Čir na želucu predstavlja oštećenje sluzokože (unutrašnjeg sloja) želuca u smislu njenog istanjenja.
Sluzokoža želuca predstavlja barijeru od agresivne želudačne kiseline i kod čira ta barijera nestaje, pa su ostali slojevi želudačnog zida izloženi dejstvu ove kiseline.
Ranije je čir na želucu predstavljao veoma ozbiljnu bolest, ali danas se sa razvojem dijagnostike i terapije, ukupan morbiditet i mortalitet značajno smanjio. Sa druge strane, sa porastom infekcije od H. Pylori koja je najčešći izazivač i sa sve stresnijim stilom života i upotrebom lekova za smanjenje bolova (nesterodini antiimflamatorni lekovi – brufen, aspirin), incidenca (broj novoobolelih) je veoma visok.
Čir se može javiti na želucu, dvanaestopalačnom crevu, što su najčešće lokalizacije, ali se može javiti na gotovo bilo kom mestu probavnog sistema.
Nedavno je ustanovljeno da je H. Pylori uzročnik 80% čireva želuca i preko 90% onih na dvanaestopalačnom crevu. To je bakterija koja može da opstane u kiseloj sredini želuca i prenosi se kotaktom sa izvorom infekcije (ljubljenje i deljenje posudja). Pored ovoga, pušenje, nepravilna ishrana, stres, upotreba nekih lekova i alkohol, doprinose pojavi i razvoju čira.
Koji su simptomi i znaci čira na želucu?
Najčešći simptomi čira na želucu su
bol nakon uzimanja hrane (opisuje se kao tup bol ispod levog rebarnog luka)
mučnina
nadutost trbuha
gorušica
povećano stvaranje pljuvačke (nije tako česta pojava)
povraćanje
gubitak apetita
gubitak telesne težine
krvarenje se javlja kod svakog četvrtog pacijenta (može biti u vidu krvarenja na usta – hematemeza i u vidu crnih stolica kao talog od kafe - melena)
Kako se postavlja dijagnoza čira na želucu?
Anamneza sa kliničkom slikom može da pomogne u postavljanju dijagnoze čira na želucu.
Zlatni standard u postavljanju dijagnoze čira na želucu je gastroskopija (snimanje unutrašnjosti želuca posebnom seondom). Tako je moguće videti sluzokožu želuca i veličinu i lokalizaciju promena, a može se uzeti i isečak tkiva (biopsija) za mikroskopsku analizu, što može da pomogne da se ustanovi da li je u pitanju benigna, ili maligna promena.
Dijagnoza H. pylori je važna, jer lečenje podrazumeva i eliminisanje ove bakterije, a i razlikuje se ukoliko je ona prisutna. H. pylori se otkriva iz krvi, daha, stolice i tkiva želuca.
Pregledom krvi se otkrivaju antitela na H. Pylori i ovaj test nije visoko specifičan. Izisajni test na H. pylori najčešće se sprovodi, jer je veoma lak i nije agresivan , a njegova specifičnost je oko 90 % (ne mora uvek da pokaže prisustvo bakterije).
Kako se leči čir na želucu?
Veoma je bitno smanjiti kiselost želudačnog soka i to se postiže uz pomoć dve vrste lekova. Blokatori H2 receptora (ranitidin, famotidin) i inhibitori protonske pumpe (omeprazol, pantoprazol).
Lekovi koji vezuju višak želudačne kiseline se mogu koristiti kako za lečenje tako i za uiblažavanje simptoma (antacidi- npr. Gelusil Lac).
H. pylori se leči antibioticima i to kombinacijom, jer ova bakterija može da postane otporna na samo jedan lek (daje se najčešće amoksicilin i azitromicin sa omeprazolom koji smanjuje kiselost želudačnog soka). U slučaju da bakterija opstaje na ovu terapiju, može se uključiti još jedan antibiotik.
Lečenje čira na želucu mora da traje minimum 4 nedelje, nakon čega se radi kontrolna endoskopija i izdisajni test na H. Pylori.
U slučaju pojave komplikacija u smislu perforacije želuca (pucanje) i krvarenja, lečenje podrazumeva i hirurško zatvaranje defekta.
Veoma je bitan i higijensko-dijetetski režim za to vreme (zabrana pušenja, unošenja alkohola i pravilna ishrana u isto vreme).
