Kranijumske komplikacije su u ne tako davnoj prošlosti predstavljale učestali i teško rešiv terapijski problem. Danas su ove komplikacije retke i u literaturi se pojavljuju kao pojedinačni slučajevi. Kod akutnog sinuzitisa infekcija se retko širi u koštane zidove sinusa ili van njih. Za razliku od tog stanja, kod akutne egzacerbacije hroničnog gnojnog sinuzitisa rasplamsavanje bolesti može dovesti do teških komplikacija opasnih po život.
Putevi širenja infekcije
Putevi širenja infekcije su direktni - kroz koštani zid i to tako što se u procesu širenja infekcija prvo stacionira u kosti (oste-itis, osteomijelitis). Pri tome osteoporoza pomaže taj proces. Drugi način je kada se pri spoljašnjim povredama, odnosno pri hiruškoj traumi, infekcija preko kosti širi u endokranium.
Venozni - kada nastane septička venska tromboza, odnosno retrogradna tromboza u malim venama sluznice sinusa. Tada su prijemija i septikemija celog organizma dalji stadijum venskog širenja infekcije.
Limfni - kada infekcija prolazi kroz koštane vaskularne otvore limfnim putevima i pri tom formira subperiostalne apscese.
Perineuralni - kada se infekcija kroz mikroskopske prostore oko mirisnih vlakana širi prema subarahnoidalnom prostoru.
Upale kostiju glave
Osteomijelitis frontalis kosti je znatno češći nego infekcija ostalih kostiju glave. Izazivači su bakterije: Staphylococcus, Streptococcus i Pneumococcus. Kod dece se infekcija širi hematogeno. Kod odraslih ova se komplikacija može pojaviti zbog traume frontalne regije ili pri kupanju i ronjenju kod bolesnika koji imaju frontalni si-nuzitis. Kod akutne upale kostiju glave simptomi su otok gornje vede, povišena temperatura i glavobolja. Kod hroničnih upala javlja se lokalni bol i osećaj napetosti, otok čela, a ponekad i fistula.
Osteomijelitis maksile može da nastane sekundano od odontogene ili bukalne infekcije. Ta infekcija može da izazove peri-osteitis i osteitis sa formiranjem fistule koja obrazuje svoj izlazni kanal na koži lica, na palatinalni i alveolarni nastavak, izliva-jući se u usta ili zigomatični nastavak s nekrozom zigomatičnog nastavka, a šireći se u pterigoidnu jamu. Glavni simptomi su jak otok lica, egzoftalmus, smetnje u pokretima očiju i jak bol. Za postavljanje dijagnoze potreban je RTG snimak parana-zlanih šupljina. U lečenju se koriste antibiotici i hirurška drenaža.
Osteomijelitis sfenoidalne kosti je izuzetno retka komplikacija i nastaje pri gnojnoj upali sfenoidalnog sinusa. Najčešći uzročnici su: Streptococcus hemoplyticus, Streptococcus i Staphylococcus beta hemoly-ticus. Simptomi su gnojni iscedak u nazo-farinks, glavobolja koja je lokalizovana duboko iza očiju, sepsa, sindrom gornje orbitalne fisure, tromboza kavernoznog sinusa, apsces mozga, encephalitis i intra-kranijalno krvarenje. Dijagnoza se obično postavlja kasno i potvrđuje se RTG snimanjem. U lečenju se preporučuju antibiotici i hirurška drenaža.
Endokranijumske komplikacije
Endokranijum i moždane mase su u neposrednoj blizini nosne šupljine i para-nazalnih sinusa, odeljeni od njih tankim koštanim zidovima. Intrakranijalne komplikacije uzrokovane upalnim procesima paranazalnih šupljina danas se sreću izuzetno retko. Izvor tih komplikacija je pretežno u gornjim sinusima (frontalni, etmo-idni i sfenoidni sinus).
Komplikacije se manifestuju u vidu: pachymeningitis-a, leptomeningitis-a, hrom-bophlebitis sinus cavernosi, sinus longitudi-nalis superioris i moždanog apscesa. Endokranijumske komplikacije češće se javljaju kao posledica akutne nego hronične upale u paranazalnim šupljinama, i to najpre iz čeonog sinusa.
Endokranijalne komplikacije prouzrokovane zapaljenjskim procesima paranazalnih šupljina mnogo su rede od onih koje se šire u orbitu, i pored toga što su endokranijum i moždane mase u neposrednoj blizini nosne i paranazalnih šupljina i što su odvojene od njih tankim koštanim zidovima. Izvor endokranijal-nih komplikacija je pretežno u gornim sinusima (rontalni, etmoidni i sfenoidni sinus).
Od endokranijumskih komplikacija najčešće su: Pachymeningitis, leptomeningitis, thrombophlebitis sinusa cavernosusa, sinusa longitudinalis superiorisa, moždani apsces. Endokranijalne komplikacije češće se pojavljuju kao posledica akutnog nego hroničnog upalnog procesa u paranazalnim šupljinama.
