Tuberkuloza kože je infektivno oboljenje koje izaziva. Mycobacterium tuberculosis (humani tip, izuzetno bovini tip).
Primarne tuberkuloze koze se javljaju kod osoba koje ranije nisu bile inficirane i nisu vakcinisane (BCG) i kod kojih je intradermal™ test tuberkulinom negativan. Sekundarne tuberkuloze koze nastaju kod pacijenata koji supreležali primarni tuberkulozni infekt, ili su vakcinisa-ni, a tuberkulinski test je pozitivan. Kod oboljenja iz ovih dveju grupa u lezijama se može naći M. tuberculosis. Tuberhdidi predstavljaju treću vrstu tuberkuloze kože: oni se javljaju kod osoba koje su preležale tuberkulozu, u Ieziji se ne nalazi M. tuberculosis, dok je tuberkulinski test jako pozitivan
U toku poslednjih godina, broj tuberkuloznih bolesnika je u porastu.
PRIMARNE TUBERKULOZE KOŽE
Primarni tuberkulozni kompleks (Tuberkulozni šankr)
Primarni tuberkulozni kompleks kože nastaje spoljnom inokulacijom AL tuberculosis, kod osoba koje dotad nisu bile inficirane. U današnje vreme ova forma bolesti se sreće izuzetno; u eri pre uvođenja BCG vakcinacije javljala se pretežno kod dece. Oboljenje nastaje na mestima prethodne povrede: bušenje uva, cirkumcizija, tetoviranje, vađenje zuba. Nekada se javljalo na tonzili, usled infekcije mlekom tuberkuloznih krava. Promené na koži počinju tnflamovanim čvo-rićem, koji se pretvara u ulceraciju prekrivenu mrkom krustom (primarni afekt). Prisutan je unilateralni regionalni limfadenitis, koji je bezbolan. Tuberkulinski test je u početku negativan (aner-gija), a kasnije postaje pozitivan. Subjektivne tegobe su odsutne.
Tok bolesti je obično povoljan, ali se može komplikovati meningealnom ili milijaraom tuberkulozom.
Histologija. U ranoj raži ćelijski infilrat je nespecifičan, ali bogat bacilima. Nekoliko nedelja kasnije razvija se tipičan tuberkul sastavljen od epiteloidnih ćelija i limfocita; tada i bacili postaju malobrojniji.
Diferencijalna dijagnoza. Protrahovan tok i odsustvo znakova akutne inflamacije eiimmišu bakterijsku infekciju. Treba imati u vidu sifUisni primarni kompleks i superinficirani herpes simplex.
SEKUNDARNE TUBERKULOZE KOŽE
Tuberculosis verrucosa cutis
Tuberculosis verrucosa cutis nastaje spoljnom inokulacijom bacila. Javlja se kod ljudi koji dolaze u kontakt sa zaraženim materijalom (stočari^ mesari, veterinari, anatomo-patolozi).
Klinička slika. Na mes tu inokulacije se javlja jedan ili više inflamovanih čvorova, koji se pretvaraju u verukoznu ploču nepravilnih ivica. Obično se iz promené pri pritisku cedi gnoj (Slika 99). Promena se širi sporo, bez tendencije ka spontanom povlačenju, a u cen-tru se stvara cikatrijelna atrofija.
Histologija. Postoji epidermalna hi-perplazija, dermalni apscesi, a u dubljem delu tuberkulozno granulaciono tkivo. Tuberkulozni bacili su malobrojni.
Scrofuloderma (Tuberculosis gummosa cutis)
Scrofuloderma nastaje širenjem infekcije sa susednih, dubljih, obolelih tkiva (limfne žlezde, kosti, epididimis). Promené koje nastaju putem hematoge-ne diseminacije često se nazivaju tuberculosis cutis gummosa, ali se klinički ne razlikuju od prethodnog oblika bolesti.
Klinička slika. Oboljenje se nekada viđalo relativno često, osobito kod dece. U tim slučajevima promené su nastajale per continuitatem i obično su se lokalizo-vale na vratu, koji tada podseća na vrat svinje (scrofa, g. - svinja, derma, g. - koža), zatim u aksilama i ingvinalnim predelima. Kod starijih osoba promené su češće na kupu i ekstremitetima i nastaju hemato-genom diseminacijom. Proces je unilateralan, rede simetričan, a sastoji se od mul-tiplih, ograničenih i bezbolnih čvorova, nad kojima je koža u početku normalna. Promené se postupno šire i srastaju s kožom, koja postaje crvena, zatim dolazi do kolikva-cije, fistula i sinusa iz kojih se cedi gnoj. Tok bolesti je prolongiran, a promené se završavaju stvaranjem neravnih i ružnih . ožiljaka, na kojima se vide »mostovi« zdrave kože između ugnutih ožiljačnih lezija.
