Većina kvržica koje se mogu uočiti na dojkama nisu kancerogene. Ukoliko ih napipate, važno je da imate u vidu da one dugoročno uglavnom ne predstavljaju nikakav rizik po zdravlje. Nekada se kvržice javljaju u određenom periodu menstrualnog ciklusa i nestaju same od sebe na samom kraju ciklusa. Međutim, kvržice takođe predstavljaju i glavni simptom karcinoma dojke. Pojava karcinoma dojke zavisi od brojnih faktora, poput medicinske istorije, genetskih i drugih faktora rizika. Drugi uzroci mogu biti benigna stanja poput cisti ili fibroadenoma. Ukoliko napipate kvržicu ili bilo kakvu promenu na dojci ili potpazušnoj regiji, najbolje je da se posavetujete sa svojim lekarom kako biste se uverili da nije u pitanju karcinom dojke.
Postoji više razloga za nastanak kvržica na dojci. Neki od njih su potpuno bezopasni, dok ostali mogu biti bolni i prouzrokovati tegobe. Uzroci mogu biti infekcije, povrede, nekancerogeni rast i karcinom. Iako je većina kvržica koje se jave na dojkama bezopasno, svaku promenu treba shvatiti ozbiljno i posavetovati se sa lekarom kako bi se isključila dijagnoza karcinoma, ili rano detektovao karcinom radi uspešne terapije. Jedini način da budemo sigurni da kvržica nije kancerogena jeste biopsija. Tretman kvržica na dojci zavisi od uzroka njihovog nastanka.
Razlozi za posetu lekaru:
pojava novog čvorića ili bilo kakva promena koja se razlikuje od ostalog tkiva dojke
pojava čvorića koji se ne može detektovati u drugoj dojci
pojava čvorića koji ne nestaje nakon menstruacije
pojava čvorića koji raste i menja oblik
pojava modrica na grudima bez posebnog razloga
pojava crvenila ili pomorandžine kore na grudima
pojava izvrnute bradavice
pojava krvavog iscedka iz bradavice
Benigni uzroci za pojavu kvržica na dojkama
Infekcije
Upala tkiva dojke se označava kao mastitis. Mastitis se često može desiti kod žena koje doje. Ukoliko je koža oko bradavice oštećena, što se može desiti prilikom dojenja, bakterije mogu ući krož oštećeno područje i prouzrokovati infekciju. Infekcija se može ispoljiti u unutrašnjosti dojke kao džep pun gnoja (absces) ili na površini kože kao crvenilo koje se širi (celulitis).
Povrede
Ukoliko je došlo do povrede na dojci, može doći do pucanja malih krvnih sudova i nastanka područja sa lokalizovanim krvarenjem (hematom) koje se može osetiti kao kvržica. Povreda može oštetiti ćelije masnog tkiva u dojci, što se takođe može osetiti kao kvržica na dojci. Ovakve kvržice koje se javljaju usled povreda nisu kancerogene.
Nekancerogeni rast tkiva dojke
Fibroadenomi su benigna stanja koja se često sreću kod žena između 30 i 35 godina starosti, a nekada i ranije. To su čvrsti benigni tumori koji su najčešće bezbolni. Nekada dolazi do njihovog ubrzanog rasta, naročito tokom trudnoće. Ciste na dojkama su takođe stanja koja se često javljaju i benigne su. One su ispunjene tečnošću i njihova veličina varira od perioda menstrualnog ciklusa. Fibrocistične promene se javljaju kada su grudi preterano osetljive na promene u nivoima hormona. Žene kod kojih se javljaju ove promene mogu osetiti bol i kvržice u dojkama.
Kako da budemo sigurni da kvržica nije rak dojke?
Jedini siguran način da se ukloni sumnja na rak dojke jeste biopsija, odnosno ispitivanje samog tkiva dojke. Postoji nekoliko načina da se uradi biopsija dojke, koji uključuju biopsiju finom iglom, "Core" biopsiju ili ekscizionu biopsiju – odstranjivanje sumnjivog tkiva.
