Prostata (kestenjača) predstavlja žlezdu koje se nalazi kod muškaraca u bazi penisa, u predelu medjice i koja ima veliku ulogu u sačinjavanju muške semene tečnosti. Nalazi se ispod mokraćne bešike, a ispred rektuma (završni deo debelog creva) i sastoji se od žlezdanog i mišićnog tkiva. Prostatitis predstavlja zapaljenje tkiva ove žlezde i može se podeliti na nekoliko vrsta (akutni bakterijski, hronični bakterijski, hronični i asimptomatsko zapaljenje prostate).
Akutni i hronični prostatitis su karakterisani prisustvom infekcije (najčešće ih izazivaju bakterije) i leče se antibioticima, ali hronični prostatitis može da bude izazvan i uretritisom (zapaljenje uretre), suženjima uretre, prisustvom tumora i neurološkim bolestima bešike).
Akutni bakterijski prostatitis može da bude izazvan infekcijom koja dolazi sa predela uretre, refluksom urina, ali i putem limfnih sudova sa rektuma (završni deo debelog creva). Kod preko 80% slučajeva nalaze se Echerichia coli, Enterobacter, Serratia, Pseudomonas, Enterococcus i Proteus species, mada se mogu naći i stafilokoke, kao i Neisseria gonorrhoeae i Chlamydia trachomatis .
Hronični prostatitis može da bude izazvan problemima sa mokrenjem, a organizmi koji mogu da se nadju su Chlamydia trachomatis, Ureaplasma species, Trichomonas vaginalis, kao i bacil tuberkuloze, gljivice, virusi i sarkoidoza.
Statistički podaci pokazuju da je prostatitis jedna od najčešćih bolesti koja se sreće u urologiji. Dijagnoza ovog stanja se postavlja kod svakog četvrtog muškarca sa urogenitalnim simptomima. Otprilike, 8% muškaraca razvije prostatitis u toku života. Najčešće se javlja hronični prostatitis, kod oko 80% pacijenata, dok se akutni prostatitis javlja kod oko 10% slučajeva. Kod pacijenata mladjih od 35 godina, najčešće se vidja akutni oblik prostatitisa, dok se kod starijih osoba najčešće vidja hronični oblik.
Koji su simptomi i znaci prostatitisa?
Simptomi i znaci prostatitisa najčešće su
problemi sa mokrenjem u pojava otežanog mokrenja
može da se javi bol u predelu medjice (prostor izmedju anusa u mošnica)
može da postoji bol u donjem delu ledja
često se javlja učestalo mokrenje, noćno mokrenje, tanak mlaz i nesposobnost da se bešika kompletno isprazni, peckanje pri mokrenju
mogu da postoje bolovi i u donjem delu trbuha
moguća je pojava iscedka iz uretre, koji je gnojav, ili krvav
kod pacijenata postoje rekurentne urinarne infekcije (naročito kod hroničnog prostatitisa)
može da se javi bol prilikom ejakulacije i problemi sa erekcijom
nekada može da postoji prostatis bez simptoma
moguća je pojava povišene telesne temperature sa grznicom, bolovima u mišićima i zglobovima
Kako se postavlja dijagnoza prostatitisa?
Anamneza sa kliničkom slikom i objektivnim pregledom je dovoljna da se posumnja na prostatitis.
Vrši se digito rektalni pregled (rektalni tuše) pri kom lekar svojim kažiprstom ispituje prostatu kroz završni deo debelog creva.
Analize i kulture urina obično potvrdjuju infekciju i identifikuju uzročnika zapaljenja.
Od snimanja se vrši snimanje ultrazvukom preko trbuha i preko rektalne sonde, ali se za sumnju razvoja apscesa (lokalizovano gnojno zapaljenje) i prisustva tumora može načiniti i snimanje skenerom (kompjuterizovana tomografija).
Kako se leči prostatis?
Lečenje prostatitisa zavisi od uzročnika koji je izolovan. Ukoliko su pronadjene bakterije u kulturama tkiva, ordiniraju se adekvatni antibiotici, u zavisnosti od antibiograma.
