Etil-alkohol (etanol) predstavlja najčešće korišćenu supstanciju u cilju uživanja. Razloga za to ima više, ali ključni su: laka dostupnost, niska cena, svakodnevna reklama, običaji, a zakonski nije sankcionisana njegova upotreba. Neki ga koriste povremeno, jer je to deo „kulturnog miljea", a drugi stalno, jer vremenom postaju zavisni od njega. Raširena upotreba etil-alkohola ima veoma veliki sociološki značaj. Prema nekim procenama i do 50% saobraćajnih udesa i zločina dešava pod dejstvom alkohola.
Toksikinetika i metabolizam Etil-alkohol je hidrosolubilna supstan-ca koja se brzo resorbuje iz digestivnog trakta, naročito ako se pije na prazan želudac. Oko 1/5 alkohola se resorbuje u želucu, a najveći deo u tankom crevu procesom proste difuzije. Najveća koncentracija u krvi se postiže oko 40 minuta nakon ingestije. U zavisnosti od unete količine, alkohol iz krvi iščezava u prošeku nakon 8-10 sati. U organizmu se kompletno i ravnomerno raspoređuje u sva tkiva i telesne tečnosti, a lako prolazi i placentarnu barijeru. Najveći deo unetog alkohola (90-98%) oksidiše se u jetri i to na dva načina.- uz pomoć alkoholne dehi-drogenaze i posredstvom mikrozomnog enzimskog sistema. Oksidacija se vrši po kinetici nultog reda i nije zavisna od koncentracije i vremena.
Klinička slika
Akutno trovanje alkoholom je posledica prekomernog konzumiranja alkohola. U zavisnosti od unete količine, kliničkom slikom dominiraju: ataksija, dizartrija, nistagus i oslabljen senzorijum uz izrazit zadah na alkohol. Smatra se da do ispoljavanja lakših oblika trovanja dolazi pri koncentraciji alkohola u krvi između 50 i 150 mg% (11 i 34 mmol), dok se teži znaci trovanja ispoljavaju pri koncentracijama od preko 300 mg% (67 mmol). U tabeli I prikazan je odnos koncentracije alkohola u krvi i ključnih toksikoloških efekata.
Najčešće komplikacije akutnog trovanja etil-alkoholom su:
aspiraciona pneumonija,
trauma,
metabolički poremećaji (alkoholna ketoacidoza),
ernickeova encefalopatija.
Dijagnoza se postavlja na osnovu:
pozitivne anamneze o konzumiranju alkohola,
kliničke slike
laboratorijske potvrde (određivanje vrednosti alkoholemije).
Pri tome treba biti veoma oprezan, jer sama alkoholisanost ne isključuje i prisustvo nekih drugih bolesti ili stanja koja mogu biti uzrok teškog stanja pacijenta.
Terapija
Osnovno je, naročito pri težem poremećaju svesti, obezbediti adekvatno disanje (po potrebi i intubirati pacijenta). Hi-povolemiju kupirati primenom infuzionih rastvora (0,9% NaCl i 5% glukoze, odrasli 1-21, deca 20 ml/kg). S obzirom na metabolizam alkohola i potrebe za šećerom, neophodna je primena glukoze u količini od 0,5-1 g/kg (za odrasle). U cilju prevencije Wernickeove encefalopatije korisna je primena damina (lOOmg i.v. u infuziji). U slučaju izražene uznemirenosti moguća je primena benzodiazepina (uz oprez od respiratorne depresije). Neophodna je kontrola i eventualna korekcija metaboličkog (ketoacidoza) i/ili elektrolit-nog disbalansa (hipokalemija, hipomagne-zijemija). Važno je misliti na moguće na-pred pomenute komplikacije i eventualne druge prisutne bolesti, te u skladu sa tim preduzeti adekvatne dijagnostičke i terapijske procedure.
Toksikinetika i metabolizam Etil-alkohol je hidrosolubilna supstan-ca koja se brzo resorbuje iz digestivnog trakta, naročito ako se pije na prazan želudac. Oko 1/5 alkohola se resorbuje u želucu, a najveći deo u tankom crevu procesom proste difuzije. Najveća koncentracija u krvi se postiže oko 40 minuta nakon ingestije. U zavisnosti od unete količine, alkohol iz krvi iščezava u prošeku nakon 8-10 sati. U organizmu se kompletno i ravnomerno raspoređuje u sva tkiva i telesne tečnosti, a lako prolazi i placentarnu barijeru. Najveći deo unetog alkohola (90-98%) oksidiše se u jetri i to na dva načina.- uz pomoć alkoholne dehi-drogenaze i posredstvom mikrozomnog enzimskog sistema. Oksidacija se vrši po kinetici nultog reda i nije zavisna od koncentracije i vremena.
Klinička slika
Akutno trovanje alkoholom je posledica prekomernog konzumiranja alkohola. U zavisnosti od unete količine, kliničkom slikom dominiraju: ataksija, dizartrija, nistagus i oslabljen senzorijum uz izrazit zadah na alkohol. Smatra se da do ispoljavanja lakših oblika trovanja dolazi pri koncentraciji alkohola u krvi između 50 i 150 mg% (11 i 34 mmol), dok se teži znaci trovanja ispoljavaju pri koncentracijama od preko 300 mg% (67 mmol). U tabeli I prikazan je odnos koncentracije alkohola u krvi i ključnih toksikoloških efekata.
Najčešće komplikacije akutnog trovanja etil-alkoholom su:
aspiraciona pneumonija,
trauma,
metabolički poremećaji (alkoholna ketoacidoza),
ernickeova encefalopatija.
Dijagnoza se postavlja na osnovu:
pozitivne anamneze o konzumiranju alkohola,
kliničke slike
laboratorijske potvrde (određivanje vrednosti alkoholemije).
Pri tome treba biti veoma oprezan, jer sama alkoholisanost ne isključuje i prisustvo nekih drugih bolesti ili stanja koja mogu biti uzrok teškog stanja pacijenta.
Terapija
Osnovno je, naročito pri težem poremećaju svesti, obezbediti adekvatno disanje (po potrebi i intubirati pacijenta). Hi-povolemiju kupirati primenom infuzionih rastvora (0,9% NaCl i 5% glukoze, odrasli 1-21, deca 20 ml/kg). S obzirom na metabolizam alkohola i potrebe za šećerom, neophodna je primena glukoze u količini od 0,5-1 g/kg (za odrasle). U cilju prevencije Wernickeove encefalopatije korisna je primena damina (lOOmg i.v. u infuziji). U slučaju izražene uznemirenosti moguća je primena benzodiazepina (uz oprez od respiratorne depresije). Neophodna je kontrola i eventualna korekcija metaboličkog (ketoacidoza) i/ili elektrolit-nog disbalansa (hipokalemija, hipomagne-zijemija). Važno je misliti na moguće na-pred pomenute komplikacije i eventualne druge prisutne bolesti, te u skladu sa tim preduzeti adekvatne dijagnostičke i terapijske procedure.
Нема коментара:
Постави коментар