Klinička slika parođontopatije je vrlo karakteristična, tako da je moguće relativno lako postaviti sigumu dijagnozu. To naročito važi ukoliko je paro- dontopatija u u punom kliničkom razvoju kada su svi klinički simptomi izraženi. Problemi iskrsavaju kada je reč o početnim oblicima parodontalnih oštećenja, jer su tada simptomi parođontopatije slabo izraženi ili ih uopšte nema.
Događa se da se u okviru nekih dentalnih oboljenja, koja se odvijaju van parodoncijuma, ili pojedinih opštih oboljenja, u predelu parodoncijuma pojave neki simptomi koji se javljaju i kod parodon- topatije. Zato je u dijagnostičkom postupku potrebno isključiti ta oboljenja. Od postavljanja tačne dijagnoze parođontopatije zavisi prognoza, pa i terapija bolesti.
Pri diferencijalnoj dijagnozi parođontopatije uvek valja uzimati u obzir sva ona oboljenja u toku kojih se javljaju promene na parodoncijumu, klinički slične parodontopatiji. To su:
- Kataralni gingivit.
- Ulcero-nekrozni gingivit.
- Hiperplastični gingivit.
- Promene na parodoncijumu koje se javljaju u toku nekih krvnih diskrazija (akutne leuko- ze i agranulocitoza).
- Promene koje se javljaju na parodoncijumu u toku skorbuta.
- Osteomijelit.
- Promene na parodoncijumu u toku herpetič- nog stomatita. .
- Promene na parodoncijumu koje su praćene klaćenjem zuba.
- Kataralni gingivit se najčešće uzima u obzir u diferencijalnoj dijagnozi parođontopatije. To naročito važi ako je u pitanju prodromalni odnosno početni stadijum parođontopatije, kada je sličnost sa kataralnim gingivitom velika.
Najvažniji diferencijalno-dijagnostički znaci (ogolićenje zuba i parodontalni džepovi) pomoću kojih se parodontopatija razlikuje od kataralnog gingivita, u toku prodromalnog stadijuma parodon- topatije nisu prisutni.
U slučaju manifestnih parodontopatija ovi simptomi su izraženi pa je i lako postaviti diferencijalnu dijagnozu i isključiti kataralni gingivit. Problem diferencijalne dijagnoze postoji ako treba postaviti i uočiti razliku između kataralnog gingivita i parođontopatije u prodromalnom ili početnom sta- dijumu.
U prodromalnom stadijumu parođontopatije, a donekle i u toku početnog stadijuma parodontopati- je, klinička slika je skoro identična sa kliničkom slikom kataralnog gingivita. U oba slučaja izražena je inflamacija gingive istog intenziteta i lokalizacije. Veoma su slične i subjektivne tegobe. Dijagnoza bolesti i diferencijalna dijagnoza se tada postavlja samo na osnovu rendgenskog snimka. Na rendge- nogramu obolelih od parođontopatije u prodromalnom stadijumu postoje promene na kosti, što nije slučaj ukoliko se radi o kataralnom gingivitu.
Promene na alveolarnoj kosti u slučaju paro- dontopatije u prodromalnom stadijumu uočavaju se na rendgenskom snimku u vidu početne resorpcije kosti na vrhovima interdentalnih septuma u toku parođontopatije.
U postavljanju diferencijalne dijagnoze ova dva oboljenja pomaže i anamneza. Duže trajanje in- flamacije na gingivi ukazuje da je u pitanju parodontopatija.
- Ulcero-nekrozni gingivit spada u parodontal- na oboljenja koja se obavezno uzimaju u obzir pri postavljanju diferencijalne dijagnoze parodontopa- tije.
Diferencijalna dijagnoza između parodotopati- je i ulcero-nekroznog gingivita se postavlja relativno lako jer je klinička slika ovog gingivita veoma karakteristična.
