Lečenje otrovanih živom se sastoji od opštih mera, koje imaju za cilj da isključe ili ublaže štetno dejstvo žive na organizam. Paralelno sa opštim me- rama pristupa se i stomatološkoj terapiji, koja se sastoji iz lokalnih mera.
Kao prva merabilo bi uklanjanje obolelih sa radnog mesta gde profesionalno dolaze u kontakt sa živom. Ako su oralna oštećenja i drugi znaci trovanja usledili posle primene žive u kozmetici ili terapiji, potrebno je prekinuti upotrebu tih preparata.
U terapiji se koristi afinitet žive prema sumporu, pri čemu se stvaraju nerastvorljivi i netoksični sulfidi. U tom cilju se bolesnicima daju preparati koji sadrže sumpor, kao što su natrijum sulfat i drugi. Vrlo efikasno sredstvo je dimerkaptopropanol, poznat po fabričkom nazivu BAL. Dimerkaptopropanol (BAL) se daje intramuskulamo u dozi od 2,5 do 3 mg na kilogram telesne težine. Bolesnici primaju BAL svaka četiri sata, posle čega se doze postepeno smanjuju. Lečenje traje 10 dana.
Bolesnicima se daju i neka detoksikativna sredstva, jedno od takvi sredstava je i C vitamin, koji otrovanim treba davati dva puta na dan po 500 mg. Lečenje C vitaminom nastavlja se i pošto se izgube akutni znaci trovanja živom.
Lokalna stomatološka terapija bolesnika oro- vanih živom i sa izraženim oralnim simptomima je simptomatska. Cilj lokalni mera je da se bolesnicima olakšaju subjektivne tegobe i da se spreči dalje oštećenje oralnih tkiva.
Kod obolelih se prvenstveno pristupa zbrinjavanju parodoncijuma. Tu se podrazumeva otklanjanje inflamacije parodoncijuma i uklanjanje žive koja je deponovana u parodoncijumu.
U otklanjanju inflamacije koriste se uobičajene mere koje se inače koriste u terapiji obolelog parodoncijuma. Hi dolazi uklanjanje zubnih naslaga (zubnog kamenca i dentalnog plaka) i uspostavljanje prikladne higijene. U lokalni tretman spada i primena antiseptika. Koristi se lokalno ispiranje hlorheksidinom koji je poznat pod fabričkim imenom Hibitane, u obliku 0,1 do 0,4% rastvora. Može se korisno primeniti i 0,1 % rastvor heksetidina, koji je poznat pod fabričkim imenom Hexoral.
Ukoliko u bolesnika nastupi znatnije oštećenje parodoncijuma, sa izraženim simptomima paro- dontopatije, onda je neophodno izvršiti i zbrinjavanje parodontalnih džepova, uz sve druge mere koje se koriste u lečenjeu obolelih od parodontopatije. Živa koja je deponovana u parodoncijumu može se uspešno evakuisati retrogradnom elektroforezom. Za razliku od elektroforeze koja se odnosi na proceduru pri kojoj se unose lekovi u organizam, ovaj postupak evakuacije toksičnih materija iz parodoncijuma se naziva retrogradna elektroforeza. Evakuacija žive iz parodoncijuma vrši se pomoću negativnog pola galvanske struje, katoda, propisno pripremljena i dovoljno zaštićena gazom, postavlja se na obolelu gingivu. potpuna evakuacija žive iz parodoncijuma obavlja se sa pet do sedam aplikacija koje se izvode svakodnevno sa 100 mA/min. To znači da ako bolesnici podnesu bezbolno intenzitet od pet miliampera, jedna aplikacija bi trebalo da traje 20 minuta. Pri manjem intenzitetu galvanske struje one bi trajale duže. terapijski uspeh se vidi već posle prve aplikacije. Taman rub na marginalnoj gingivi postaje bleđi i već posle nekoliko aplikacija se potpuno gubi, a gingiva dobija normalnu boju.
Posle uspešne lokalne terapije, obolele treba redovno kontrolisati. Kontrolni pregledi su u početku češći (svakih 10-15 dana), a kasnije su redi. pri kontrolnim pregledima naročitu pažnju valja obratiti na oralnu higijenu.
