To je oboljenje koje nastaje kad na lokalne, a rede i na neke opšte agense gingiva reaguje polife- racijom tkivnih, naročito vezivnih ćelija. Procesi hiperplazije se odvijaju paralelno sa inflamacijom eksudativnog tkiva.
EPIDEMIOLGIJA. Hiperplastični gingivit je relativno retko oboljenje. Epidemiološka ispitivanja, sprovedena u toku jedne godine na Klinici za bolesti usta u Beogradu, na 506 obolelih od gingivita, pokazala su da je svega 35 bilo sa hiperplastič- nim gingivitom.
Hiperplastični gingivit je bolest dece i mladih osoba.
ETIOLOGUA. Etološki agensi najčešće su lokalnog porekla. l\i dolaze: dentalni plak, slaba oralna higijena i zubni kamenac. U nastanku hiperplazije gingive značajnu ulogu igraju jatrogeni faktori, gde u prvom redu dolaze neprikladni protetski radovi.
Bolest može biti nasledna. Ima mišljenja da se za to oboljenje nasleđuje samo dispozicija.
Neki medikamenti mogu izazvati hiperplaziju gingive. Takvi su hidantoinski preparati, koji se koriste u lečenju epilepsije. Hidantoinskih preparata ima više (Hydanphen, Hydantal, Zentradil i dr.). Utvrđeno je da se hidantoinska hiperplazija javlja u tri do šest odsto bolesnika koji uzimaju ove preparate.
Utvrđeno je da imunosupresor ciklosporin i neki blokatori kalcijuma koji se primenjuju u lečenju obolelih od hipertenzije mogu da izazovu slične promene na gingivi. Od kalcijum blokatora nifedi- pin i nitrendipin prouzrokuju hiperplaziju gingive naročito u firontalnoj regiji mandibule sa labijalne strane, a rede generalizovano.
Hiperplaziju gingive mogu izazvati i još nepoznati uzroci. Nekada se promene na gingivi jave, a da nikakve lokalne ni opšte uzroke nije moguće otkriti.
KLINIČKA SLIKA. Hiperplastični gingivit karakteriše uvećanje gingive. To uvećanje nastaje usled eksudativnog zapaljenja i vaskulamih reakcija, ali i hiperplazija gingive.
Uvećanje gingive je najizraženije na gingivi gornjih prednjih zuba sa labijalne strane. Uvećani delovi interdentalne gingive postaju loptasti i pro- miniraju van interdentalnih prostora. Oni mogu biti uvećani dva do tri puta i više. Nekada je hiperplazi- ja tako izražena da potpuno pokrije zube, pa se ma- stikacija odvija preko gingive.
Gingiva je crvena i meke konzistencije. Usled hiperplazije menja se i površinska struktura gingive. na gingivi, a naročito na interdentalnoj fiksiranoj, gubi se režnjevita struktura i površina gingive postaje glatka.
Subjektivne smetnje izražene su u: krvarenju, smetnjama pri mastikaciji, osećaju stranog tela između zuba i neprijatnog zadaha iz usta. Izražene su i estetske greške. Bola nema.
PATOGENEZA. Osnovu patogenetskih zbivanja čine procesi eksudacije i proliferativne pro- mene. Eksudativno zapaljenje se brzo širi na ostali parodoncijum. prema tome, hiperplastični gingivit uvek progredira u parodontopatiju. Hiperplastični gingivit pritiskom na alveolarnu kost potencira koštanu resorpciju.
Hiperplastični gingivit se javlja u mlađih osoba koje zbog opisanog toka bolesti rano pogube zube. Zbog toga se hiperplazija gingive veoma retko viđa u odraslih osoba.
DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA. U diferencijalnoj dijagnozi treba uzeti u obzir: parodonto- patije, fibromatozni gingivit, promene na gingivi kod skorbuta i leukemije, kao i tumore gingive (naročito epulis).
Parodontopatije se isključuju po klaćenju zuba. U obolelih od hiperplastičnog gingivita pojava labavljenja zuba znak je generalizacije procesa i označava progredijenciju gingivita u parodontopa- tiji.
Fibromatozni gingivit se isključuje po boji gingivei njenoj konzistenciji. U slučaju hiperplastičnog gingivita gingiva je crvena i meke konzistencije nasuprot fibromatoznom gingivitu gde je gingiva bleda i izrazito čvrste konzistencije.
Skorbut je veoma sličan po kliničkom izgledu gingive koja je kao i kod obolelih od hiperplastičnog gingivita izrazito crvena i meke konzistencije, razlika se postavlja na osnovu klaćenja zuba koje prati skorbut, kao i na osnovu petehijelnih krvarenja po oralnoj sluzokoži. Klaćenje zuba i krvarenje oralne sluzokože nisu izraženi u slučajevima hiperplastičnog gingivita.