Ulcero-nekrozni gingivit počinje naglo, uz veoma jake bolove i jak zadah iz usta. Ti simptomi nisu prisutni kod obolelih od parođontopatije.
Sigurna dijagnoza se postavlja i na osnovu nalaza parodontalnih džepova koji u toku ulcero-nekroznog gingivita nisu izraženi. Poznato je da su parodontalni džepovi uvek prisutni u toku parodon- topatije i patognomonični su za ovo oboljenje.
- Hiperplastični gingivit se takođe uvek uzima u obzir pri postavljanju diferencijalne dijagnoze.
Razlika između hiperplastičnog gingivita i pa- rodontopatije najlakše se postavlja na osnovu labavljenja zuba. U slučaju hiperplastičnog gingivita profnene su ograničene samo na gingivu, pri čemu alveolama kost nije zahvaćena, tako da nije izraženo ni klaćenje zuba. Usled generalizacije patološkog procesa i destrukcije alveolarne kosti zubi se u obolelih od parođontopatije klate. Veliku pomoć pri postavljanju dijagnoze pruža rengenogram. im se
uoči resorpcija alveolarne kosti u pitanju je paro- dontopatija.
- Promene koje se javljaju na parodoncijumu u toku nekih krvnih diskrazija. Akutne leukoze spadaju u krvne diskrazije koje dolaze u obzir u u diferencijalnoj dijagnozi parodontopatije jer ih još u ranoj fazi prati zapaljenje i jako uvećanje gingive.
U toku akutnih leukoza nastaje i razaranje pa- rodoncijuma sa klaćenjem zuba, što još više potencira sličnost sa parodontopatijom.
U diferencijalnoj dijagnozi se koriste promene koje se javljaju na oralnim tkivima parodoncijuma, kao i opšte stanje bolesnika. U obolelih od akutnih leukoza oralna sluzokoža je cijanotična, uz petehi- jalna krvarenja. Bolesnici su bledi. Opšte stanje obolelih od leukoze je izrazito loše.
U obolelih od parodontopatije promene su ograničene samo na parodoncijum. Pramena u oralnoj sluzokoži nema. Parodontopatija je bolest parodoncijuma i ne odražava se na opšte stanje bolesnir ka.
Agranulocitoza spada u krvne diskrazije koju prate i oralne promene izražene u vidu inflamacije i nekroze, naročito u predelu gornje vilice palatinal- no. Slično kao i kod akutnih leukoza, postoje promene i na oralnoj sluzokoži u obliku crvenila i krvarenja. I opšte stanje bolesnika je veoma teško. Svi ti znaci koji se javljaju van parodoncijuma pomažu u diferencijalnoj dijagnozi. Na osnovu njih se lako isključuje parodontopatija.
# - Promene koje su izražene na parodoncijumu u toku skorbuta. Kao i u slučaju parodontopatije, u toku skorbuta, javlja se zapaljenje gingive i labavljenje zuba. Međutim, kod skorbuta nema propadanja gingive niti parodontalnih džepova, pa se već na osnovu tih simptoma i postavlja diferencijalna dijagnoza. U diferencijalnoj dijagnozi se koriste i promene koje prate skorbut. To su petehije i krvarenje po sluzokoži i koži. Skorbut prati astenija, otok skočnih zglobova i bolovi u udovima. Svi ti simptomi nisu izraženi u obolelih od parodontopatije.
- Osteomijelit. Osteomijelit lokalizovan u alveolarnoj kosti može izazvati labavljenje i migraci-- ju zuba. Gnoj koji se može pojaviti pored zuba liči na gnojnu eksudaciju iz parodontalnih džepova.
Diferencijalna dijagnoza se postavlja na osnovu toga što se u toku akutnog osteomijelita javljaju jaki bolovi i povećana telesna temperatura. Hronič- ni osteomijelit se isključuje po mnogobrojnim in- traoralnim ili ekstraoralnim fistulama.
