Lingua geographica

Bolest se naziva još Glossitis areata superficia­lis. Javlja se najčešće u dece od prve do četvrte godi­ne starosti. Reda je u odraslih. Gotovo dva puta se če­šće javlja u osobo ženskog pola nego u muškaraca.

Etiologija je nepoznata. Kao mogući etiološki faktori navode se:

-alergija izazvana nutritivnim alregenima;

-psihosomatski faktori, jer se Lingua geo- garphica neretko javlja posle psihičkog stre­sa;

-nasleđe;

-krvne diskrazije (naročito anemije) i

-lokalne iritacije izazvane destruiranim zubi­ma ili neprikladnim stomatološkim radovi­ma, naročito loše urađenim protetskim na­doknadama.

Klinička slika je karakteristična, na dorzalnoj površini jezika javljaju se deskvamacije kružnog oblika. Deskvamirana mesta su intenzivno crvena, dok su im ivice žućkasto bele boje. Na deskvamira- nim zonama nema filiformnih papila, dok su fungi- formne papile nešto uvećšane i jasno se vide u vidu crvenih čvorića. Deskvamacija se širi od centra ka periferiji. Kada se pojave novi krugovi, može doći do njihovog spajanja. Tako se stvara slika vijugavih linija koje izgledom podsećaju na geografsku kartu. Po tome je bolest i dobila ime (Lingua geographica).
Promene se javljaju u talasima. Razmak izme­đu pojave pramena je obično četiri do pet nedelja. karakteristično je da promene u toku bolesti menja- ju mesto (migriraju). Zbog toga se bolest naziva još i migrirajući glosit; Izgled dorzalne strane jezika se nekada promeni za deset sati. Nekada se morfologi­ja promeni tek za deset dana.

Lečenje se sastoji u otklanjanju uzroka, ukoli­ko ih je moguće utvrditi.

Bolesnici nemaju drugih subjektivnih tegoba i bolest se najčešće otkriva slučajno.

Lečenje najčešće nije potrebno jer bolest prola­zi spontano» Hipertrofične papileje moguće odstra­niti prikladnim četkicama flli kiretama. Postupak se ponavlja nekoliko puta u toku dana dok se uvećane filiformne papile potpuno ne eliminišu.

Ukoliko je bolest uporna, treba pronaći etiolo- ške agense i delovati kauzalno.