Šta je bradikardija (usporen rad srca)?

Srce ima normalnu frekvenciju između 60 i 100 otkucaja u minuti. U fiziološkim uslovima, npr. u naporu, srce može povećati svoju frekvenciju, ili u snu, smanjiti. Ako je broj otkucaja manji od 60 u minuti,  govori se o bradikardiji.

Najčešći uzrok bradikardije je poremećaj funkcije sinusnog čvora (struktura zadužena za normalni ritam srca), pa se takvo stanje naziva bolest sinusnog čvora. Ova bolest se uglavnom javlja kod starije populacije. Kod takvih osoba, broj otkucaja srca u naporu se ne povećava, tako da napor slabo tolerišu, umaraju se vrlo brzo i potrebno je načiniti ergometriju (test opterećenja), a terapija je uglavnom ugradnja pacemakera.

Bradikardija se može javiti kod nekih bolesti, ili stanja, kao npr. hipotireoza, ili smanjen rad štitaste žlezde, srčane bolesti (koronarna bolest, upala srčanog mišića,  infarkt srca, degeneracija sprovodnog sistema srca), reumatske  bolesti (polimiozitis, sklerodermija, reumatoidni artritis), infiltrativne bolesti srca (amiloidoza, sarkoidoza), kod upotrebe odredjenih lekova (blokatori kalcijumskih kanala), kod poremećaja nivoa elektrolita (kalijum, natrijum, kalcijum, magnezijum)...

U nekim slučajevima, bradikardija je normalna pojava (kod sportista,  broj otkucaja može biti i manji 50 u minuti, jer je srce utrenirano i u jednom ciklusu «ispumpa» dovoljno krvi za vitalne organe).

Ako bradikardija ne uzrokuje tegobe, nije neophodna terapija i nema potrebe za daljnjom obradom.

Medjutim, ukoliko usporen rad srca prouzrokuje simptome, neophodna je adekvatna terapija.

Koji su simptomi i znaci bradikardije?
Većina ljudi nema nikakvih tegoba, naročito ako je broj otkucaja između 50 i 60 u minuti.

U slučaju da je broj otkucaja niži od 50 u minuti,  mogu se javiti tegobe zbog smanjenog protoka krvi kroz vitalne organe.

Neki od simptoma usporenog rada srca su

nesvestice
umor
iscrpljenost
pritisak u grudnom košu (stenokardija)
poremećaj sna
konfuzija
umor

Kako se postavlja dijagnoza bradikardije?
Dijagnoza bradikardije se postavlja na osnovu kliničkog pregleda.

Najčešće se na osnovu simptoma posumnja na ovo stanje, pa se običnim merenjem pulsa, ustanovi usporen rad srca.

EKG (elektrokardiogram) snimak srčane aktivnosti definitivno potvrdjuje dijagnozu, ali je nekada potrebno načiniti  24h holter EKG-a, jer se bradikardija može javiti samo u odredjeno doba dana, ili noći.

Od laboratorijskih analiza potrebno je načiniti kompletnu krvnu sliku sa leukocitnom formlom, kompletnu biohemiju i nivo elektrolita.

Ultrazvučni pregled srca (ehokardiografija) i ergometrija (test opterećenja na bicikli, ili na pokretnoj traci) rade se samo kada lekar indikuje, kao i koronarna angiografija (snimanje krvnih sudova srca ubrizgavanjem kontrasta).

Kako se leči bradikardija?
U slučaju da simptomi nisu prisutni, terapija nije potrebna i dovoljno je samo pratiti stanje.

Mnogi lekovi mogu izazvati usporeni rad srca što je i cilj terapije, naročito  kod koronarne bolesti (beta blokatori, antiaritmici, blokatori kalcijumskih kanala), pa je poželjno revidiranje ove terapije u slučaju da postoji bradikardija.

U slučaju da nizak broj otkucaja uzrokuje tegobe, trebalo bi prvo lečiti bolest koja uzrokuje bradikardiju, ali kod nekih slučajeva, dolazi u obzir i ugradnja pacemakera, kao definitivno rešenje.