U diferencijalnoj dijagnozi između osteomijelita i parodontopatije važnu ulogu ima rendgeno- grafija. U slučaju osteomijelita na snimku se vidi koštana nekroza i sekvestri. U obolelih od parodontopatije nekroze kosti nema i koštana destrukcija je drugog tipa i lokalizacije.
- Promene na parodoncijumu u toku herpetič- nog stomatita. Ova virusna infekcija je uvek praćena i inflamacijom gingive. Zbog'toga dolazi u obzir u diferencijalnoj dijagnozi.
Diferencijalna dijagnoza se postavlja po naglom početku i akutnom toku bolesti. Poznato je da su parodontopatije hronične bolesti koje se odvijaju po pravilu sporo. Osim toga herpetični stomatit je najčešće bolest dece. od parodontopatije oboljevaju odrasli, a deca znatno rede. Herpetični stomatit se isključuje i u febrilnim reakcijama koje prate ovo oboljenje.
— Promene na parodoncijumu koje su praćene klaćenjem zuba. Labavljenje zuba nije patognomo- nično za parodontopatiju. Labavljenje zuba može da bude posledica nekih drugih stanja i oboljenja kao što su: fiziološka pokretljivost, resorpcija kore- na zuba, traumatska okluzija i akutni periapikalni apsces. Sve ove uzroke treba utvrditi i isključiti. Pravilo je da se dijagnoza parodontopatije nikada ne donosi samo na osnovu jednog simptoma kao što je labavljenje zuba.
Fiziološka pokretljivost se javlja kao posledica postojanja periodontalnog prostora. To dozvoljava minimalnu pokretljivost zuba koja se može jedva dokazati. Najizraženija je kod jednokorenih zuba. Pri postavljanju dijagnoze treba obratiti pažnju na ovu fiziološku pokretljivost pie proglasiti je za pa
tološku koja je posledica razaranja parodoncijuma, a koja se javlja u obolelih od parodontopatije.
Resorpcija kbrena zuba (Rizaliza) može da bude uzrok labavljenja zuba. Resorpcija korena može nastati usled: neadekvatno sprovedene ortodontske terapije, periapikalnih procesa, tumora, traumatske okluzije i drugih uzroka. Diferencijalna dijagnoza prema parodontopatiji" se postavlja' na osnovu anamneze i odsustva drugih znakova parodontopa- tije(odsustvo inflamacije gingive i ogolićenje korena, parodontalnih džepova i dr.). I ovde se koristi rendgenski snimak koji će otkriti pravi uzrok labavljenja zuba.
Traumatska okluzija prouzrokuje proširenje periodontalnog prostora, pa je i pokretljivost zuba tada veća. Najčešće je lokalizovana najednom ili malom broju zuba. Diferencijalna dijagnoza se postavlja već na Osnovu postojanja traumatskog odnosa, koji se utvrđuje nekom od metoda za otkrivanje traumatske okluzije. U slučaju traumatske okluzije se na rendgenogramu uočava samo prošireni perio- dontalni prostttr, dok kod parodontopatije postoji destrukcija alveolarne kosti.
Akutni periapikalni apsces može da ekstrudira zub i prouzrokuje njegovo labavljenje. U diferencijalnoj dijagnozi parodontopatije koristi še ¡Sinjenica daje ovde reč o zubu sa mrtvom pulpom. Značajnu ulogu u diferencijalnoj dijagnozi igraju i znaci ap- scesa u apikalnoj regiji zuba, kao i resorpcija kosti koja otkriva na rendgenskom snimku.