Histologija. Na ivici promena se nalazi tuberkulozno granulaciono tkivo, paralelno s nespecifičnim inflamatornim in-filtratom. Tuberkulozni bacili su oskudni.
Diferencijalna dijagnoza. Gume kod sifilisa i dubokih mikoza, kao i supura-tivni hidradenitis, obično ne predstavljaju veći problem.
Lupus vulgaris (Tuberculosis luposa cutis)
Lupus vulgaris (lupus, 1. - vuk, vulgaris, 1. - običan) je najčešći oblik tuberkuloze kože i javlja se kod osoba s dobrim imunitetom. Nastaje širenjem sa susednih ognjišta: limfne žlezde, kosti, skrofuloderma; može se takođe preneti limfogenim i hematogenim putem, kao i inokulacijom.
Klinička slika. Promené su najčešće na licu i vratu, ali se javljaju i na ostalim delo-vima tela. Mogu zahvatiti i bukalnu, nazalnu i konjunktivalnu sluzokožu. Sreću se u. svim uzrastima i kod osoba oba pola.
Osnovna promena je traoslucidni čvo-rić želatinozne konzistencije i ružičasto--mrke boje, koji se naziva lupom. Lupomi se grupišuujasnoograničenupolicikličnu ploču, koja se širi centrifugalno, dok se u centru stvara cikatrijelna atrofija, često bez prethodnog ulcerisanja (Slika 100, 101 ). U nekim slučajevima nastaju ulce-racije prekrivene mrkom kmstöm. Pojava svežih lupoma na ožiljku je karakteristična (tuberkuloza »ne poštuje svoj ožujak«). Postoje dva znaka koja omogućavaju identifikovanje lupoma. »Fenomen želea od jabuke«', pri vitropresiji promené eliminiše se entern, pa se vidi karakterističan želatinozan, transluci-dan lupom mrke boje, koji podseća na pečenu jabuku; »fenomen sonde«: pri pritisku obolelog tkiva sonda propada bez otpora kroz lupom, a u trenutku kad stigne do zdravog tkiva, bolesnik oseti oštar bol. Lupus vulgaris ima progre-dijentan tok, može trajati decenijama i dovesti do prostranih ožiljačnih plaža, sa lupomima, ulceracijama i krastama. Ako se promené na licu nalaze u blizini prirodnih otvora, nastaju mutilaci-je (kapci, usta); u predelu nosa i usne školjke proces razara i hrskavicu (Slika 102). Na starim ožiljcima može se razviti spinocelarni, a rede bazocelularai epiteliom ili sarkom.
Histologija. U gornjem đermu se nalazi tipičan tuberkulom: centralno su lo-kalizovane epiteloidne i džinovske Lang-hansove ćelije s perifernim vencem lim-focita. Kazeozna nekroza može biti odsutna, a tuberkulozni bacili se retko otkrivaju. U epidermu se vide sekundarne promené; ili je stanjem i atrofičan, ili postoji akantoza sa vrlo izraženom hi-perkeratozom, a u nekim slučajevima i pseudoepiteliomatozna hiperplazija.
Diferencijalna dijagnoza. U zavisnosti od starosti promené diferencijal-no-dijagnostički u obzir dolaze sarkoi-doza, lajšmanijaza, lepra; nodulo-ulce-rozni sifilidi u III stadijumu nikad na ožiljcima nemaju svežih čvorića (sifilis »poštuje svoj ožiljak«).
Tuberculosis ulcerosa orificialis
Javlja se kod infaustnih tuberkuloznih bolesnika, koji su u anergiji usjedf^g^edijentnpgto-, ka osnovnog oboljenja. Infekcija nastaje"spoïj-" nom inokulacijom (ispljuvak, feces, urin).
Klinička slika. U okolini prirodnih otvora, na koži i sluzokožama stvaraju se bolni čvorovi koji ulcerišu. Tuberkulinski test je negativan, a u pro-menama su bacili brojni.
