Korozivne povrede jednjaka nastaju kao posledica uzimanja korozivnih sredstava kao što su kiseline ili jake baze. Najčešće su to sirćetna, hlorovodonična ili sumporna kiselina. Od baza je najčešća kamena soda. Ove povrede mogu biti slučajne, zadesne ili rede samoubilačke, a izuzetno retko ubilačke prirode.
Težina i lokalizacija promena zavise od svrhe uzimanja, koncentracije i količine unetog korozivnog sredstva. Najteže promené su kod samoubilačkih trovanja i po pravilu zahvataju čitavu dužinu jednjaka, od njegovog ušća do kar-dije. Kod zadesnih povreda obično su promené izražene u usnoj duplji, hipofarink-su i gornjoj trećini jednjaka. Kod ingestira-nja kiselina promené nastaju ne samo u usnoj duplji, hipofarinksu i jednjaku već i u želucu i crevima, dok se pri uzimanju baza oštećenja lokalizuju u usnoj duplji, hipofarinksu i jednjaku. Pored lokalnog, ko-rozivnog dejstva, može doći i do udaljenog, resorptivnog dejstva na parenhimato-zne organe, najčešće bubrege (kiseline), medijastinum (baze), potom jetru, srčani mišić, pluća ili centralni nervni sistem. Uzimanjem jakih kiselina ili baza mogu se javiti promené i u larinksu, traheji i bronhima, pa čitavu grupu svrstavamo u povrede aerodigestivnih puteva.
Kiseline dovode do koagulacione, a baze do kolikvacione nekroze tkiva sa težim lokalnim promenama. U patološko-ana-tomskom smislu, lokalne promené u dige-stivnom traktu mogu se podeliti u četiri stepena: prvi stepen je hiperemija i edem sluznice, u drugom nastaje nekroza sluznice, treći se odlikuje nekrozom sluznice sa krvnim podlivima, a četarfz kara kterišu nekroza sluznice i podsluzničnih tkiva. Lokalne patološke promené u svojoj evoluciji prolaze kroz više faza i to: hiperemija, ne-kroza-ulceracija, akutni, subakutni i hronič-ni ezofagitis, stvaranje granulacionog tkiva, a na kraju dolazi do stvaranja ožiljnog tkiva. Udaljeno, resorptivno dejstvo se ogleda u generalizovanoj intoksikaciji i promenama najčešće na glomerularnom nivou u prvih 48 sati nakon ingestije.
Hemijska reakcija korozivnog sredstva odigrava se za jedan minut, tako da je kon-traindikovana primena antidota. Može se eventualno dati mleko u cilju dilucije inge-stiranog korozivnog sredstva.
Klinička slika zavisi od količine i koncentracije unetog korozivnog sredstva, odnosno od težine oštećenja jednjaka i drugih organa. Neposredno po uzimanju korozivnog sredstva dominira šok koji se ogleda u padu krvnog pritiska, puls je ubrzan i jedva pipljiv. Bolesnik je apatičan i adinamičan, žali se na bol u grudnom košu i epigastri-jumu uz otežano i bolno gutanje, povraćanje želudačnog sadržaja koji jako zaudara na korozivno sredstvo. U povraćenom sadržaju nalaze se primese sveže krvi. Nešto kasnije javlja se visoka telesna temperatura koja je najčešće rezultat infekcije u smislu medijastinitisa, pneumonije ili glomeru-lonefritisa. Akutna faza bolesti traje oko dve nedelje. U ovoj fazi, zavisno od infekcije, bolesnici su subfebrilni. Opšte stanje se postepeno poboljšava. Tada se bolesnici žale na otežano, ponekad i bolno gutanje, postaju pothranjeni, gube na težini. Posle dve nedelje počinje epitelizacija povreda u jednjaku pri čemu dolazi do stvaranja ožiljnih stenoza.
Veličina stenoza zavisi od vrste i količine ingestiranog korozivnog sredstva. Bolesnici se žale na otežano gutanje različitog stepena, od lakih smetnji do potpune nemogućnosti gutanja. Dijagnoza se lako postavlja jer je anamneza jasna. Sumnju na korozivnu povredu ukazuju lezije oko usana, u usnoj duplji i hipofarinksu. Za sigurno utvrđivanje lokalizacije, proši-renosti i težine povreda u jednjaku, indi-kovana je ezofagoskopija. Po pravilu, ezo-fagoskopija se kod težih bolesnika izvodi posle četvrtog dana od povređivanja i to uvek u opštoj endotrahealnoj anesteziji. Opšte kliničko stanje i uzrast bolesnika određuje vreme kada je indikovana ezofagoskopija. RTG pasaže kontrastnim sredstvima sukontraindikovane u ovoj fazi bolesti.
Terapija
Neposredno po povređivanju terapija se sastoji u borbi protiv šoka i infekcije.