Diferencijalna dijagnoza juvenilne pamdonto- patije postavlja se već na osnovu toka bolesti. Juvenilna parodontopatija ima ima brz tok, tako da brzo nastaje gubitak zuba, što nije slučaj kod parodontopatije. Osim toga juvenilna parodontopatija se javlja i u ranijem dobu (dećai adolescenti) i ima karakterističnu lokalizaciju. Destruktivne promenč.se u slučaju juveniln# parodontopatije odvijaju U pre- delu sekutića i prvih molara, dok se destruktivne promene u slučaju parodontopatije javljaju i ii drugim regionima vilice. :
Događa se da se u okviru nekih dentalnih oboljenja, koja se odvijaju van parodoncijuma, ili pojedinih opštih oboljenja, u predelu parodoncijuma pojave neki simptomi koji se javljaju i kod parodon- topatije. Zato je u dijagnostičkom postupku potrebno isključiti ta oboljenja. Od postavljanja tačne dijagnoze parođontopatije zavisi prognoza, pa i terapija bolesti.
Pri diferencijalnoj dijagnozi parođontopatije uvek valja uzimati u obzir sva ona oboljenja u toku kojih se javljaju promene na parodoncijumu, klinički slične parodontopatiji. To su:
- Kataralni gingivit.
- Ulcero-nekrozni gingivit.
- Hiperplastični gingivit.
- Promene na parodoncijumu koje se javljaju u toku nekih krvnih diskrazija (akutne leuko- ze i agranulocitoza).
- Promene koje se javljaju na parodoncijumu u toku skorbuta.
- Osteomijelit.
- Promene na parodoncijumu u toku herpetič- nog stomatita. .
- Promene na parodoncijumu koje su praćene klaćenjem zuba.
- Kataralni gingivit se najčešće uzima u obzir u diferencijalnoj dijagnozi parođontopatije. To naročito važi ako je u pitanju prodromalni odnosno početni stadijum parođontopatije, kada je sličnost sa kataralnim gingivitom velika.
Najvažniji diferencijalno-dijagnostički znaci (ogolićenje zuba i parodontalni džepovi) pomoću kojih se parodontopatija razlikuje od kataralnog gingivita, u toku prodromalnog stadijuma parodon- topatije nisu prisutni.
U slučaju manifestnih parodontopatija ovi simptomi su izraženi pa je i lako postaviti diferencijalnu dijagnozu i isključiti kataralni gingivit. Problem diferencijalne dijagnoze postoji ako treba postaviti i uočiti razliku između kataralnog gingivita i parođontopatije u prodromalnom ili početnom sta- dijumu.
U prodromalnom stadijumu parođontopatije, a donekle i u toku početnog stadijuma parodontopati- je, klinička slika je skoro identična sa kliničkom slikom kataralnog gingivita. U oba slučaja izražena je inflamacija gingive istog intenziteta i lokalizacije. Veoma su slične i subjektivne tegobe. Dijagnoza bolesti i diferencijalna dijagnoza se tada postavlja samo na osnovu rendgenskog snimka. Na rendge- nogramu obolelih od parođontopatije u prodromalnom stadijumu postoje promene na kosti, što nije slučaj ukoliko se radi o kataralnom gingivitu.
Promene na alveolarnoj kosti u slučaju paro- dontopatije u prodromalnom stadijumu uočavaju se na rendgenskom snimku u vidu početne resorpcije kosti na vrhovima interdentalnih septuma u toku parođontopatije.
U postavljanju diferencijalne dijagnoze ova dva oboljenja pomaže i anamneza. Duže trajanje in- flamacije na gingivi ukazuje da je u pitanju parodontopatija.
- Ulcero-nekrozni gingivit spada u parodontal- na oboljenja koja se obavezno uzimaju u obzir pri postavljanju diferencijalne dijagnoze parodontopa- tije.
Diferencijalna dijagnoza između parodotopati- je i ulcero-nekroznog gingivita se postavlja relativno lako jer je klinička slika ovog gingivita veoma karakteristična.
Ulcero-nekrozni gingivit počinje naglo, uz veoma jake bolove i jak zadah iz usta. Ti simptomi nisu prisutni kod obolelih od parođontopatije.
