Kataralni gingivit je inflamacija gingive eksu- dativne prirode. To oboljenje se naziva i površinski gingivit (Gingivitis superficialis).
EPIDEMIOLOGIJA. Kataralni gingivit je veoma rasprostranjeno oboljenje. Smatra se da 95% ukupnog stanovništva koje ima svoje zube pati od nekog oboljenja gingive. Epidemiološke studije u Švedskoj pokazale su da su gotovo svi četvorogodi- šnji dečaci u ispitivanoj grupi boluju od kataralnih gingivita. Ovaj gingivit se javlja i u najranijem uzrastu. Ispitivanja u Americi i Nigeriji govore da 99% ispitivane školske dece boluje od kataralnog gingivita. Prema domaćoj epidemiološkoj studiji koja je obuhvatila 1380 osoba prosečne starosti
32,3 godine, utvrđeno je da samo 0,4% pregledanih imalo kataralne promene gingive. Ostalih 99,6% imalo je kataralne promene gingive. Većina obole- lih imala je i parodontopatiju.
ETIOLOGJJA. U etiologiji kataralnog gingivita presudnu ulogu imaju naslage na zubima (den- talni plak i zubni kamenac) i loša oralna higijena, ostali etiološki faktori su favorizirajući agensi, koji utiču na primame etiološke faktore. Prema tome ja- trogeni faktori, zubni karijes, loše navike, morfološka odstupanja u mekom tkivu, kao i neki nutritivni faktori, predstavljaju akcesome etiološke agense. Smatra se da sva oboljenja parodoncijuma, pa i pa- rodontopatije počinju kataralnim zapaljenjem gingive. Prema tome, uzroci kataralnog gingivita predstavljaju i etiološke faktore parodontopatija, pa će i biti detaljno opisani u poglavlju parodontopatije.
Početna inflamacija gingive u vidu kataralnog gingivita može biti i propratni sindrom nekih oralnih oboljenja (Stomatitis herpetica). Isto tako ona može pratiti i neka fiziološka stanja (pubertet, men- struacija, graviditet) ili opšta oboljenja (dijabet), ali samo uz učešće i lokalnih agenasa i to prvenstveno dentalnog plaka. U odsustvu dentalnog plaka i drugih lokalnih etioloških faktora promene na gingivi bi izostale ili bi bile neznatne.
KLINIČKA SLIKA. Kataralni gingivit može pratiti neka oralna, ali i ekstraoralna sistemska oboljenja, kao što su:
- neki gljivični i virusni stomatiti,
- kožne bolesti lokalizovane u ustima (pemphigus, lichen planus, erythema exudativum multiformae i dr.),
- neki maligni i benigni tumori gingive.
Pojedini lekovi, kao što su na primer ciklospo- rin, fenitoin i nifedipin, mogu takođe izazvati pro- mene gingive.
Inflamacija gingive počinje na delu interden- talne gingive, koji se nalazi ispod kontaktne tačke. Taj deo je pokriven epitelom koji ne orožava, pa je i najosetljiviji na agense dentalnog plaka. Sa ovog mesta se inflamacija širi i zahvata interdentalnu gingivu i slobodni deo gingive. Na fiksiranu gingU vu prelazi samo na njenom koronarnom delu. ostali deo gingive ne pokazuje klinički vidljive patološke promene.
Inflamaciju gingive karakterišu promene na krvnim sudovima. Vaskulame reakcije su praćene eksudacijom i otokom obolelog dela gingive. Prisutna je i ćelijska infiltracija, što potencira edem.
Ove promene uslovljavaju određene morfološke promene gingive. Tako se menja: boja, veličina, oblik, kao i konzistencija gingive. javljaju se i subjektivne tegobe u vidu krvarenja i drugih senzacija.
Delovi gingive zahvaćeni inflamacijom menja- ju boju i postaju crveni. Crvenilo je rezultat vasku- lamih reakcija izraženih u proširenju venskih sudova i otoka. Ova promena boje se odvija samo na slobodnoj gingivi, interdentalnoj gingivi i koronarnom delu fiksirane gingive.