Kao prva merabilo bi uklanjanje obolelih sa radnog mesta gde profesionalno dolaze u kontakt sa živom. Ako su oralna oštećenja i drugi znaci trovanja usledili posle primene žive u kozmetici ili terapiji, potrebno je prekinuti upotrebu tih preparata.
U terapiji se koristi afinitet žive prema sumporu, pri čemu se stvaraju nerastvorljivi i netoksični sulfidi. U tom cilju se bolesnicima daju preparati koji sadrže sumpor, kao što su natrijum sulfat i drugi. Vrlo efikasno sredstvo je dimerkaptopropanol, poznat po fabričkom nazivu BAL. Dimerkaptopropanol (BAL) se daje intramuskulamo u dozi od 2,5 do 3 mg na kilogram telesne težine. Bolesnici primaju BAL svaka četiri sata, posle čega se doze postepeno smanjuju. Lečenje traje 10 dana.
Bolesnicima se daju i neka detoksikativna sredstva, jedno od takvi sredstava je i C vitamin, koji otrovanim treba davati dva puta na dan po 500 mg. Lečenje C vitaminom nastavlja se i pošto se izgube akutni znaci trovanja živom.
Lokalna stomatološka terapija bolesnika oro- vanih živom i sa izraženim oralnim simptomima je simptomatska. Cilj lokalni mera je da se bolesnicima olakšaju subjektivne tegobe i da se spreči dalje oštećenje oralnih tkiva.
Kod obolelih se prvenstveno pristupa zbrinjavanju parodoncijuma. Tu se podrazumeva otklanjanje inflamacije parodoncijuma i uklanjanje žive koja je deponovana u parodoncijumu.
U otklanjanju inflamacije koriste se uobičajene mere koje se inače koriste u terapiji obolelog parodoncijuma. Hi dolazi uklanjanje zubnih naslaga (zubnog kamenca i dentalnog plaka) i uspostavljanje prikladne higijene. U lokalni tretman spada i primena antiseptika. Koristi se lokalno ispiranje hlorheksidinom koji je poznat pod fabričkim imenom Hibitane, u obliku 0,1 do 0,4% rastvora. Može se korisno primeniti i 0,1 % rastvor heksetidina, koji je poznat pod fabričkim imenom Hexoral.
Ukoliko u bolesnika nastupi znatnije oštećenje parodoncijuma, sa izraženim simptomima paro- dontopatije, onda je neophodno izvršiti i zbrinjavanje parodontalnih džepova, uz sve druge mere koje se koriste u lečenjeu obolelih od parodontopatije. Živa koja je deponovana u parodoncijumu može se uspešno evakuisati retrogradnom elektroforezom. Za razliku od elektroforeze koja se odnosi na proceduru pri kojoj se unose lekovi u organizam, ovaj postupak evakuacije toksičnih materija iz parodoncijuma se naziva retrogradna elektroforeza. Evakuacija žive iz parodoncijuma vrši se pomoću negativnog pola galvanske struje, katoda, propisno pripremljena i dovoljno zaštićena gazom, postavlja se na obolelu gingivu. potpuna evakuacija žive iz parodoncijuma obavlja se sa pet do sedam aplikacija koje se izvode svakodnevno sa 100 mA/min. To znači da ako bolesnici podnesu bezbolno intenzitet od pet miliampera, jedna aplikacija bi trebalo da traje 20 minuta. Pri manjem intenzitetu galvanske struje one bi trajale duže. terapijski uspeh se vidi već posle prve aplikacije. Taman rub na marginalnoj gingivi postaje bleđi i već posle nekoliko aplikacija se potpuno gubi, a gingiva dobija normalnu boju.
Posle uspešne lokalne terapije, obolele treba redovno kontrolisati. Kontrolni pregledi su u početku češći (svakih 10-15 dana), a kasnije su redi. pri kontrolnim pregledima naročitu pažnju valja obratiti na oralnu higijenu.
Нема коментара:
Постави коментар