Sigurna dijagnoza se postavlja i na osnovu nalaza parodontalnih džepova koji u toku ulcero-nekroznog gingivita nisu izraženi. Poznato je da su parodontalni džepovi uvek prisutni u toku parodon- topatije i patognomonični su za ovo oboljenje.
- Hiperplastični gingivit se takođe uvek uzima u obzir pri postavljanju diferencijalne dijagnoze.
Razlika između hiperplastičnog gingivita i pa- rodontopatije najlakše se postavlja na osnovu labavljenja zuba. U slučaju hiperplastičnog gingivita profnene su ograničene samo na gingivu, pri čemu alveolama kost nije zahvaćena, tako da nije izraženo ni klaćenje zuba. Usled generalizacije patološkog procesa i destrukcije alveolarne kosti zubi se u obolelih od parođontopatije klate. Veliku pomoć pri postavljanju dijagnoze pruža rengenogram. im se
uoči resorpcija alveolarne kosti u pitanju je paro- dontopatija.
- Promene koje se javljaju na parodoncijumu u toku nekih krvnih diskrazija. Akutne leukoze spadaju u krvne diskrazije koje dolaze u obzir u u diferencijalnoj dijagnozi parodontopatije jer ih još u ranoj fazi prati zapaljenje i jako uvećanje gingive.
U toku akutnih leukoza nastaje i razaranje pa- rodoncijuma sa klaćenjem zuba, što još više potencira sličnost sa parodontopatijom.
U diferencijalnoj dijagnozi se koriste promene koje se javljaju na oralnim tkivima parodoncijuma, kao i opšte stanje bolesnika. U obolelih od akutnih leukoza oralna sluzokoža je cijanotična, uz petehi- jalna krvarenja. Bolesnici su bledi. Opšte stanje obolelih od leukoze je izrazito loše.
U obolelih od parodontopatije promene su ograničene samo na parodoncijum. Pramena u oralnoj sluzokoži nema. Parodontopatija je bolest parodoncijuma i ne odražava se na opšte stanje bolesnir ka.
Agranulocitoza spada u krvne diskrazije koju prate i oralne promene izražene u vidu inflamacije i nekroze, naročito u predelu gornje vilice palatinal- no. Slično kao i kod akutnih leukoza, postoje promene i na oralnoj sluzokoži u obliku crvenila i krvarenja. I opšte stanje bolesnika je veoma teško. Svi ti znaci koji se javljaju van parodoncijuma pomažu u diferencijalnoj dijagnozi. Na osnovu njih se lako isključuje parodontopatija.
# - Promene koje su izražene na parodoncijumu u toku skorbuta. Kao i u slučaju parodontopatije, u toku skorbuta, javlja se zapaljenje gingive i labavljenje zuba. Međutim, kod skorbuta nema propadanja gingive niti parodontalnih džepova, pa se već na osnovu tih simptoma i postavlja diferencijalna dijagnoza. U diferencijalnoj dijagnozi se koriste i promene koje prate skorbut. To su petehije i krvarenje po sluzokoži i koži. Skorbut prati astenija, otok skočnih zglobova i bolovi u udovima. Svi ti simptomi nisu izraženi u obolelih od parodontopatije.
- Osteomijelit. Osteomijelit lokalizovan u alveolarnoj kosti može izazvati labavljenje i migraci-- ju zuba. Gnoj koji se može pojaviti pored zuba liči na gnojnu eksudaciju iz parodontalnih džepova.
Diferencijalna dijagnoza se postavlja na osnovu toga što se u toku akutnog osteomijelita javljaju jaki bolovi i povećana telesna temperatura. Hronič- ni osteomijelit se isključuje po mnogobrojnim in- traoralnim ili ekstraoralnim fistulama.
U diferencijalnoj dijagnozi između osteomijelita i parodontopatije važnu ulogu ima rendgeno- grafija. U slučaju osteomijelita na snimku se vidi koštana nekroza i sekvestri. U obolelih od parodontopatije nekroze kosti nema i koštana destrukcija je drugog tipa i lokalizacije.