Pacijenti sa opštim simptomima kod akutnog prostatitisa se tretiraju antibioticima parenteralno, dok se kod ostalih ordiniraju oralno antibiotici, a terapija kod hroničnog prostatitisa traje oko 5 nedelja.
Poželjno je ordiniranje analgetika, antipiretika, omekšivača stolice.
Akutni i hronični prostatitis su karakterisani prisustvom infekcije (najčešće ih izazivaju bakterije) i leče se antibioticima, ali hronični prostatitis može da bude izazvan i uretritisom (zapaljenje uretre), suženjima uretre, prisustvom tumora i neurološkim bolestima bešike).
Akutni bakterijski prostatitis može da bude izazvan infekcijom koja dolazi sa predela uretre, refluksom urina, ali i putem limfnih sudova sa rektuma (završni deo debelog creva). Kod preko 80% slučajeva nalaze se Echerichia coli, Enterobacter, Serratia, Pseudomonas, Enterococcus i Proteus species, mada se mogu naći i stafilokoke, kao i Neisseria gonorrhoeae i Chlamydia trachomatis .
Hronični prostatitis može da bude izazvan problemima sa mokrenjem, a organizmi koji mogu da se nadju su Chlamydia trachomatis, Ureaplasma species, Trichomonas vaginalis, kao i bacil tuberkuloze, gljivice, virusi i sarkoidoza.
Statistički podaci pokazuju da je prostatitis jedna od najčešćih bolesti koja se sreće u urologiji. Dijagnoza ovog stanja se postavlja kod svakog četvrtog muškarca sa urogenitalnim simptomima. Otprilike, 8% muškaraca razvije prostatitis u toku života. Najčešće se javlja hronični prostatitis, kod oko 80% pacijenata, dok se akutni prostatitis javlja kod oko 10% slučajeva. Kod pacijenata mladjih od 35 godina, najčešće se vidja akutni oblik prostatitisa, dok se kod starijih osoba najčešće vidja hronični oblik.
Koji su simptomi i znaci prostatitisa?
Simptomi i znaci prostatitisa najčešće su
problemi sa mokrenjem u pojava otežanog mokrenja
može da se javi bol u predelu medjice (prostor izmedju anusa u mošnica)
može da postoji bol u donjem delu ledja
često se javlja učestalo mokrenje, noćno mokrenje, tanak mlaz i nesposobnost da se bešika kompletno isprazni, peckanje pri mokrenju
mogu da postoje bolovi i u donjem delu trbuha
moguća je pojava iscedka iz uretre, koji je gnojav, ili krvav
kod pacijenata postoje rekurentne urinarne infekcije (naročito kod hroničnog prostatitisa)
može da se javi bol prilikom ejakulacije i problemi sa erekcijom
nekada može da postoji prostatis bez simptoma
moguća je pojava povišene telesne temperature sa grznicom, bolovima u mišićima i zglobovima
Kako se postavlja dijagnoza prostatitisa?
Anamneza sa kliničkom slikom i objektivnim pregledom je dovoljna da se posumnja na prostatitis.
Vrši se digito rektalni pregled (rektalni tuše) pri kom lekar svojim kažiprstom ispituje prostatu kroz završni deo debelog creva.
Analize i kulture urina obično potvrdjuju infekciju i identifikuju uzročnika zapaljenja.
Od snimanja se vrši snimanje ultrazvukom preko trbuha i preko rektalne sonde, ali se za sumnju razvoja apscesa (lokalizovano gnojno zapaljenje) i prisustva tumora može načiniti i snimanje skenerom (kompjuterizovana tomografija).
Kako se leči prostatis?
Lečenje prostatitisa zavisi od uzročnika koji je izolovan. Ukoliko su pronadjene bakterije u kulturama tkiva, ordiniraju se adekvatni antibiotici, u zavisnosti od antibiograma.
Pacijenti sa opštim simptomima kod akutnog prostatitisa se tretiraju antibioticima parenteralno, dok se kod ostalih ordiniraju oralno antibiotici, a terapija kod hroničnog prostatitisa traje oko 5 nedelja.
Poželjno je ordiniranje analgetika, antipiretika, omekšivača stolice.
Нема коментара:
Постави коментар