Ostali delovi gingive imaju normalnu svetloru- žičastu boju. Inflamirani delovi gingive su otečeni. Ovo uvećanje je posledica ekstravazalnog nagomi- lavanja tečnosti i ćelijske infiltracije. Uvećanje gingive je najuočljivije na interdentalnoj gingivi koja usled edema može i da prominira van interdental- nog prostora.
Usled uvećanja gingive produbljuje se gingi- valni sulkus. Tako se stvara gingivalni džep. Kako je pripojni epitel neoštećen, ovi džepovi se i nazivaju lažni, za razliku od pravih ili parodontalnih džepova, koji se javljaju u toku parodontopatije. Zidove gingivalnih džepova čine gleđ i uvećana slobodna gingiva. usieu euemai ceiljSKe lnliltracije mterden- talna gingiva se deformiše i njen normalni oblik se gubi. Ako je edem jače izražen interdentalna gingiva dobija loptast izgled i postaje okrugla. Uvećanje pojedinih delova interdentalne gingive nije ravno- memo. Neki se uvećavaju manje, a neki više. To samo potencira estetske greške.
Na delovima gingive koji su zahvaćeni inflamacijom menja se i površinska struktura. Normalna zmasto-režnjevita struktura se gubi i površina gingive postaje glatka.
U toku kataralnog gingivita javljaju se subjektivne tegobeu vidu krvarenja, osećanja stranog tela između zuba i neodređenih senzacija u obliku trnje- nja i pečenja. Bolova nema.
Krvarenje je skoro uvek prisutno. Često je to i jedina tegoba koju bolesnici imaju. Krvarenje se javlja samo na provokacije, najčešće prilikom jela i održavanja oralne higijene i pranja zuba.
U dijagnostičkom postupku podatak o krvarenju dobija se od bolesnika. Oni to uvek primete. Kako zdrava gingiva ne krvari ni na jaču provokaciju, pojava krvarenja označava i početak inflamacije.
PATOGENEZA. Tesna anatomska povezanost gingive sa ostalim delovima parodoncijuma omogućava i brzo širenje inflamacije sa gingive na ostali parodoncijum.
Histološka ispitivanja su pokazala da se pri neznatnoj inflamaciji gingive, koja je klinički jedva uočljiva,-već mogu naći oštećenja pripojnog epitela, početna koštanaresorpcija i slično. Svaki kataralni gingivit u subakutnom toku već sadrži neke znake širenja inflamacije na parodoncijum. kataralni gingivit najčešće progredira u parodontopatiju. parodontopatije upravo i počinju kao kataralni gingivit.
DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA. U diferencijalnoj dijagnozi kataralnog gingivita u obzir dolaze: parodontopatije i svi gingiviti (Gingivitis ulcero-necroticans, Gingivitis hyperplastica, Gingivitis fibromatosa i Gingivitis desquamativa).
Parodontopatija se isključuje relativno lako. U kataralnom gingivitu su zahvaćene samo desni, dok su ostali delovi parodoncijuma pošteđeni, promene parodoncijuma van gingive u obliku rasklaće- nih zuba, parodontalnih džepova i ogolićenje kore- na zuba siguran su znak parodontopatije i na osnovu tih simptoma se isključuje kataralni gingivit. Diferencijalna dijagnoza između kataralnog gingivita i početnih oblika parodontopatija, gde svi simptomi oštećenja parodoncijuma nisu dovoljno klinički izraženi, postavlja se radiografijom. Svako, ma i minimalno oštećenje alveolarne kosti predstavlja parodontopatiju.
Ulcero-nekrozni gingivit se isključuje po subjektivnim tegobama i alteraciji gingive. Poznato je da kataralni gingivit nije praćen bolovima, a da je gingiva očuvanogmorfološkog integriteta, bez alte- racije i nekroze.