Aspiracija finom iglom se radi tako što se prođe iglom u tkivo dojke i izvuče se tkivna tečnost. Tečnost i ćelije se zatim analiziraju od strane patologa i traže se znakovi koju ukazuju na malignitet. Ukoliko se ne može aspirirati tečnost iz tkiva dojke i masa je čvrsta, neophodno je uzeti uzorak tkiva. Tkivo se može uzeti “Core” biopsijom ili ekscizionom biopsijom – uklanjanje porcije tkiva ili celokupne mase hirurškim postupkom. “Core” biopsija širokom iglom podrazumeva uzimanje uzorka tkiva iz čvorića u dojci ili sumnjivog tkiva uz pomoć deblje šuplje igle pod kontrolom ultrazvuka. Eksciziona biopsija je najbolji način za postavljanje tačne dijagnoze. Radi se u bolničkim uslovima pod lokalnom ili opštom anestezijom. Glavni cilj je utvrđivanje da li je u pitanju benigna ili maligna promena u dojci.
Pored biopsije, u druge dijagnostičke metode spadaju mamografija, ultrazvuk i magnetna rezonanca. Mamografija predstavlja rendgen grudi koji detektuje abnormalnosti u tkivu dojke. Dijagnostički mamogram se može uporediti sa prethodnim skrining mamogramima ukoliko su rađeni, kako bi se videlo na koji način i u kojoj meri se promenilo tkivo dojke. Ultrazvuk je neinvazivna i bezbolna procedura koja koristi zvučne talase uz pomoć kojih se stvara slika o stanju tkiva dojke. Magnetna rezonanca emituje radio talase i uz pomoć magnetnog polja uzima detaljne fotografije dojki.
Kako se tretiraju kvržice na dojkama?
Infekcija dojke (mastitis) se tretira antibioticima i toplim oblozima. Ukoliko se ne tretira, mastitis može prerasti u ozbiljnu infekciju. Bez obzira na to da li je žena trudna ili ne, neophodno je da poseti svog ginekologa. Celulitis se takođe leči antibioticima i čestim konsultacijama sa lekarom. Absces dojke je uglavnom neophodno drenirati zato što antibiotici nisu adekvatan tretman i ne mogu uvek da pomognu. Fibroadenomi se najčešće uklanjaju jer se u suprotnom teško razlikuju od karcinoma dojke. Bol u dojkama (mastodinija) je čest problem. Sve dok se ne detektuje masa od strane pacijenta ili doktora i ne vidi kvržica uz pomoć ultrazuka ili mamografije, bol u dojkama se smatra normalnim i prolaznim stanjem. Smatra se da bol nastaje usled promena u nivoima hormona u toku ciklusa. Ukoliko se bol javlja često i utiče na kvalitet života žene, oralni kontraceptivi mogu biti od pomoći, naročito ukoliko se bol značajno pojačava u periodu menstruacije.
Postoji više razloga za nastanak kvržica na dojci. Neki od njih su potpuno bezopasni, dok ostali mogu biti bolni i prouzrokovati tegobe. Uzroci mogu biti infekcije, povrede, nekancerogeni rast i karcinom. Iako je većina kvržica koje se jave na dojkama bezopasno, svaku promenu treba shvatiti ozbiljno i posavetovati se sa lekarom kako bi se isključila dijagnoza karcinoma, ili rano detektovao karcinom radi uspešne terapije. Jedini način da budemo sigurni da kvržica nije kancerogena jeste biopsija. Tretman kvržica na dojci zavisi od uzroka njihovog nastanka.
Razlozi za posetu lekaru:
pojava novog čvorića ili bilo kakva promena koja se razlikuje od ostalog tkiva dojke
pojava čvorića koji se ne može detektovati u drugoj dojci
pojava čvorića koji ne nestaje nakon menstruacije
pojava čvorića koji raste i menja oblik
pojava modrica na grudima bez posebnog razloga
pojava crvenila ili pomorandžine kore na grudima
pojava izvrnute bradavice
pojava krvavog iscedka iz bradavice
Benigni uzroci za pojavu kvržica na dojkama
Infekcije
Upala tkiva dojke se označava kao mastitis. Mastitis se često može desiti kod žena koje doje. Ukoliko je koža oko bradavice oštećena, što se može desiti prilikom dojenja, bakterije mogu ući krož oštećeno područje i prouzrokovati infekciju. Infekcija se može ispoljiti u unutrašnjosti dojke kao džep pun gnoja (absces) ili na površini kože kao crvenilo koje se širi (celulitis).