Leukemije su praćene promenama gingive u predelu prednjih zuba, koje su veoma slične hiper- plastičnom gingivitu. Diferencijalna dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze i izrazito teškog op- šteg stanja bolesnika, koje je izraženo u slučaju leukemije. Oboleli od leukemije su zbog smanjenog broja eritrocita (koje se događa pored pramena u beloj lozi) izrazito bledi i anemični.
T\imori gingive (epulisi) se isključuju po tome što oni predstavljaju ograničene tumore, za razliku od hiperplastičnog gingivita gde proces zahvata gingivu u predelu više zuba. Ako je epulis petelj- kast, diferencijalna dijagnoza je olakšana.
TERAPIJA. U lečenju hiperplastičnog gingivita koriste se
- uklanjanje naslaga sa zuba (dentalnog plaka i zubnog kamenca) i delovanje na druge lokalne kauzalne agense (korektura neprikladnih protetskih radova);
- lečenje antisepticima (vodeni rastvor vodo- nik peroksida, hlorheksidin i drugi);
- lečenje simpatoliticima (Priscol, Benizol i Vasidin);
- Fizikalne metode lečenja u obliku primene monopolame i bipolarne visokofrekventne struje i
- gingivoplastika.
Uklanjanje dentalnog plaka i primena antisep- tika su kauzalni zahvati jer se njima deluje na uzrok bolesti. Ovim merama može se uspešno delovati na inflamaciju eksudativnog tipa, tako da se crvenilo gingive znatno smanji ili se potpuno izgubi, krvarenje prestaje ili se javi tek na veću provokaciju. Ove mere ne deluju na produktivnu komponentu infla- macije gingive. Te promene su ireverzibilne.
Gingivoplastika je metoda koja se najčešće koristi za uklanjanje hiperplastične gingive. Postupak se sastoji u resekciji i hirurškom odstranjivanju uvećane gingive. Operativni zahvat se izvodi u lokalnoj anesteziji, resecira se i odstranjuje samo hi- perplastična gingiva (gingivoplastika). Posle odstranjenja izmenjene gingive stavlja se zavoj u obliku pakovanja koji ostaje sedam dana. Posle skidanja zavoja potrebno je besprekomo održavanje oralne higijene. U suprotnom su mogući recidivi.
Uklanjanje uvećane - hiperplastične gingive može se vršiti i pomoću lasera.
U stomatologiji se koristi laser sa ugljendioksi- dom i -neodimijumom. Laseri sa ugljendioksidom koriste se i za gingivektomiju.
EPIDEMIOLGIJA. Hiperplastični gingivit je relativno retko oboljenje. Epidemiološka ispitivanja, sprovedena u toku jedne godine na Klinici za bolesti usta u Beogradu, na 506 obolelih od gingivita, pokazala su da je svega 35 bilo sa hiperplastič- nim gingivitom.
Hiperplastični gingivit je bolest dece i mladih osoba.
ETIOLOGUA. Etološki agensi najčešće su lokalnog porekla. l\i dolaze: dentalni plak, slaba oralna higijena i zubni kamenac. U nastanku hiperplazije gingive značajnu ulogu igraju jatrogeni faktori, gde u prvom redu dolaze neprikladni protetski radovi.
Bolest može biti nasledna. Ima mišljenja da se za to oboljenje nasleđuje samo dispozicija.
Neki medikamenti mogu izazvati hiperplaziju gingive. Takvi su hidantoinski preparati, koji se koriste u lečenju epilepsije. Hidantoinskih preparata ima više (Hydanphen, Hydantal, Zentradil i dr.). Utvrđeno je da se hidantoinska hiperplazija javlja u tri do šest odsto bolesnika koji uzimaju ove preparate.
Utvrđeno je da imunosupresor ciklosporin i neki blokatori kalcijuma koji se primenjuju u lečenju obolelih od hipertenzije mogu da izazovu slične promene na gingivi. Od kalcijum blokatora nifedi- pin i nitrendipin prouzrokuju hiperplaziju gingive naročito u firontalnoj regiji mandibule sa labijalne strane, a rede generalizovano.
Hiperplaziju gingive mogu izazvati i još nepoznati uzroci. Nekada se promene na gingivi jave, a da nikakve lokalne ni opšte uzroke nije moguće otkriti.
KLINIČKA SLIKA. Hiperplastični gingivit karakteriše uvećanje gingive. To uvećanje nastaje usled eksudativnog zapaljenja i vaskulamih reakcija, ali i hiperplazija gingive.
Uvećanje gingive je najizraženije na gingivi gornjih prednjih zuba sa labijalne strane. Uvećani delovi interdentalne gingive postaju loptasti i pro- miniraju van interdentalnih prostora. Oni mogu biti uvećani dva do tri puta i više. Nekada je hiperplazi- ja tako izražena da potpuno pokrije zube, pa se ma- stikacija odvija preko gingive.