Hiperplastični i fibromatozni gingiviti se isključuju po izrazitom uvećanju desni i hiperplaziji, naročito u predelu interdentalne gingive. Kataralni gingivit predstavlja početnu inflamaciju, pri kojoj su edem i uvećanje gingive neznatno izraženi.
Deskvamativni gingivit se takođe isključuje relativno lako. Razlika između ova dva gingivita je u tome što crvenilo i otok u slučaju deskvamativnog gingivita zahvata i fiksiranu gingivu, dok kod kata- ralnog gingivita te promene imaju drugu lokalizaciju i ne prelaze na fiksiranu gingivu. Važan diferen- cijalno-dijagnostički znak je bol, koji je kod deskvamativnog gingivita izražen, dok kataralni gingivit prolazi bez subjektivnih tegoba.
TERAPIJA. U terapijski program kataralnog gingivita spada u prvom redu uklanjanje kauzalnih agenasa. To znači uklanjanje dentalnog plaka i zubnog kamenca. Mehaničko odstranjenje dentalnog plaka i zubnog kamenca kombinuje se sa primenom antiseptičkih sredstava. U tom cilju se obolela me- sta ispiraju rastvorom vodonik peroksida. Pomoću antiseptika i lokalnim odstranjenjem dentalnog plaka uklanja se infekcija koja je bila odgovorna za nastanak inflamacije.
Blagovremenom primenom antiseptika, uz uklanjanje dentalnog plaka i zubnog kamenca, postiže se potpun terapijski uspeh. Desni dobijaju normalan izgled, a subjektivne smetnje se gube. Ako je lečenje obavljeno stručno, onda ne ostaju nikakve posledice. Ukoliko bolesnici posle toga održavaju prikladnu oralnu higijenu, onda su recidivi isključeni. U suprotnom, i posle uspešnog lečenja, ukoliko bolesnici ne peru zube, sigurno se javlja recidiv.
Lečenje kataralnog gingivita podrazumeva i uklanjanje svih agenasa koji omogućavaju i olakšavaju deponaciju dentalnog plaka. U bolesnika je potrebno otkloniti kariozne lezije i stvoriti uslove da mogu uspešno održavati oralnu higijenu.
EPIDEMIOLOGIJA. Kataralni gingivit je veoma rasprostranjeno oboljenje. Smatra se da 95% ukupnog stanovništva koje ima svoje zube pati od nekog oboljenja gingive. Epidemiološke studije u Švedskoj pokazale su da su gotovo svi četvorogodi- šnji dečaci u ispitivanoj grupi boluju od kataralnih gingivita. Ovaj gingivit se javlja i u najranijem uzrastu. Ispitivanja u Americi i Nigeriji govore da 99% ispitivane školske dece boluje od kataralnog gingivita. Prema domaćoj epidemiološkoj studiji koja je obuhvatila 1380 osoba prosečne starosti
32,3 godine, utvrđeno je da samo 0,4% pregledanih imalo kataralne promene gingive. Ostalih 99,6% imalo je kataralne promene gingive. Većina obole- lih imala je i parodontopatiju.
ETIOLOGJJA. U etiologiji kataralnog gingivita presudnu ulogu imaju naslage na zubima (den- talni plak i zubni kamenac) i loša oralna higijena, ostali etiološki faktori su favorizirajući agensi, koji utiču na primame etiološke faktore. Prema tome ja- trogeni faktori, zubni karijes, loše navike, morfološka odstupanja u mekom tkivu, kao i neki nutritivni faktori, predstavljaju akcesome etiološke agense. Smatra se da sva oboljenja parodoncijuma, pa i pa- rodontopatije počinju kataralnim zapaljenjem gingive. Prema tome, uzroci kataralnog gingivita predstavljaju i etiološke faktore parodontopatija, pa će i biti detaljno opisani u poglavlju parodontopatije.
Početna inflamacija gingive u vidu kataralnog gingivita može biti i propratni sindrom nekih oralnih oboljenja (Stomatitis herpetica). Isto tako ona može pratiti i neka fiziološka stanja (pubertet, men- struacija, graviditet) ili opšta oboljenja (dijabet), ali samo uz učešće i lokalnih agenasa i to prvenstveno dentalnog plaka. U odsustvu dentalnog plaka i drugih lokalnih etioloških faktora promene na gingivi bi izostale ili bi bile neznatne.