Povrede
Ukoliko je došlo do povrede na dojci, može doći do pucanja malih krvnih sudova i nastanka područja sa lokalizovanim krvarenjem (hematom) koje se može osetiti kao kvržica. Povreda može oštetiti ćelije masnog tkiva u dojci, što se takođe može osetiti kao kvržica na dojci. Ovakve kvržice koje se javljaju usled povreda nisu kancerogene.
Nekancerogeni rast tkiva dojke
Fibroadenomi su benigna stanja koja se često sreću kod žena između 30 i 35 godina starosti, a nekada i ranije. To su čvrsti benigni tumori koji su najčešće bezbolni. Nekada dolazi do njihovog ubrzanog rasta, naročito tokom trudnoće. Ciste na dojkama su takođe stanja koja se često javljaju i benigne su. One su ispunjene tečnošću i njihova veličina varira od perioda menstrualnog ciklusa. Fibrocistične promene se javljaju kada su grudi preterano osetljive na promene u nivoima hormona. Žene kod kojih se javljaju ove promene mogu osetiti bol i kvržice u dojkama.
Kako da budemo sigurni da kvržica nije rak dojke?
Jedini siguran način da se ukloni sumnja na rak dojke jeste biopsija, odnosno ispitivanje samog tkiva dojke. Postoji nekoliko načina da se uradi biopsija dojke, koji uključuju biopsiju finom iglom, "Core" biopsiju ili ekscizionu biopsiju – odstranjivanje sumnjivog tkiva.
Aspiracija finom iglom se radi tako što se prođe iglom u tkivo dojke i izvuče se tkivna tečnost. Tečnost i ćelije se zatim analiziraju od strane patologa i traže se znakovi koju ukazuju na malignitet. Ukoliko se ne može aspirirati tečnost iz tkiva dojke i masa je čvrsta, neophodno je uzeti uzorak tkiva. Tkivo se može uzeti “Core” biopsijom ili ekscizionom biopsijom – uklanjanje porcije tkiva ili celokupne mase hirurškim postupkom. “Core” biopsija širokom iglom podrazumeva uzimanje uzorka tkiva iz čvorića u dojci ili sumnjivog tkiva uz pomoć deblje šuplje igle pod kontrolom ultrazvuka. Eksciziona biopsija je najbolji način za postavljanje tačne dijagnoze. Radi se u bolničkim uslovima pod lokalnom ili opštom anestezijom. Glavni cilj je utvrđivanje da li je u pitanju benigna ili maligna promena u dojci.
Pored biopsije, u druge dijagnostičke metode spadaju mamografija, ultrazvuk i magnetna rezonanca. Mamografija predstavlja rendgen grudi koji detektuje abnormalnosti u tkivu dojke. Dijagnostički mamogram se može uporediti sa prethodnim skrining mamogramima ukoliko su rađeni, kako bi se videlo na koji način i u kojoj meri se promenilo tkivo dojke. Ultrazvuk je neinvazivna i bezbolna procedura koja koristi zvučne talase uz pomoć kojih se stvara slika o stanju tkiva dojke. Magnetna rezonanca emituje radio talase i uz pomoć magnetnog polja uzima detaljne fotografije dojki.
Kako se tretiraju kvržice na dojkama?
Infekcija dojke (mastitis) se tretira antibioticima i toplim oblozima. Ukoliko se ne tretira, mastitis može prerasti u ozbiljnu infekciju. Bez obzira na to da li je žena trudna ili ne, neophodno je da poseti svog ginekologa. Celulitis se takođe leči antibioticima i čestim konsultacijama sa lekarom. Absces dojke je uglavnom neophodno drenirati zato što antibiotici nisu adekvatan tretman i ne mogu uvek da pomognu. Fibroadenomi se najčešće uklanjaju jer se u suprotnom teško razlikuju od karcinoma dojke. Bol u dojkama (mastodinija) je čest problem. Sve dok se ne detektuje masa od strane pacijenta ili doktora i ne vidi kvržica uz pomoć ultrazuka ili mamografije, bol u dojkama se smatra normalnim i prolaznim stanjem. Smatra se da bol nastaje usled promena u nivoima hormona u toku ciklusa. Ukoliko se bol javlja često i utiče na kvalitet života žene, oralni kontraceptivi mogu biti od pomoći, naročito ukoliko se bol značajno pojačava u periodu menstruacije.
Нема коментара:
Постави коментар