Primarne tuberkuloze koze se javljaju kod osoba koje ranije nisu bile inficirane i nisu vakcinisane (BCG) i kod kojih je intradermal™ test tuberkulinom negativan. Sekundarne tuberkuloze koze nastaju kod pacijenata koji supreležali primarni tuberkulozni infekt, ili su vakcinisa-ni, a tuberkulinski test je pozitivan. Kod oboljenja iz ovih dveju grupa u lezijama se može naći M. tuberculosis. Tuberhdidi predstavljaju treću vrstu tuberkuloze kože: oni se javljaju kod osoba koje su preležale tuberkulozu, u Ieziji se ne nalazi M. tuberculosis, dok je tuberkulinski test jako pozitivan
U toku poslednjih godina, broj tuberkuloznih bolesnika je u porastu.
PRIMARNE TUBERKULOZE KOŽE
Primarni tuberkulozni kompleks (Tuberkulozni šankr)
Primarni tuberkulozni kompleks kože nastaje spoljnom inokulacijom AL tuberculosis, kod osoba koje dotad nisu bile inficirane. U današnje vreme ova forma bolesti se sreće izuzetno; u eri pre uvođenja BCG vakcinacije javljala se pretežno kod dece. Oboljenje nastaje na mestima prethodne povrede: bušenje uva, cirkumcizija, tetoviranje, vađenje zuba. Nekada se javljalo na tonzili, usled infekcije mlekom tuberkuloznih krava. Promené na koži počinju tnflamovanim čvo-rićem, koji se pretvara u ulceraciju prekrivenu mrkom krustom (primarni afekt). Prisutan je unilateralni regionalni limfadenitis, koji je bezbolan. Tuberkulinski test je u početku negativan (aner-gija), a kasnije postaje pozitivan. Subjektivne tegobe su odsutne.
Tok bolesti je obično povoljan, ali se može komplikovati meningealnom ili milijaraom tuberkulozom.
Histologija. U ranoj raži ćelijski infilrat je nespecifičan, ali bogat bacilima. Nekoliko nedelja kasnije razvija se tipičan tuberkul sastavljen od epiteloidnih ćelija i limfocita; tada i bacili postaju malobrojniji.
Diferencijalna dijagnoza. Protrahovan tok i odsustvo znakova akutne inflamacije eiimmišu bakterijsku infekciju. Treba imati u vidu sifUisni primarni kompleks i superinficirani herpes simplex.
SEKUNDARNE TUBERKULOZE KOŽE
Tuberculosis verrucosa cutis
Tuberculosis verrucosa cutis nastaje spoljnom inokulacijom bacila. Javlja se kod ljudi koji dolaze u kontakt sa zaraženim materijalom (stočari^ mesari, veterinari, anatomo-patolozi).
Klinička slika. Na mes tu inokulacije se javlja jedan ili više inflamovanih čvorova, koji se pretvaraju u verukoznu ploču nepravilnih ivica. Obično se iz promené pri pritisku cedi gnoj (Slika 99). Promena se širi sporo, bez tendencije ka spontanom povlačenju, a u cen-tru se stvara cikatrijelna atrofija.
Histologija. Postoji epidermalna hi-perplazija, dermalni apscesi, a u dubljem delu tuberkulozno granulaciono tkivo. Tuberkulozni bacili su malobrojni.
Scrofuloderma (Tuberculosis gummosa cutis)
Scrofuloderma nastaje širenjem infekcije sa susednih, dubljih, obolelih tkiva (limfne žlezde, kosti, epididimis). Promené koje nastaju putem hematoge-ne diseminacije često se nazivaju tuberculosis cutis gummosa, ali se klinički ne razlikuju od prethodnog oblika bolesti.
Klinička slika. Oboljenje se nekada viđalo relativno često, osobito kod dece. U tim slučajevima promené su nastajale per continuitatem i obično su se lokalizo-vale na vratu, koji tada podseća na vrat svinje (scrofa, g. - svinja, derma, g. - koža), zatim u aksilama i ingvinalnim predelima. Kod starijih osoba promené su češće na kupu i ekstremitetima i nastaju hemato-genom diseminacijom. Proces je unilateralan, rede simetričan, a sastoji se od mul-tiplih, ograničenih i bezbolnih čvorova, nad kojima je koža u početku normalna. Promené se postupno šire i srastaju s kožom, koja postaje crvena, zatim dolazi do kolikva-cije, fistula i sinusa iz kojih se cedi gnoj. Tok bolesti je prolongiran, a promené se završavaju stvaranjem neravnih i ružnih . ožiljaka, na kojima se vide »mostovi« zdrave kože između ugnutih ožiljačnih lezija.
