Ovaj deo gingive, za razliku od slobodne i interdentalne gingive, je čvrsto pripojen za podlogu (cement i alveolarnu kost), tako daje potpuno nepokretan. Otuda se i naziva fiksirana gingiva.
Fiksirana gingiva u koronarnom smru bez vidljive granice prelazi u slobodnu gingivu. Granicu između fiksirane i slobodne gingive čini zamišljena ravan koja prolazi kroz dno gingivalnog sulkusa.
Prema vestibulumu se fiksirana gingiva prostire do do mukogingivalne granice odnosno muko- gingivalne linije, gde prelazi u alveolarnu sluzoko- žu, dok se sa palatinalne strane bez vidljivog prelaza nastavlja u sluzokožu tvrdog nepca. Sluzo- koža tvrdog nepca ima iste karakteristike kao i gingiva.
Fiksirana gingiva se lingvalno nastavlja alveolarnom sluzokožom, koja zatim prelazi u sluzokožu poda usta.
Fiksirana gingiva je različite širine. Pod širinom fiksirane gingive podrazumeva se rastojanje od granice slobodne sa pripojnom gingive do mu-
kogingivalne linije. Ova širina iznosi 1 - 9 mm i varira od osobe do osobe. Različita je u gornjoj i donjoj vilici, pa i oko pojedinih grupa zuba u jedne iste osobe. Fiksirana gingiva je šira u gornjoj nego u donjoj vilici. Može se reći da je gingiva najšira u predelu prednjih zuba, pa je nešto uža u upredelu predmolara i da se ponovo širi u predelu molara. Smatra se da stanje parodoncijuma zavisi i od širine fiksirane ginvive. Ukoliko u jedne osobe postoji uzana fiksirana gingiva možese očekivati da će i prognoza oboljenja parodoncijuma biti nepovoljni- ja. Od širine fiksirane gingive zavisi izbor metode lečenja kao i ishod lečenja parodontopatije.
Fiksirana gingiva je čvrsta i rezilijentna. Boje je svetloružičasate dok joj je površina zrnasta. vr- stoća gingive je posledica prisustva brojnih kolage- nih vlakana koja se nalaze u njoj. vrstoću gingive potencira i tesna povezanost gingive sa periostom.
Boja gingive je svetloružičasta i podseća na boju neobrađenog korala.'
Po boji je fiksirana gingiva svetlija od ostale oralne sluzokože. Boja gingive zavisi od niza faktora kao što su:
- debljina epitela gingive,
- broj krvnih sudova, kao i njihova blizina površini gingive,
Neke ćelije smeštene u dubljim slojevima epitela gingive (melanociti) produkuju jednu obojenu materiju (melanin). Od količine ove obojene materije koja predstavlja mrko obojeni pigment zavisi i boja fiksirane gingive. Da li će boja gingive biti tamnija ili svetlija, zavisi od funkcije i aktivnosti melanocita, odnosno od sinteze melanina. U osoba tamnog tena, a posebno u pripadnika crne rase boja.
U odraslih osoba površina gingive je tačkaste ili zrnaste strukture. Sličnu zrnastu strukturu ima i interdentalna gingiva i to na centralnoj površini koja je okrenuta prema usnoj duplji. Smatra se da zrnasta struktura nastaje na taj način što vezivna vlakna koja se pružaju od alveolarne kosti pa do površine gingive povlače površinski sloj gingival- nog tkiva prema kosti i tako se stvaraju udubljenja na površini gingive. Zbog toga površina fiksirane gingive dobija karakterističan zrnast izgled.
Zrnasta ili režnjevita struktura gingive može biti izražena slabije ili jače. Zrna su katkad sva jednaka među sobom, ali su u većine osoba različite veličine, tako da površina gingive po izgledu podseća na koru pomorandže. Ovakav izgled gingive naročito se dobro uočava ako se ona prethodno dobro osuši vatom ili mlazom vazduha. Zrnast izgled gingive je znatno slbije izražen saoralne nego sa vesti- bulame strane. Zrnasta struktura u dece ne postoji ili je vrlo slabo izražena, tek između 10. i 20. godine života gingiva u većine osoba dobija zrnast izgled. U dubokoj starosti zrnasta strukturagingive se gubi i ona postaje glatka. Utvrđeno je da zrnasta struktura površine gingive predstavlja znak zdravlja, dok je gubitak takve strukture znak inflamacije.