KLINIČKA SLIKA. Kataralni gingivit može pratiti neka oralna, ali i ekstraoralna sistemska oboljenja, kao što su:
- neki gljivični i virusni stomatiti,
- kožne bolesti lokalizovane u ustima (pemphigus, lichen planus, erythema exudativum multiformae i dr.),
- neki maligni i benigni tumori gingive.
Pojedini lekovi, kao što su na primer ciklospo- rin, fenitoin i nifedipin, mogu takođe izazvati pro- mene gingive.
Inflamacija gingive počinje na delu interden- talne gingive, koji se nalazi ispod kontaktne tačke. Taj deo je pokriven epitelom koji ne orožava, pa je i najosetljiviji na agense dentalnog plaka. Sa ovog mesta se inflamacija širi i zahvata interdentalnu gingivu i slobodni deo gingive. Na fiksiranu gingU vu prelazi samo na njenom koronarnom delu. ostali deo gingive ne pokazuje klinički vidljive patološke promene.
Inflamaciju gingive karakterišu promene na krvnim sudovima. Vaskulame reakcije su praćene eksudacijom i otokom obolelog dela gingive. Prisutna je i ćelijska infiltracija, što potencira edem.
Ove promene uslovljavaju određene morfološke promene gingive. Tako se menja: boja, veličina, oblik, kao i konzistencija gingive. javljaju se i subjektivne tegobe u vidu krvarenja i drugih senzacija.
Delovi gingive zahvaćeni inflamacijom menja- ju boju i postaju crveni. Crvenilo je rezultat vasku- lamih reakcija izraženih u proširenju venskih sudova i otoka. Ova promena boje se odvija samo na slobodnoj gingivi, interdentalnoj gingivi i koronarnom delu fiksirane gingive.
Ostali delovi gingive imaju normalnu svetloru- žičastu boju. Inflamirani delovi gingive su otečeni. Ovo uvećanje je posledica ekstravazalnog nagomi- lavanja tečnosti i ćelijske infiltracije. Uvećanje gingive je najuočljivije na interdentalnoj gingivi koja usled edema može i da prominira van interdental- nog prostora.
Usled uvećanja gingive produbljuje se gingi- valni sulkus. Tako se stvara gingivalni džep. Kako je pripojni epitel neoštećen, ovi džepovi se i nazivaju lažni, za razliku od pravih ili parodontalnih džepova, koji se javljaju u toku parodontopatije. Zidove gingivalnih džepova čine gleđ i uvećana slobodna gingiva. usieu euemai ceiljSKe lnliltracije mterden- talna gingiva se deformiše i njen normalni oblik se gubi. Ako je edem jače izražen interdentalna gingiva dobija loptast izgled i postaje okrugla. Uvećanje pojedinih delova interdentalne gingive nije ravno- memo. Neki se uvećavaju manje, a neki više. To samo potencira estetske greške.
Na delovima gingive koji su zahvaćeni inflamacijom menja se i površinska struktura. Normalna zmasto-režnjevita struktura se gubi i površina gingive postaje glatka.
U toku kataralnog gingivita javljaju se subjektivne tegobeu vidu krvarenja, osećanja stranog tela između zuba i neodređenih senzacija u obliku trnje- nja i pečenja. Bolova nema.
Krvarenje je skoro uvek prisutno. Često je to i jedina tegoba koju bolesnici imaju. Krvarenje se javlja samo na provokacije, najčešće prilikom jela i održavanja oralne higijene i pranja zuba.
U dijagnostičkom postupku podatak o krvarenju dobija se od bolesnika. Oni to uvek primete. Kako zdrava gingiva ne krvari ni na jaču provokaciju, pojava krvarenja označava i početak inflamacije.
