Bolest se naziva još Stomatitis angularis i Angulus infectiosus.
ETIOLOGIJA. Bolest je izrazito multikau- zalna. Utvrđeno je da više potpuno različitih etiolo- ških agenasa mogu dovesti do istih kliničkih pramena na uglovima usana. Kao najčešći etiološki faktori se pominju:
- gubitak vertikalne dimenzije koji se javlja usled vertikalne abrazije bočnih zuba, gubitka bočnih zuba ili neadekvatnog protetskog zbrinjavanja. Usled ovih pramena u visini zagrižaja nastaje boranje kože u predelu an- gulusa usana, što dovodi do ovog oboljenja;
- atrofija mišića i gubitak mišićnog tonusa koji se javlja u starih osoba može izazvati nabo- ranost kože u predelu angulusa i pojavu pramena karakterističnih za ovaj hajlit;
- povrede usana pri jačem povlačenju usta u toku stomatoloških intervencija mogu takoše biti uvod u ovo oboljenje;
- sušenje usta koje nastaje kod logoroičnih osoba, usled čega te osobe jezikom stalno vlaže uglove usana. U istom smislu deluje i preterano lučenje pljuvačke - hipersalivacija;
- infekcija nekim mikroorganizmima, najčešće patogenim kokama, kao i nekim gljivicama (Candida albicans). Nekada se infekciji pripisivala skoro isključivo etiološka uloga, pa je ovo oboljenje ranije i nazivano Angulus infectiosus;
- kreč, cement i neki građevinski materijali često izazivaju lezije u angulamom predelu i mogu biti uvod u angulami hejlit;
- na nastanak angulamog hejlita utiču i neka sistemska oboljenja, kao što su neki endokrini poremećaji i krvne diskrazije, naročito anemije.
KLINIČKA SLIKA. Oboljenje je relativno često i od njega oboljevaju osobe oba pola i svih uzrasta. Bolest se ipak nešto češće javlja kod žena i to posle menopauze.
Promene su kod obolelih najčešće izražene obostrano, ali se mogu javiti i samo na jednoj strani. Bolest počinje eritemom koji se od uglova usana širi prema koži lica.
Eritem je veličine od 1 do 2cm u prečniku i naročito postaje uočljiv prilikom otvaranja usta.
Subjektivne tegobe su neznatne i manifestuju se u blagom peckanju i lepljenju u uglovima usana. Zbog toga bolesnici vlaže jezikom uglove usana i na taj načinpogoršavaju inflamaciju. Sušenje uglova usana prstima ili maramicom dovodi do sekundarne infekcije.
Na crvenim površinama u predelu uglova usana prema koži lica javljaju se naprsline i ragade ra- dijalnog smera. pri jačem otvaranju usta ragade se produbljuju, što je prraćeno bolom. Usled krvavlje- nja iz naprslina mogu se obrazovati kraste.
LEČENJE. Lečenje se sastoji u delovanju na etiološke faktore. Potrebno je iznaći uzrok i otkloniti ga. To znači daje potrebno adekvatnim protet- skim zbrinjavanjem uspostaviti normalan zagrižaj i lokalnom aplikacijom antibiotika (elektroforezom penicilina) ili fiingicidnim sredstvima suzbiti infekciju. Neophodno je odstraniti i loše navike. U vrlo upornim slučajevima se primenjuje i rendgensko zračenje, ugiove usana ireoa zraciu tn puta s pauzom od sedam dana između svakog zračenja.
Ukoliko se bolest komplikuje kandidijazom, onda se primenjuju antimikotici kao: nistatin, dak- tarin oralni gel i dr. Daktarinom se obolela mesta premazuju više puta na dan.
U lečenju obolelih korisno se lokalno primenjuje i metronidazol pod fabričkim nazivom Orva- gil. Njegova prednost je što pored antimikotičnog dejstva povoljno utiče i na infekciju bakterijama.
ETIOLOGIJA. Bolest je izrazito multikau- zalna. Utvrđeno je da više potpuno različitih etiolo- ških agenasa mogu dovesti do istih kliničkih pramena na uglovima usana. Kao najčešći etiološki faktori se pominju:
- gubitak vertikalne dimenzije koji se javlja usled vertikalne abrazije bočnih zuba, gubitka bočnih zuba ili neadekvatnog protetskog zbrinjavanja. Usled ovih pramena u visini zagrižaja nastaje boranje kože u predelu an- gulusa usana, što dovodi do ovog oboljenja;
- atrofija mišića i gubitak mišićnog tonusa koji se javlja u starih osoba može izazvati nabo- ranost kože u predelu angulusa i pojavu pramena karakterističnih za ovaj hajlit;
- povrede usana pri jačem povlačenju usta u toku stomatoloških intervencija mogu takoše biti uvod u ovo oboljenje;
- sušenje usta koje nastaje kod logoroičnih osoba, usled čega te osobe jezikom stalno vlaže uglove usana. U istom smislu deluje i preterano lučenje pljuvačke - hipersalivacija;
- infekcija nekim mikroorganizmima, najčešće patogenim kokama, kao i nekim gljivicama (Candida albicans). Nekada se infekciji pripisivala skoro isključivo etiološka uloga, pa je ovo oboljenje ranije i nazivano Angulus infectiosus;
- kreč, cement i neki građevinski materijali često izazivaju lezije u angulamom predelu i mogu biti uvod u angulami hejlit;
- na nastanak angulamog hejlita utiču i neka sistemska oboljenja, kao što su neki endokrini poremećaji i krvne diskrazije, naročito anemije.
KLINIČKA SLIKA. Oboljenje je relativno često i od njega oboljevaju osobe oba pola i svih uzrasta. Bolest se ipak nešto češće javlja kod žena i to posle menopauze.
Promene su kod obolelih najčešće izražene obostrano, ali se mogu javiti i samo na jednoj strani. Bolest počinje eritemom koji se od uglova usana širi prema koži lica.
Eritem je veličine od 1 do 2cm u prečniku i naročito postaje uočljiv prilikom otvaranja usta.
Subjektivne tegobe su neznatne i manifestuju se u blagom peckanju i lepljenju u uglovima usana. Zbog toga bolesnici vlaže jezikom uglove usana i na taj načinpogoršavaju inflamaciju. Sušenje uglova usana prstima ili maramicom dovodi do sekundarne infekcije.
Na crvenim površinama u predelu uglova usana prema koži lica javljaju se naprsline i ragade ra- dijalnog smera. pri jačem otvaranju usta ragade se produbljuju, što je prraćeno bolom. Usled krvavlje- nja iz naprslina mogu se obrazovati kraste.
LEČENJE. Lečenje se sastoji u delovanju na etiološke faktore. Potrebno je iznaći uzrok i otkloniti ga. To znači daje potrebno adekvatnim protet- skim zbrinjavanjem uspostaviti normalan zagrižaj i lokalnom aplikacijom antibiotika (elektroforezom penicilina) ili fiingicidnim sredstvima suzbiti infekciju. Neophodno je odstraniti i loše navike. U vrlo upornim slučajevima se primenjuje i rendgensko zračenje, ugiove usana ireoa zraciu tn puta s pauzom od sedam dana između svakog zračenja.
Ukoliko se bolest komplikuje kandidijazom, onda se primenjuju antimikotici kao: nistatin, dak- tarin oralni gel i dr. Daktarinom se obolela mesta premazuju više puta na dan.
U lečenju obolelih korisno se lokalno primenjuje i metronidazol pod fabričkim nazivom Orva- gil. Njegova prednost je što pored antimikotičnog dejstva povoljno utiče i na infekciju bakterijama.
Нема коментара:
Постави коментар