Frontalni sinusitis retko se širi u endokranijum kroz tanki zadnji zid čeone kosti, a češće prodire kroz tvrdi prednji zid i koštano dno na čelo i u očnu duplju, i ako zadnji zid čeonog sinusa potpuno naleže na tvrdu moždanu ovojnicu. Ali kada infekcija prodre kroz zadnji zid čeonog sinusa nastaje fudroajantni leptomeningitis. Ovo širenje može izazvati i apees velikog mozga. Tome prethodi osteítis zadnjeg košta-nog zida čeonog sinusa ili tromboflebitis vénula i vena koje prolaze kroz subarah-noidalni prostor.
Etmoidni sinuzitis može izazvati supura-tivni difuzni meningitis šireći se kroz lami-nu kribriformis. Sfenoidni sinuzitis može izazvati trombozu venoznih sinusa, što je posledica tromboflebitisa diploičnih vénula u zidovima sinusa. Prodori zapaljenjskih procesa u hipofizu su vrlo retki, iako je ta žlezda u „turskom sedlu" potpuno opkoljena sfenoidnim sinusom.
Maksilarni sinusitis retko kada izaziva endokranijalne komplikacije, mada je infekcija endokranijuma moguća kroz pute-ve pterigoidnog pleksusa.
Terapija
Svi sumnjivi ili sigurni znaci endokrani-jalnih sinusogenih kompliacija zahtevaju hitno otvaranje i drenažu žarišta sinusa uz davanje visokih doza antibiotika. Pored odstranjenja primarnog žarišta, potreban je neurohiruški pristup endokranijumu i operativno zbrinjavanje apscesa frontalnog režnja mozga.
1. U zaključku se može reći da su kranijum-ske i endokranijumske komplikacije sinuzitisa retke ali izuzetno opasne komplikacije zapaljenja sinusnih šupljina. U pronalaženju pravog razloga teškog stanja bolesnika, na terenu, od pomoći je anamneza uzeta od bolesnika ili od okoline. Bolesnika koji ima očigledne znake infekcije u lobanjskoj jami treba prevesti na odeljenje neurohirurgije oblasne bolnice. Nekada znaci mogu da budu sasvim diskretni i da se manifestuju samo upornom glavoboljom i sistemskom infekcijom, a da lokalni znaci ne postoje. I u takvim uslovima treba misliti na ove komplikacije, pogotovu ako je poznato da je bolesnik imao skoro akutni sinuzitis ili ako dugo godina pati od hro-ničnog sinuzitisa. Takve bolesnike ne treba lečiti kod kuće.
Putevi širenja infekcije
Putevi širenja infekcije su direktni - kroz koštani zid i to tako što se u procesu širenja infekcija prvo stacionira u kosti (oste-itis, osteomijelitis). Pri tome osteoporoza pomaže taj proces. Drugi način je kada se pri spoljašnjim povredama, odnosno pri hiruškoj traumi, infekcija preko kosti širi u endokranium.
Venozni - kada nastane septička venska tromboza, odnosno retrogradna tromboza u malim venama sluznice sinusa. Tada su prijemija i septikemija celog organizma dalji stadijum venskog širenja infekcije.
Limfni - kada infekcija prolazi kroz koštane vaskularne otvore limfnim putevima i pri tom formira subperiostalne apscese.
Perineuralni - kada se infekcija kroz mikroskopske prostore oko mirisnih vlakana širi prema subarahnoidalnom prostoru.
Upale kostiju glave
Osteomijelitis frontalis kosti je znatno češći nego infekcija ostalih kostiju glave. Izazivači su bakterije: Staphylococcus, Streptococcus i Pneumococcus. Kod dece se infekcija širi hematogeno. Kod odraslih ova se komplikacija može pojaviti zbog traume frontalne regije ili pri kupanju i ronjenju kod bolesnika koji imaju frontalni si-nuzitis. Kod akutne upale kostiju glave simptomi su otok gornje vede, povišena temperatura i glavobolja. Kod hroničnih upala javlja se lokalni bol i osećaj napetosti, otok čela, a ponekad i fistula.
Osteomijelitis maksile može da nastane sekundano od odontogene ili bukalne infekcije. Ta infekcija može da izazove peri-osteitis i osteitis sa formiranjem fistule koja obrazuje svoj izlazni kanal na koži lica, na palatinalni i alveolarni nastavak, izliva-jući se u usta ili zigomatični nastavak s nekrozom zigomatičnog nastavka, a šireći se u pterigoidnu jamu. Glavni simptomi su jak otok lica, egzoftalmus, smetnje u pokretima očiju i jak bol. Za postavljanje dijagnoze potreban je RTG snimak parana-zlanih šupljina. U lečenju se koriste antibiotici i hirurška drenaža.