PATOGENEZA. Tesna anatomska povezanost gingive sa ostalim delovima parodoncijuma omogućava i brzo širenje inflamacije sa gingive na ostali parodoncijum.
Histološka ispitivanja su pokazala da se pri neznatnoj inflamaciji gingive, koja je klinički jedva uočljiva,-već mogu naći oštećenja pripojnog epitela, početna koštanaresorpcija i slično. Svaki kataralni gingivit u subakutnom toku već sadrži neke znake širenja inflamacije na parodoncijum. kataralni gingivit najčešće progredira u parodontopatiju. parodontopatije upravo i počinju kao kataralni gingivit.
DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA. U diferencijalnoj dijagnozi kataralnog gingivita u obzir dolaze: parodontopatije i svi gingiviti (Gingivitis ulcero-necroticans, Gingivitis hyperplastica, Gingivitis fibromatosa i Gingivitis desquamativa).
Parodontopatija se isključuje relativno lako. U kataralnom gingivitu su zahvaćene samo desni, dok su ostali delovi parodoncijuma pošteđeni, promene parodoncijuma van gingive u obliku rasklaće- nih zuba, parodontalnih džepova i ogolićenje kore- na zuba siguran su znak parodontopatije i na osnovu tih simptoma se isključuje kataralni gingivit. Diferencijalna dijagnoza između kataralnog gingivita i početnih oblika parodontopatija, gde svi simptomi oštećenja parodoncijuma nisu dovoljno klinički izraženi, postavlja se radiografijom. Svako, ma i minimalno oštećenje alveolarne kosti predstavlja parodontopatiju.
Ulcero-nekrozni gingivit se isključuje po subjektivnim tegobama i alteraciji gingive. Poznato je da kataralni gingivit nije praćen bolovima, a da je gingiva očuvanogmorfološkog integriteta, bez alte- racije i nekroze.
Hiperplastični i fibromatozni gingiviti se isključuju po izrazitom uvećanju desni i hiperplaziji, naročito u predelu interdentalne gingive. Kataralni gingivit predstavlja početnu inflamaciju, pri kojoj su edem i uvećanje gingive neznatno izraženi.
Deskvamativni gingivit se takođe isključuje relativno lako. Razlika između ova dva gingivita je u tome što crvenilo i otok u slučaju deskvamativnog gingivita zahvata i fiksiranu gingivu, dok kod kata- ralnog gingivita te promene imaju drugu lokalizaciju i ne prelaze na fiksiranu gingivu. Važan diferen- cijalno-dijagnostički znak je bol, koji je kod deskvamativnog gingivita izražen, dok kataralni gingivit prolazi bez subjektivnih tegoba.
TERAPIJA. U terapijski program kataralnog gingivita spada u prvom redu uklanjanje kauzalnih agenasa. To znači uklanjanje dentalnog plaka i zubnog kamenca. Mehaničko odstranjenje dentalnog plaka i zubnog kamenca kombinuje se sa primenom antiseptičkih sredstava. U tom cilju se obolela me- sta ispiraju rastvorom vodonik peroksida. Pomoću antiseptika i lokalnim odstranjenjem dentalnog plaka uklanja se infekcija koja je bila odgovorna za nastanak inflamacije.
Blagovremenom primenom antiseptika, uz uklanjanje dentalnog plaka i zubnog kamenca, postiže se potpun terapijski uspeh. Desni dobijaju normalan izgled, a subjektivne smetnje se gube. Ako je lečenje obavljeno stručno, onda ne ostaju nikakve posledice. Ukoliko bolesnici posle toga održavaju prikladnu oralnu higijenu, onda su recidivi isključeni. U suprotnom, i posle uspešnog lečenja, ukoliko bolesnici ne peru zube, sigurno se javlja recidiv.
Lečenje kataralnog gingivita podrazumeva i uklanjanje svih agenasa koji omogućavaju i olakšavaju deponaciju dentalnog plaka. U bolesnika je potrebno otkloniti kariozne lezije i stvoriti uslove da mogu uspešno održavati oralnu higijenu.
Нема коментара:
Постави коментар