Fiksirana gingiva u koronarnom smru bez vidljive granice prelazi u slobodnu gingivu. Granicu između fiksirane i slobodne gingive čini zamišljena ravan koja prolazi kroz dno gingivalnog sulkusa.
Prema vestibulumu se fiksirana gingiva prostire do do mukogingivalne granice odnosno muko- gingivalne linije, gde prelazi u alveolarnu sluzoko- žu, dok se sa palatinalne strane bez vidljivog prelaza nastavlja u sluzokožu tvrdog nepca. Sluzo- koža tvrdog nepca ima iste karakteristike kao i gingiva.
Fiksirana gingiva se lingvalno nastavlja alveolarnom sluzokožom, koja zatim prelazi u sluzokožu poda usta.
Fiksirana gingiva je različite širine. Pod širinom fiksirane gingive podrazumeva se rastojanje od granice slobodne sa pripojnom gingive do mu-
kogingivalne linije. Ova širina iznosi 1 - 9 mm i varira od osobe do osobe. Različita je u gornjoj i donjoj vilici, pa i oko pojedinih grupa zuba u jedne iste osobe. Fiksirana gingiva je šira u gornjoj nego u donjoj vilici. Može se reći da je gingiva najšira u predelu prednjih zuba, pa je nešto uža u upredelu predmolara i da se ponovo širi u predelu molara. Smatra se da stanje parodoncijuma zavisi i od širine fiksirane ginvive. Ukoliko u jedne osobe postoji uzana fiksirana gingiva možese očekivati da će i prognoza oboljenja parodoncijuma biti nepovoljni- ja. Od širine fiksirane gingive zavisi izbor metode lečenja kao i ishod lečenja parodontopatije.
Fiksirana gingiva je čvrsta i rezilijentna. Boje je svetloružičasate dok joj je površina zrnasta. vr- stoća gingive je posledica prisustva brojnih kolage- nih vlakana koja se nalaze u njoj. vrstoću gingive potencira i tesna povezanost gingive sa periostom.
Boja gingive je svetloružičasta i podseća na boju neobrađenog korala.'
Po boji je fiksirana gingiva svetlija od ostale oralne sluzokože. Boja gingive zavisi od niza faktora kao što su:
- debljina epitela gingive,
- broj krvnih sudova, kao i njihova blizina površini gingive,
Neke ćelije smeštene u dubljim slojevima epitela gingive (melanociti) produkuju jednu obojenu materiju (melanin). Od količine ove obojene materije koja predstavlja mrko obojeni pigment zavisi i boja fiksirane gingive. Da li će boja gingive biti tamnija ili svetlija, zavisi od funkcije i aktivnosti melanocita, odnosno od sinteze melanina. U osoba tamnog tena, a posebno u pripadnika crne rase boja.
U odraslih osoba površina gingive je tačkaste ili zrnaste strukture. Sličnu zrnastu strukturu ima i interdentalna gingiva i to na centralnoj površini koja je okrenuta prema usnoj duplji. Smatra se da zrnasta struktura nastaje na taj način što vezivna vlakna koja se pružaju od alveolarne kosti pa do površine gingive povlače površinski sloj gingival- nog tkiva prema kosti i tako se stvaraju udubljenja na površini gingive. Zbog toga površina fiksirane gingive dobija karakterističan zrnast izgled.
Zrnasta ili režnjevita struktura gingive može biti izražena slabije ili jače. Zrna su katkad sva jednaka među sobom, ali su u većine osoba različite veličine, tako da površina gingive po izgledu podseća na koru pomorandže. Ovakav izgled gingive naročito se dobro uočava ako se ona prethodno dobro osuši vatom ili mlazom vazduha. Zrnast izgled gingive je znatno slbije izražen saoralne nego sa vesti- bulame strane. Zrnasta struktura u dece ne postoji ili je vrlo slabo izražena, tek između 10. i 20. godine života gingiva u većine osoba dobija zrnast izgled. U dubokoj starosti zrnasta strukturagingive se gubi i ona postaje glatka. Utvrđeno je da zrnasta struktura površine gingive predstavlja znak zdravlja, dok je gubitak takve strukture znak inflamacije.
Нема коментара:
Постави коментар