Osteomijelitis sfenoidalne kosti je izuzetno retka komplikacija i nastaje pri gnojnoj upali sfenoidalnog sinusa. Najčešći uzročnici su: Streptococcus hemoplyticus, Streptococcus i Staphylococcus beta hemoly-ticus. Simptomi su gnojni iscedak u nazo-farinks, glavobolja koja je lokalizovana duboko iza očiju, sepsa, sindrom gornje orbitalne fisure, tromboza kavernoznog sinusa, apsces mozga, encephalitis i intra-kranijalno krvarenje. Dijagnoza se obično postavlja kasno i potvrđuje se RTG snimanjem. U lečenju se preporučuju antibiotici i hirurška drenaža.
Endokranijumske komplikacije
Endokranijum i moždane mase su u neposrednoj blizini nosne šupljine i para-nazalnih sinusa, odeljeni od njih tankim koštanim zidovima. Intrakranijalne komplikacije uzrokovane upalnim procesima paranazalnih šupljina danas se sreću izuzetno retko. Izvor tih komplikacija je pretežno u gornjim sinusima (frontalni, etmo-idni i sfenoidni sinus).
Komplikacije se manifestuju u vidu: pachymeningitis-a, leptomeningitis-a, hrom-bophlebitis sinus cavernosi, sinus longitudi-nalis superioris i moždanog apscesa. Endokranijumske komplikacije češće se javljaju kao posledica akutne nego hronične upale u paranazalnim šupljinama, i to najpre iz čeonog sinusa.
Endokranijalne komplikacije prouzrokovane zapaljenjskim procesima paranazalnih šupljina mnogo su rede od onih koje se šire u orbitu, i pored toga što su endokranijum i moždane mase u neposrednoj blizini nosne i paranazalnih šupljina i što su odvojene od njih tankim koštanim zidovima. Izvor endokranijal-nih komplikacija je pretežno u gornim sinusima (rontalni, etmoidni i sfenoidni sinus).
Od endokranijumskih komplikacija najčešće su: Pachymeningitis, leptomeningitis, thrombophlebitis sinusa cavernosusa, sinusa longitudinalis superiorisa, moždani apsces. Endokranijalne komplikacije češće se pojavljuju kao posledica akutnog nego hroničnog upalnog procesa u paranazalnim šupljinama.
Frontalni sinusitis retko se širi u endokranijum kroz tanki zadnji zid čeone kosti, a češće prodire kroz tvrdi prednji zid i koštano dno na čelo i u očnu duplju, i ako zadnji zid čeonog sinusa potpuno naleže na tvrdu moždanu ovojnicu. Ali kada infekcija prodre kroz zadnji zid čeonog sinusa nastaje fudroajantni leptomeningitis. Ovo širenje može izazvati i apees velikog mozga. Tome prethodi osteítis zadnjeg košta-nog zida čeonog sinusa ili tromboflebitis vénula i vena koje prolaze kroz subarah-noidalni prostor.
Etmoidni sinuzitis može izazvati supura-tivni difuzni meningitis šireći se kroz lami-nu kribriformis. Sfenoidni sinuzitis može izazvati trombozu venoznih sinusa, što je posledica tromboflebitisa diploičnih vénula u zidovima sinusa. Prodori zapaljenjskih procesa u hipofizu su vrlo retki, iako je ta žlezda u „turskom sedlu" potpuno opkoljena sfenoidnim sinusom.
Maksilarni sinusitis retko kada izaziva endokranijalne komplikacije, mada je infekcija endokranijuma moguća kroz pute-ve pterigoidnog pleksusa.
Terapija
Svi sumnjivi ili sigurni znaci endokrani-jalnih sinusogenih kompliacija zahtevaju hitno otvaranje i drenažu žarišta sinusa uz davanje visokih doza antibiotika. Pored odstranjenja primarnog žarišta, potreban je neurohiruški pristup endokranijumu i operativno zbrinjavanje apscesa frontalnog režnja mozga.
1. U zaključku se može reći da su kranijum-ske i endokranijumske komplikacije sinuzitisa retke ali izuzetno opasne komplikacije zapaljenja sinusnih šupljina. U pronalaženju pravog razloga teškog stanja bolesnika, na terenu, od pomoći je anamneza uzeta od bolesnika ili od okoline. Bolesnika koji ima očigledne znake infekcije u lobanjskoj jami treba prevesti na odeljenje neurohirurgije oblasne bolnice. Nekada znaci mogu da budu sasvim diskretni i da se manifestuju samo upornom glavoboljom i sistemskom infekcijom, a da lokalni znaci ne postoje. I u takvim uslovima treba misliti na ove komplikacije, pogotovu ako je poznato da je bolesnik imao skoro akutni sinuzitis ili ako dugo godina pati od hro-ničnog sinuzitisa. Takve bolesnike ne treba lečiti kod kuće.
Нема коментара:
Постави коментар