Gingiva je crvena i meke konzistencije. Usled hiperplazije menja se i površinska struktura gingive. na gingivi, a naročito na interdentalnoj fiksiranoj, gubi se režnjevita struktura i površina gingive postaje glatka.
Subjektivne smetnje izražene su u: krvarenju, smetnjama pri mastikaciji, osećaju stranog tela između zuba i neprijatnog zadaha iz usta. Izražene su i estetske greške. Bola nema.
PATOGENEZA. Osnovu patogenetskih zbivanja čine procesi eksudacije i proliferativne pro- mene. Eksudativno zapaljenje se brzo širi na ostali parodoncijum. prema tome, hiperplastični gingivit uvek progredira u parodontopatiju. Hiperplastični gingivit pritiskom na alveolarnu kost potencira koštanu resorpciju.
Hiperplastični gingivit se javlja u mlađih osoba koje zbog opisanog toka bolesti rano pogube zube. Zbog toga se hiperplazija gingive veoma retko viđa u odraslih osoba.
DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA. U diferencijalnoj dijagnozi treba uzeti u obzir: parodonto- patije, fibromatozni gingivit, promene na gingivi kod skorbuta i leukemije, kao i tumore gingive (naročito epulis).
Parodontopatije se isključuju po klaćenju zuba. U obolelih od hiperplastičnog gingivita pojava labavljenja zuba znak je generalizacije procesa i označava progredijenciju gingivita u parodontopa- tiji.
Fibromatozni gingivit se isključuje po boji gingivei njenoj konzistenciji. U slučaju hiperplastičnog gingivita gingiva je crvena i meke konzistencije nasuprot fibromatoznom gingivitu gde je gingiva bleda i izrazito čvrste konzistencije.
Skorbut je veoma sličan po kliničkom izgledu gingive koja je kao i kod obolelih od hiperplastičnog gingivita izrazito crvena i meke konzistencije, razlika se postavlja na osnovu klaćenja zuba koje prati skorbut, kao i na osnovu petehijelnih krvarenja po oralnoj sluzokoži. Klaćenje zuba i krvarenje oralne sluzokože nisu izraženi u slučajevima hiperplastičnog gingivita.
Leukemije su praćene promenama gingive u predelu prednjih zuba, koje su veoma slične hiper- plastičnom gingivitu. Diferencijalna dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze i izrazito teškog op- šteg stanja bolesnika, koje je izraženo u slučaju leukemije. Oboleli od leukemije su zbog smanjenog broja eritrocita (koje se događa pored pramena u beloj lozi) izrazito bledi i anemični.
T\imori gingive (epulisi) se isključuju po tome što oni predstavljaju ograničene tumore, za razliku od hiperplastičnog gingivita gde proces zahvata gingivu u predelu više zuba. Ako je epulis petelj- kast, diferencijalna dijagnoza je olakšana.
TERAPIJA. U lečenju hiperplastičnog gingivita koriste se
- uklanjanje naslaga sa zuba (dentalnog plaka i zubnog kamenca) i delovanje na druge lokalne kauzalne agense (korektura neprikladnih protetskih radova);
- lečenje antisepticima (vodeni rastvor vodo- nik peroksida, hlorheksidin i drugi);
- lečenje simpatoliticima (Priscol, Benizol i Vasidin);
- Fizikalne metode lečenja u obliku primene monopolame i bipolarne visokofrekventne struje i
- gingivoplastika.
Uklanjanje dentalnog plaka i primena antisep- tika su kauzalni zahvati jer se njima deluje na uzrok bolesti. Ovim merama može se uspešno delovati na inflamaciju eksudativnog tipa, tako da se crvenilo gingive znatno smanji ili se potpuno izgubi, krvarenje prestaje ili se javi tek na veću provokaciju. Ove mere ne deluju na produktivnu komponentu infla- macije gingive. Te promene su ireverzibilne.
Gingivoplastika je metoda koja se najčešće koristi za uklanjanje hiperplastične gingive. Postupak se sastoji u resekciji i hirurškom odstranjivanju uvećane gingive. Operativni zahvat se izvodi u lokalnoj anesteziji, resecira se i odstranjuje samo hi- perplastična gingiva (gingivoplastika). Posle odstranjenja izmenjene gingive stavlja se zavoj u obliku pakovanja koji ostaje sedam dana. Posle skidanja zavoja potrebno je besprekomo održavanje oralne higijene. U suprotnom su mogući recidivi.
Uklanjanje uvećane - hiperplastične gingive može se vršiti i pomoću lasera.
U stomatologiji se koristi laser sa ugljendioksi- dom i -neodimijumom. Laseri sa ugljendioksidom koriste se i za gingivektomiju.
Нема коментара:
Постави коментар