Histologija. Na ivici promena se nalazi tuberkulozno granulaciono tkivo, paralelno s nespecifičnim inflamatornim in-filtratom. Tuberkulozni bacili su oskudni.
Diferencijalna dijagnoza. Gume kod sifilisa i dubokih mikoza, kao i supura-tivni hidradenitis, obično ne predstavljaju veći problem.
Lupus vulgaris (Tuberculosis luposa cutis)
Lupus vulgaris (lupus, 1. - vuk, vulgaris, 1. - običan) je najčešći oblik tuberkuloze kože i javlja se kod osoba s dobrim imunitetom. Nastaje širenjem sa susednih ognjišta: limfne žlezde, kosti, skrofuloderma; može se takođe preneti limfogenim i hematogenim putem, kao i inokulacijom.
Klinička slika. Promené su najčešće na licu i vratu, ali se javljaju i na ostalim delo-vima tela. Mogu zahvatiti i bukalnu, nazalnu i konjunktivalnu sluzokožu. Sreću se u. svim uzrastima i kod osoba oba pola.
Osnovna promena je traoslucidni čvo-rić želatinozne konzistencije i ružičasto--mrke boje, koji se naziva lupom. Lupomi se grupišuujasnoograničenupolicikličnu ploču, koja se širi centrifugalno, dok se u centru stvara cikatrijelna atrofija, često bez prethodnog ulcerisanja (Slika 100, 101 ). U nekim slučajevima nastaju ulce-racije prekrivene mrkom kmstöm. Pojava svežih lupoma na ožiljku je karakteristična (tuberkuloza »ne poštuje svoj ožujak«). Postoje dva znaka koja omogućavaju identifikovanje lupoma. »Fenomen želea od jabuke«', pri vitropresiji promené eliminiše se entern, pa se vidi karakterističan želatinozan, transluci-dan lupom mrke boje, koji podseća na pečenu jabuku; »fenomen sonde«: pri pritisku obolelog tkiva sonda propada bez otpora kroz lupom, a u trenutku kad stigne do zdravog tkiva, bolesnik oseti oštar bol. Lupus vulgaris ima progre-dijentan tok, može trajati decenijama i dovesti do prostranih ožiljačnih plaža, sa lupomima, ulceracijama i krastama. Ako se promené na licu nalaze u blizini prirodnih otvora, nastaju mutilaci-je (kapci, usta); u predelu nosa i usne školjke proces razara i hrskavicu (Slika 102). Na starim ožiljcima može se razviti spinocelarni, a rede bazocelularai epiteliom ili sarkom.
Histologija. U gornjem đermu se nalazi tipičan tuberkulom: centralno su lo-kalizovane epiteloidne i džinovske Lang-hansove ćelije s perifernim vencem lim-focita. Kazeozna nekroza može biti odsutna, a tuberkulozni bacili se retko otkrivaju. U epidermu se vide sekundarne promené; ili je stanjem i atrofičan, ili postoji akantoza sa vrlo izraženom hi-perkeratozom, a u nekim slučajevima i pseudoepiteliomatozna hiperplazija.
Diferencijalna dijagnoza. U zavisnosti od starosti promené diferencijal-no-dijagnostički u obzir dolaze sarkoi-doza, lajšmanijaza, lepra; nodulo-ulce-rozni sifilidi u III stadijumu nikad na ožiljcima nemaju svežih čvorića (sifilis »poštuje svoj ožiljak«).
Tuberculosis ulcerosa orificialis
Javlja se kod infaustnih tuberkuloznih bolesnika, koji su u anergiji usjedf^g^edijentnpgto-, ka osnovnog oboljenja. Infekcija nastaje"spoïj-" nom inokulacijom (ispljuvak, feces, urin).
Klinička slika. U okolini prirodnih otvora, na koži i sluzokožama stvaraju se bolni čvorovi koji ulcerišu. Tuberkulinski test je negativan, a u pro-menama su bacili brojni.
Нема коментара:
Постави коментар