Obustavlja se svaka ishrana peroralnim putem. Bolesnicima se daju analgetici, analeptici, kardiotonici i antibiotici, uz nadoknadu tečnosti i elektrolita (NaCl, bika-bonati, glukoza i dr.). Obavezna je hospitalizacija. Prate se puis, pritisak, telesna temperatura, diureza. Laboratorijske analize: kompletna krvna slika sa leukocitar-nom formulom, glikemija, ureja i transami-naze kontrolišu se i dva puta dnevno. Usled resorptivnog dejstva korozivnog sredstva, naročito kiselina, posebna pažnja se obraća na bubrežnu funkciju (dijaliza), dok se kod pojave komplikacija od strane pluća, srca i drugih organa pred uzimaju odgovarajuće terapijske mere. U prve dve nedelje bolesti primenjuju se antibiotici širokog spektra. Davanje kortikosteroida je diskutabilno, mada nije kontraindikovano ukoliko nema svežeg krvavljenja. Oni deluju depresivno na razvoj granulacionog tkiva tako da se smanjuje učestalost stvaranja ste-noza, a ukoliko se stvore, one su elastičnije i mekše, tako da se lakše bužiraju.
Radi ishrane bolesnika i da bi se istovremeno smanjila mogućnost stvaranja ožilj-nih stenoza jednjaka, plasira se nazoga-strična sonda ili filiformna bužija. One istovremeno vrše ulogu stranog tela koje ne dozvoljava međusobni kontakt sluznice zidova jednjaka. Putem nazogastrične sonde vrši se visokokalorijska ishrana u više dnevnih obroka. Zavisno od težine bolesi, ukoliko je moguće, treba što ranije preći na peroralnu ishranu. U najtežim slučajevima indikovana je gastrostomija.
U slučajevima kada je korozivno sredstvo dovelo do povreda larinksa i traheje, javlja se otežano disanje, pa je u takvim slučajevima indikovana traheotomija.
Komplikacije
Posle povređivanja korozivnim sredstvom najčešće ostaju ožiljne stenoze pa ja tada otežana i ishrana. Stenoze se di-latiraju bužijama različitog promera kroz usta ili retrogradno kroz prethodno učinjenu gastrostomiju. Bužiranje se izvodi samo u specijalizovanim ORL odeljenjima i samo pod kontrolom oka kroz ezofago-skop. Bužiranje se vrši u početku na 4 do 7 dana, a kasnije sve rede, dok se ne uspostavi u jednjaku dovoljno širok lumen da obezbedi bolesniku zadovoljavajuće gutanje i ishranu. Kod ekscentričnih stenoza, u retkim slučajevima, pogotovu ukoliko su stenoze duple ili višestruke tako da se mogu bužirati, indikovana je epifagoplastika.
U veoma retkim slučajevima kao pozna komplikacija može se naći maligni tumor u nivou ožiljne stenoze.
Težina i lokalizacija promena zavise od svrhe uzimanja, koncentracije i količine unetog korozivnog sredstva. Najteže promené su kod samoubilačkih trovanja i po pravilu zahvataju čitavu dužinu jednjaka, od njegovog ušća do kar-dije. Kod zadesnih povreda obično su promené izražene u usnoj duplji, hipofarink-su i gornjoj trećini jednjaka. Kod ingestira-nja kiselina promené nastaju ne samo u usnoj duplji, hipofarinksu i jednjaku već i u želucu i crevima, dok se pri uzimanju baza oštećenja lokalizuju u usnoj duplji, hipofarinksu i jednjaku. Pored lokalnog, ko-rozivnog dejstva, može doći i do udaljenog, resorptivnog dejstva na parenhimato-zne organe, najčešće bubrege (kiseline), medijastinum (baze), potom jetru, srčani mišić, pluća ili centralni nervni sistem. Uzimanjem jakih kiselina ili baza mogu se javiti promené i u larinksu, traheji i bronhima, pa čitavu grupu svrstavamo u povrede aerodigestivnih puteva.
Kiseline dovode do koagulacione, a baze do kolikvacione nekroze tkiva sa težim lokalnim promenama. U patološko-ana-tomskom smislu, lokalne promené u dige-stivnom traktu mogu se podeliti u četiri stepena: prvi stepen je hiperemija i edem sluznice, u drugom nastaje nekroza sluznice, treći se odlikuje nekrozom sluznice sa krvnim podlivima, a četarfz kara kterišu nekroza sluznice i podsluzničnih tkiva. Lokalne patološke promené u svojoj evoluciji prolaze kroz više faza i to: hiperemija, ne-kroza-ulceracija, akutni, subakutni i hronič-ni ezofagitis, stvaranje granulacionog tkiva, a na kraju dolazi do stvaranja ožiljnog tkiva. Udaljeno, resorptivno dejstvo se ogleda u generalizovanoj intoksikaciji i promenama najčešće na glomerularnom nivou u prvih 48 sati nakon ingestije.
Hemijska reakcija korozivnog sredstva odigrava se za jedan minut, tako da je kon-traindikovana primena antidota. Može se eventualno dati mleko u cilju dilucije inge-stiranog korozivnog sredstva.
