Kokain je alkaloid koji se dobija iz biljke Erythroxylon coca. Upotreba kokaina kao stimulansa danas je veoma raširena, naročito u bogatim krugovima.
Farmakokinetika i mehanizam delovanja Kokain se u organizam najčešće unosi preko nazalne sluzokože (ušmrkavanjem), mada je moguće i preko bukalne sluzokože ili intravenski. Nakon ušmrkavanja maksimalna koncentracija u plazmi se postiže posle 60 minuta i traje oko 240 minuta. Metabolise se u jetri, a izlučuje se urinom. Oko 20% kokaina se izluči nepromenjeno. Sinaptički je stimulans i svoje delovanje ostvaruje kroz inhibiciju preuzimanja adrenalina i noradrenalina na presinaptičkim adrenergičkim neuronima. Kao rezultat porasta adrenergičkog tonusa izazvanog kokainom, javlja se stimulacija CNS-a, porast telesne temperature, tahikardija, arterijska vazokonstrikcija i hipertenzija.
Klinička slika
Akutno trovanja kokainom najčešće nastaje kao posledica predoziranja ili pri pucanju paketića kokaina koji se, u cilju šverca, gutaju. U manjim dozama kokain izaziva euforiju, dok u većim dozama izaziva izraženu ekscitaciju koja se karakteri-še tahikardijom, tahipneom, umerenom hi-pertenzijom, midrijazom, halucinacijama, mučninom i povraćanjem. U težim slučajevima dolazi do poremećaja srčanog ritma (od povremenih VES do ventrikularne fibri-lacije), kao i generalizovanih konvulzija. Moguć je respiratorni arest.
Dijagnoza
Dijagnoza akutnog trovanja (predoziranja) kokainom postavlja se na osnovu:
anamneze (podatak o ranijem korišćenju kokaina)
kliničke slike
laboratorijske potvrde u biološkom materijalu (krv, urin).
trovanje kokainom (koja traje kraće),
trovanje sedativno/hipnotičkim supstancijama (najčešće alkoholom),
maligni neuroleptički sindrom (zbog promene mentalnog statusa, neuromi-šićne rigidnosti, hiperaktivnosti i porasta telesne temperature), pri čemu presudan značaj može biti podatak o poseti „rave" žurci.
Terapija
Akutno otrovane amfetaminima treba hospitalizovati i leciti u jedinici intenzivne nege. Specifičan antidot ne postoji, te osnovni terapijski princip (nakon sprovo-denja lavaže i davanja medicinskog uglja kod peroralnih trovanja, kao i sprovodenja postupaka uza cilju stabilizacije osnovnih vitalnih parametara) podrazumeva prime-nu simptomatske terapije, kojom se postiže kupiranje hipertermije, hipertenzije, konvulzija, poremećaja srčanog ritma i eventualnog cirkulatornog kolapsa.
U slučaju izražene agitacije i hiperaktivnosti preporučena je sedacija (prime-na diazepama, lorazepama ili midazo-lama). Ako se hipertenzija ne reguliše nakon primene sedativa, neophodna je specifična antihipertenzivna terapija. Korisna je i primena fentolamina kao specifičnog alfa-antagoniste, naročito u slučaju trovanja fenilpropanolaminom (5 mg i.v.). Nitro-prusid se češće primenjuje i lakše ga je ti-trirati.
Kod pacijenata kod kojih je prisutna promena mentalnog statusa i letargija preporučena je primena CT glave (mozga) zbog moguće intrakranijalne hemoragije ili infarkta koji se mogu videti u ovih pacijenata.
U cilju kupiranja hipertermije neophodna je primena specijalnih šatora za hlađenje ili hlađenje vodom (tuširanje, hlađenje čaršavom natopljenim vodom).
Poremećaje srčanog ritma kupirati pri-menom odgovarajućih medikamenata, ali uz izbegavanje beta blokatora.