Sluzokoža želuca predstavlja barijeru od agresivne želudačne kiseline i kod čira ta barijera nestaje, pa su ostali slojevi želudačnog zida izloženi dejstvu ove kiseline.
Ranije je čir na želucu predstavljao veoma ozbiljnu bolest, ali danas se sa razvojem dijagnostike i terapije, ukupan morbiditet i mortalitet značajno smanjio. Sa druge strane, sa porastom infekcije od H. Pylori koja je najčešći izazivač i sa sve stresnijim stilom života i upotrebom lekova za smanjenje bolova (nesterodini antiimflamatorni lekovi – brufen, aspirin), incidenca (broj novoobolelih) je veoma visok.
Čir se može javiti na želucu, dvanaestopalačnom crevu, što su najčešće lokalizacije, ali se može javiti na gotovo bilo kom mestu probavnog sistema.
Nedavno je ustanovljeno da je H. Pylori uzročnik 80% čireva želuca i preko 90% onih na dvanaestopalačnom crevu. To je bakterija koja može da opstane u kiseloj sredini želuca i prenosi se kotaktom sa izvorom infekcije (ljubljenje i deljenje posudja). Pored ovoga, pušenje, nepravilna ishrana, stres, upotreba nekih lekova i alkohol, doprinose pojavi i razvoju čira.
Koji su simptomi i znaci čira na želucu?
Najčešći simptomi čira na želucu su
bol nakon uzimanja hrane (opisuje se kao tup bol ispod levog rebarnog luka)
mučnina
nadutost trbuha
gorušica
povećano stvaranje pljuvačke (nije tako česta pojava)
povraćanje
gubitak apetita
gubitak telesne težine
krvarenje se javlja kod svakog četvrtog pacijenta (može biti u vidu krvarenja na usta – hematemeza i u vidu crnih stolica kao talog od kafe - melena)
Kako se postavlja dijagnoza čira na želucu?
Anamneza sa kliničkom slikom može da pomogne u postavljanju dijagnoze čira na želucu.
Zlatni standard u postavljanju dijagnoze čira na želucu je gastroskopija (snimanje unutrašnjosti želuca posebnom seondom). Tako je moguće videti sluzokožu želuca i veličinu i lokalizaciju promena, a može se uzeti i isečak tkiva (biopsija) za mikroskopsku analizu, što može da pomogne da se ustanovi da li je u pitanju benigna, ili maligna promena.
Dijagnoza H. pylori je važna, jer lečenje podrazumeva i eliminisanje ove bakterije, a i razlikuje se ukoliko je ona prisutna. H. pylori se otkriva iz krvi, daha, stolice i tkiva želuca.
Pregledom krvi se otkrivaju antitela na H. Pylori i ovaj test nije visoko specifičan. Izisajni test na H. pylori najčešće se sprovodi, jer je veoma lak i nije agresivan , a njegova specifičnost je oko 90 % (ne mora uvek da pokaže prisustvo bakterije).
Kako se leči čir na želucu?
Veoma je bitno smanjiti kiselost želudačnog soka i to se postiže uz pomoć dve vrste lekova. Blokatori H2 receptora (ranitidin, famotidin) i inhibitori protonske pumpe (omeprazol, pantoprazol).
Lekovi koji vezuju višak želudačne kiseline se mogu koristiti kako za lečenje tako i za uiblažavanje simptoma (antacidi- npr. Gelusil Lac).
H. pylori se leči antibioticima i to kombinacijom, jer ova bakterija može da postane otporna na samo jedan lek (daje se najčešće amoksicilin i azitromicin sa omeprazolom koji smanjuje kiselost želudačnog soka). U slučaju da bakterija opstaje na ovu terapiju, može se uključiti još jedan antibiotik.
Lečenje čira na želucu mora da traje minimum 4 nedelje, nakon čega se radi kontrolna endoskopija i izdisajni test na H. Pylori.
U slučaju pojave komplikacija u smislu perforacije želuca (pucanje) i krvarenja, lečenje podrazumeva i hirurško zatvaranje defekta.
Veoma je bitan i higijensko-dijetetski režim za to vreme (zabrana pušenja, unošenja alkohola i pravilna ishrana u isto vreme).
Нема коментара:
Постави коментар