Probiotici su žive bakterije i kvasci koje su dobre za probavni sistem i zdravlje celog organizma. U telu ima mnogo bakterija, neke od njih su dobre, dok su druge loše. Probiotici spadaju u dobre bakterije jer koriste organizmu da bude zdrav, a pre svega crevima i celokupnom sistemu za varenje.
Probiotike možete pronaći u obliku suplemenata ili ih uneti kroz hranu, kao što je na primer jogurt. Kod problema sa digestivnim sistemom, lekari ih često preporučuju.
Kako probiotik pomaže organizmu?
Brojna su istraživanja i naučnici i dalje pokušavaju da shvate kako probiotici tačno pomažu organizmu. Svi oni slažu se oko jedne stvari, a to je da nas probiotici mogu održati zdravim, na dva načina:
Kada dođe do gubitka dobrih bakterija u telu, na primer, nakon uzimanja antibiotika, probiotici mogu da nadomeste te gubitke. Pročitajte tekst na temu antibiotika i probiotika.
Uspostavljanje ravnoteže između dobrih i loših bakterija kako bi telo funkcionisalo kako treba.
Vrste probiotika
Pod probiotike se uvrštavaju mnoge bakterije. Sve one imaju različito dejstvo na organizam, ali svaka od njih dolazi iz jedne od sledeće dve grupe:
Lactobaillus - Ovo je probiotik sa kojim se najčešće srećemo. Ove bakterije se nalaze u jogurtu i drugim fermentisanim namirnicama. Uglavnom pomažu kod dijareje i onima koji nisu tolerantni na laktozu.
Bifidobacterium - Nalazi se u nekim mlečnim proizvodima. Olakšava simptome sindroma iritabilnog creva (IBS) i druge bolesti.
Ovde treba spomenuti i Saccharomices boulardii, kvasac koji se nalazi u probioticima. Iako za to nema zvaničnih dokaza, veruje se da Boulardii pomaže u borbi protiv dijareje i problema sa probavom.
Čemu probiotici služe?
Pored svih ostalih benefita, probiotik pomaže da se hrana prenese kroz stomak tako što utiče na živce koji kontrolišu kretanje creva. Nauka se i dalje bavi time koji probiotik je najbolji za rešavanje određenih zdravstvenih problema.
Neki od najčešćih problema na koje deluju pozitivno su:
Sindrom iritabilog creva (IBS)
Ulcerozni kolitis i Kronova bolest
Infektivna dijareja (uzrokovana virusima, bakterijama ili parazitima)
Dijareja izazvana antibioticima
Druga istraživanja su pokazala da je probiotik od koristi i kod:
Ekcema
Urinarnog i vaginalnog zdravlja
Alergija i prehlada
Oralnog zdravlja
Upotreba probiotika?
Probiotici su suplementi (dodaci ishrani), a ne lekovi. Za kozumiranje probiotika, najbolje je konsultovati se sa svojim lekarom. Iako je konzumacija probiotika za najveći broj ljudi sigurna i bezopasna, postoji jedna grupa pacijenata koji bi trebalo da izbegavaju njegovu konzumaciju.
Na tržištu postoje probiotici za bebe i odrasle, s tim što će količina za konzumaciju zavisiti od uzrasta.
Od neželjenih efekata, koji su zaista retki, može se javiti uznemireni stomak, dijareja, gasovi i nadutost i to unutar prvih nekoliko dana od početka uzimanja suplementa. Retke su, ali postoje i alergijske reakcije na probiotik. Pojavom bilo kog od simptoma koji su navedeni, prestanite sa konzumacijom probiotika i konsultujte se sa svojim lekarom.
Probiotike možete pronaći u obliku suplemenata ili ih uneti kroz hranu, kao što je na primer jogurt. Kod problema sa digestivnim sistemom, lekari ih često preporučuju.
Kako probiotik pomaže organizmu?
Brojna su istraživanja i naučnici i dalje pokušavaju da shvate kako probiotici tačno pomažu organizmu. Svi oni slažu se oko jedne stvari, a to je da nas probiotici mogu održati zdravim, na dva načina:
Kada dođe do gubitka dobrih bakterija u telu, na primer, nakon uzimanja antibiotika, probiotici mogu da nadomeste te gubitke. Pročitajte tekst na temu antibiotika i probiotika.
Uspostavljanje ravnoteže između dobrih i loših bakterija kako bi telo funkcionisalo kako treba.
Vrste probiotika
Pod probiotike se uvrštavaju mnoge bakterije. Sve one imaju različito dejstvo na organizam, ali svaka od njih dolazi iz jedne od sledeće dve grupe:
Lactobaillus - Ovo je probiotik sa kojim se najčešće srećemo. Ove bakterije se nalaze u jogurtu i drugim fermentisanim namirnicama. Uglavnom pomažu kod dijareje i onima koji nisu tolerantni na laktozu.
Bifidobacterium - Nalazi se u nekim mlečnim proizvodima. Olakšava simptome sindroma iritabilnog creva (IBS) i druge bolesti.
Ovde treba spomenuti i Saccharomices boulardii, kvasac koji se nalazi u probioticima. Iako za to nema zvaničnih dokaza, veruje se da Boulardii pomaže u borbi protiv dijareje i problema sa probavom.
Čemu probiotici služe?
Pored svih ostalih benefita, probiotik pomaže da se hrana prenese kroz stomak tako što utiče na živce koji kontrolišu kretanje creva. Nauka se i dalje bavi time koji probiotik je najbolji za rešavanje određenih zdravstvenih problema.
Neki od najčešćih problema na koje deluju pozitivno su:
Sindrom iritabilog creva (IBS)
Ulcerozni kolitis i Kronova bolest
Infektivna dijareja (uzrokovana virusima, bakterijama ili parazitima)
Dijareja izazvana antibioticima
Druga istraživanja su pokazala da je probiotik od koristi i kod:
Ekcema
Urinarnog i vaginalnog zdravlja
Alergija i prehlada
Oralnog zdravlja
Upotreba probiotika?
Probiotici su suplementi (dodaci ishrani), a ne lekovi. Za kozumiranje probiotika, najbolje je konsultovati se sa svojim lekarom. Iako je konzumacija probiotika za najveći broj ljudi sigurna i bezopasna, postoji jedna grupa pacijenata koji bi trebalo da izbegavaju njegovu konzumaciju.
Na tržištu postoje probiotici za bebe i odrasle, s tim što će količina za konzumaciju zavisiti od uzrasta.
Od neželjenih efekata, koji su zaista retki, može se javiti uznemireni stomak, dijareja, gasovi i nadutost i to unutar prvih nekoliko dana od početka uzimanja suplementa. Retke su, ali postoje i alergijske reakcije na probiotik. Pojavom bilo kog od simptoma koji su navedeni, prestanite sa konzumacijom probiotika i konsultujte se sa svojim lekarom.
Нема коментара:
Постави коментар