U slučaju pojave psihotičnih reakcija korisna je primena haloperidola.
Farmakokinetika i mehanizam delovanja Kokain se u organizam najčešće unosi preko nazalne sluzokože (ušmrkavanjem), mada je moguće i preko bukalne sluzokože ili intravenski. Nakon ušmrkavanja maksimalna koncentracija u plazmi se postiže posle 60 minuta i traje oko 240 minuta. Metabolise se u jetri, a izlučuje se urinom. Oko 20% kokaina se izluči nepromenjeno. Sinaptički je stimulans i svoje delovanje ostvaruje kroz inhibiciju preuzimanja adrenalina i noradrenalina na presinaptičkim adrenergičkim neuronima. Kao rezultat porasta adrenergičkog tonusa izazvanog kokainom, javlja se stimulacija CNS-a, porast telesne temperature, tahikardija, arterijska vazokonstrikcija i hipertenzija.
Klinička slika
Akutno trovanja kokainom najčešće nastaje kao posledica predoziranja ili pri pucanju paketića kokaina koji se, u cilju šverca, gutaju. U manjim dozama kokain izaziva euforiju, dok u većim dozama izaziva izraženu ekscitaciju koja se karakteri-še tahikardijom, tahipneom, umerenom hi-pertenzijom, midrijazom, halucinacijama, mučninom i povraćanjem. U težim slučajevima dolazi do poremećaja srčanog ritma (od povremenih VES do ventrikularne fibri-lacije), kao i generalizovanih konvulzija. Moguć je respiratorni arest.
Dijagnoza
Dijagnoza akutnog trovanja (predoziranja) kokainom postavlja se na osnovu:
anamneze (podatak o ranijem korišćenju kokaina)
kliničke slike
laboratorijske potvrde u biološkom materijalu (krv, urin).
trovanje kokainom (koja traje kraće),
trovanje sedativno/hipnotičkim supstancijama (najčešće alkoholom),
maligni neuroleptički sindrom (zbog promene mentalnog statusa, neuromi-šićne rigidnosti, hiperaktivnosti i porasta telesne temperature), pri čemu presudan značaj može biti podatak o poseti „rave" žurci.
Terapija
Akutno otrovane amfetaminima treba hospitalizovati i leciti u jedinici intenzivne nege. Specifičan antidot ne postoji, te osnovni terapijski princip (nakon sprovo-denja lavaže i davanja medicinskog uglja kod peroralnih trovanja, kao i sprovodenja postupaka uza cilju stabilizacije osnovnih vitalnih parametara) podrazumeva prime-nu simptomatske terapije, kojom se postiže kupiranje hipertermije, hipertenzije, konvulzija, poremećaja srčanog ritma i eventualnog cirkulatornog kolapsa.
U slučaju izražene agitacije i hiperaktivnosti preporučena je sedacija (prime-na diazepama, lorazepama ili midazo-lama). Ako se hipertenzija ne reguliše nakon primene sedativa, neophodna je specifična antihipertenzivna terapija. Korisna je i primena fentolamina kao specifičnog alfa-antagoniste, naročito u slučaju trovanja fenilpropanolaminom (5 mg i.v.). Nitro-prusid se češće primenjuje i lakše ga je ti-trirati.
Kod pacijenata kod kojih je prisutna promena mentalnog statusa i letargija preporučena je primena CT glave (mozga) zbog moguće intrakranijalne hemoragije ili infarkta koji se mogu videti u ovih pacijenata.
U cilju kupiranja hipertermije neophodna je primena specijalnih šatora za hlađenje ili hlađenje vodom (tuširanje, hlađenje čaršavom natopljenim vodom).
Poremećaje srčanog ritma kupirati pri-menom odgovarajućih medikamenata, ali uz izbegavanje beta blokatora.
U slučaju pojave psihotičnih reakcija korisna je primena haloperidola.
Нема коментара:
Постави коментар