коментар