Uvećana prostata je fiziološka pojava kod koje posledice po kvalitet života ponekad zahtevaju da se dobro odmeri koje lečenje treba primeniti.
Fotografija: Prostata, oblika i veličine kestena
Benigna hiperplazija prostate (BHP), benigna hipertrofija ili jednostavno – uvećana prostata predstavlja fiziološku pojavu povezanu sa starenjem.
Uticaj na kvalitet života ogleda se najčešće u problemima sa mokrenjem: osećaj nepotpuno ispražnjene bešike, učestalo mokrenje posebno noću, isprekidan mlaz, teškoće u zadržavanju urina, smanjena snaga mlaza…
Dijetetske i higijenske mere korisne su za ublažavanje nekih nezgodnih simptoma: izbegavati da se pije pre spavanja ili pre izlaska iz doma, mokriti dva puta zaredom kako bi se bolje ispraznila bešika, smanjiti unos namirnica koje imaju dijuretička svojstva kao što su alkohol i kafa.
U slučajevima kada se proceni da je simptomatsko lečenje korisno kod određenog pacijenta sa benignom hiperplazijom prostate, prvi izbor je neki od alfa-1 blokatora, kao što je alfuzosin (Xatral). Inhibitori 5-alfa-reduktaze kao što je finasterid su druga opcija, sa drugačijim neželjenim efektima.
Retke su ozbiljne posledice benigne hiperplazije prostate: akutno i hronično zadržavanje urina, krv u mokraći, kamenje u bešici, periodične infekcije urinarnog trakta, insuficijencija bubrega kada uvećanje prostate dovodi do većeg ometanja mokraćnih kanala itd.
Hirurški zahvat je izbor onih pacijenata koji imaju komplikacije. To je jedna od opcija i za one koji, nakon što su dobro informisani, smatraju da je za njih bolji hirurški zahvat.
Treba, međutim, znati, piše časopis Prescrire, da bez obzira na tehniku operacije prostate, oko tri četvrtine pacijenata nakon nje ima problema sa retrogradnom ejakulacijom.
Hirurški zahvati na prostati pacijenta izlažu riziku od postoperativnih komplikacija (uključujući i krvarenje i infekcije), a može doći i do problema sa erekcijom i do urinrane inkontinencije.
Fotografija: Prostata, oblika i veličine kestena
Benigna hiperplazija prostate (BHP), benigna hipertrofija ili jednostavno – uvećana prostata predstavlja fiziološku pojavu povezanu sa starenjem.
Uticaj na kvalitet života ogleda se najčešće u problemima sa mokrenjem: osećaj nepotpuno ispražnjene bešike, učestalo mokrenje posebno noću, isprekidan mlaz, teškoće u zadržavanju urina, smanjena snaga mlaza…
Dijetetske i higijenske mere korisne su za ublažavanje nekih nezgodnih simptoma: izbegavati da se pije pre spavanja ili pre izlaska iz doma, mokriti dva puta zaredom kako bi se bolje ispraznila bešika, smanjiti unos namirnica koje imaju dijuretička svojstva kao što su alkohol i kafa.
U slučajevima kada se proceni da je simptomatsko lečenje korisno kod određenog pacijenta sa benignom hiperplazijom prostate, prvi izbor je neki od alfa-1 blokatora, kao što je alfuzosin (Xatral). Inhibitori 5-alfa-reduktaze kao što je finasterid su druga opcija, sa drugačijim neželjenim efektima.
Retke su ozbiljne posledice benigne hiperplazije prostate: akutno i hronično zadržavanje urina, krv u mokraći, kamenje u bešici, periodične infekcije urinarnog trakta, insuficijencija bubrega kada uvećanje prostate dovodi do većeg ometanja mokraćnih kanala itd.
Hirurški zahvat je izbor onih pacijenata koji imaju komplikacije. To je jedna od opcija i za one koji, nakon što su dobro informisani, smatraju da je za njih bolji hirurški zahvat.
Treba, međutim, znati, piše časopis Prescrire, da bez obzira na tehniku operacije prostate, oko tri četvrtine pacijenata nakon nje ima problema sa retrogradnom ejakulacijom.
Hirurški zahvati na prostati pacijenta izlažu riziku od postoperativnih komplikacija (uključujući i krvarenje i infekcije), a može doći i do problema sa erekcijom i do urinrane inkontinencije.
Нема коментара:
Постави коментар