- Promene na parodoncijumu u toku herpetič- nog stomatita. Ova virusna infekcija je uvek praćena i inflamacijom gingive. Zbog'toga dolazi u obzir u diferencijalnoj dijagnozi.
Diferencijalna dijagnoza se postavlja po naglom početku i akutnom toku bolesti. Poznato je da su parodontopatije hronične bolesti koje se odvijaju po pravilu sporo. Osim toga herpetični stomatit je najčešće bolest dece. od parodontopatije oboljevaju odrasli, a deca znatno rede. Herpetični stomatit se isključuje i u febrilnim reakcijama koje prate ovo oboljenje.
— Promene na parodoncijumu koje su praćene klaćenjem zuba. Labavljenje zuba nije patognomo- nično za parodontopatiju. Labavljenje zuba može da bude posledica nekih drugih stanja i oboljenja kao što su: fiziološka pokretljivost, resorpcija kore- na zuba, traumatska okluzija i akutni periapikalni apsces. Sve ove uzroke treba utvrditi i isključiti. Pravilo je da se dijagnoza parodontopatije nikada ne donosi samo na osnovu jednog simptoma kao što je labavljenje zuba.
Fiziološka pokretljivost se javlja kao posledica postojanja periodontalnog prostora. To dozvoljava minimalnu pokretljivost zuba koja se može jedva dokazati. Najizraženija je kod jednokorenih zuba. Pri postavljanju dijagnoze treba obratiti pažnju na ovu fiziološku pokretljivost pie proglasiti je za pa
tološku koja je posledica razaranja parodoncijuma, a koja se javlja u obolelih od parodontopatije.
Resorpcija kbrena zuba (Rizaliza) može da bude uzrok labavljenja zuba. Resorpcija korena može nastati usled: neadekvatno sprovedene ortodontske terapije, periapikalnih procesa, tumora, traumatske okluzije i drugih uzroka. Diferencijalna dijagnoza prema parodontopatiji" se postavlja' na osnovu anamneze i odsustva drugih znakova parodontopa- tije(odsustvo inflamacije gingive i ogolićenje korena, parodontalnih džepova i dr.). I ovde se koristi rendgenski snimak koji će otkriti pravi uzrok labavljenja zuba.
Traumatska okluzija prouzrokuje proširenje periodontalnog prostora, pa je i pokretljivost zuba tada veća. Najčešće je lokalizovana najednom ili malom broju zuba. Diferencijalna dijagnoza se postavlja već na Osnovu postojanja traumatskog odnosa, koji se utvrđuje nekom od metoda za otkrivanje traumatske okluzije. U slučaju traumatske okluzije se na rendgenogramu uočava samo prošireni perio- dontalni prostttr, dok kod parodontopatije postoji destrukcija alveolarne kosti.
Akutni periapikalni apsces može da ekstrudira zub i prouzrokuje njegovo labavljenje. U diferencijalnoj dijagnozi parodontopatije koristi še ¡Sinjenica daje ovde reč o zubu sa mrtvom pulpom. Značajnu ulogu u diferencijalnoj dijagnozi igraju i znaci ap- scesa u apikalnoj regiji zuba, kao i resorpcija kosti koja otkriva na rendgenskom snimku.
Diferencijalna dijagnoza juvenilne pamdonto- patije postavlja se već na osnovu toka bolesti. Juvenilna parodontopatija ima ima brz tok, tako da brzo nastaje gubitak zuba, što nije slučaj kod parodontopatije. Osim toga juvenilna parodontopatija se javlja i u ranijem dobu (dećai adolescenti) i ima karakterističnu lokalizaciju. Destruktivne promenč.se u slučaju juveniln# parodontopatije odvijaju U pre- delu sekutića i prvih molara, dok se destruktivne promene u slučaju parodontopatije javljaju i ii drugim regionima vilice. :
Нема коментара:
Постави коментар