Klinička slika zavisi od količine i koncentracije unetog korozivnog sredstva, odnosno od težine oštećenja jednjaka i drugih organa. Neposredno po uzimanju korozivnog sredstva dominira šok koji se ogleda u padu krvnog pritiska, puls je ubrzan i jedva pipljiv. Bolesnik je apatičan i adinamičan, žali se na bol u grudnom košu i epigastri-jumu uz otežano i bolno gutanje, povraćanje želudačnog sadržaja koji jako zaudara na korozivno sredstvo. U povraćenom sadržaju nalaze se primese sveže krvi. Nešto kasnije javlja se visoka telesna temperatura koja je najčešće rezultat infekcije u smislu medijastinitisa, pneumonije ili glomeru-lonefritisa. Akutna faza bolesti traje oko dve nedelje. U ovoj fazi, zavisno od infekcije, bolesnici su subfebrilni. Opšte stanje se postepeno poboljšava. Tada se bolesnici žale na otežano, ponekad i bolno gutanje, postaju pothranjeni, gube na težini. Posle dve nedelje počinje epitelizacija povreda u jednjaku pri čemu dolazi do stvaranja ožiljnih stenoza.
Veličina stenoza zavisi od vrste i količine ingestiranog korozivnog sredstva. Bolesnici se žale na otežano gutanje različitog stepena, od lakih smetnji do potpune nemogućnosti gutanja. Dijagnoza se lako postavlja jer je anamneza jasna. Sumnju na korozivnu povredu ukazuju lezije oko usana, u usnoj duplji i hipofarinksu. Za sigurno utvrđivanje lokalizacije, proši-renosti i težine povreda u jednjaku, indi-kovana je ezofagoskopija. Po pravilu, ezo-fagoskopija se kod težih bolesnika izvodi posle četvrtog dana od povređivanja i to uvek u opštoj endotrahealnoj anesteziji. Opšte kliničko stanje i uzrast bolesnika određuje vreme kada je indikovana ezofagoskopija. RTG pasaže kontrastnim sredstvima sukontraindikovane u ovoj fazi bolesti.
Terapija
Neposredno po povređivanju terapija se sastoji u borbi protiv šoka i infekcije.
Obustavlja se svaka ishrana peroralnim putem. Bolesnicima se daju analgetici, analeptici, kardiotonici i antibiotici, uz nadoknadu tečnosti i elektrolita (NaCl, bika-bonati, glukoza i dr.). Obavezna je hospitalizacija. Prate se puis, pritisak, telesna temperatura, diureza. Laboratorijske analize: kompletna krvna slika sa leukocitar-nom formulom, glikemija, ureja i transami-naze kontrolišu se i dva puta dnevno. Usled resorptivnog dejstva korozivnog sredstva, naročito kiselina, posebna pažnja se obraća na bubrežnu funkciju (dijaliza), dok se kod pojave komplikacija od strane pluća, srca i drugih organa pred uzimaju odgovarajuće terapijske mere. U prve dve nedelje bolesti primenjuju se antibiotici širokog spektra. Davanje kortikosteroida je diskutabilno, mada nije kontraindikovano ukoliko nema svežeg krvavljenja. Oni deluju depresivno na razvoj granulacionog tkiva tako da se smanjuje učestalost stvaranja ste-noza, a ukoliko se stvore, one su elastičnije i mekše, tako da se lakše bužiraju.
Radi ishrane bolesnika i da bi se istovremeno smanjila mogućnost stvaranja ožilj-nih stenoza jednjaka, plasira se nazoga-strična sonda ili filiformna bužija. One istovremeno vrše ulogu stranog tela koje ne dozvoljava međusobni kontakt sluznice zidova jednjaka. Putem nazogastrične sonde vrši se visokokalorijska ishrana u više dnevnih obroka. Zavisno od težine bolesi, ukoliko je moguće, treba što ranije preći na peroralnu ishranu. U najtežim slučajevima indikovana je gastrostomija.
U slučajevima kada je korozivno sredstvo dovelo do povreda larinksa i traheje, javlja se otežano disanje, pa je u takvim slučajevima indikovana traheotomija.
Komplikacije
Posle povređivanja korozivnim sredstvom najčešće ostaju ožiljne stenoze pa ja tada otežana i ishrana. Stenoze se di-latiraju bužijama različitog promera kroz usta ili retrogradno kroz prethodno učinjenu gastrostomiju. Bužiranje se izvodi samo u specijalizovanim ORL odeljenjima i samo pod kontrolom oka kroz ezofago-skop. Bužiranje se vrši u početku na 4 do 7 dana, a kasnije sve rede, dok se ne uspostavi u jednjaku dovoljno širok lumen da obezbedi bolesniku zadovoljavajuće gutanje i ishranu. Kod ekscentričnih stenoza, u retkim slučajevima, pogotovu ukoliko su stenoze duple ili višestruke tako da se mogu bužirati, indikovana je epifagoplastika.
U veoma retkim slučajevima kao pozna komplikacija može se naći maligni tumor u nivou ožiljne stenoze.
Нема коментара:
Постави коментар