Paralize nerva facijalisa posle povrede piramide temporalne kosti mogu da budu rane i kasne. Rane paralize nastaju u trenutku povređivanja, a kasne nekoliko časova ili nekoliko dana posle povrede. Rane paralize su teže i imaju lošiju prognozu, mada ima i izuzetaka. Indikacije za hirurški zahvat ne treba zasnivati samo na ovom podatku, tim pre što nije uvek lako i jednostavno proceniti da li je reč o ranoj ili kasnoj paralizi. Ako je bolesnik izgubio svest u trenutku povređivanja, funkcija facijalnog živca može da se ispita tek pošto bolesnik dode k svesti, a za to ponekad može da prođe i više dana. U tim slučajevima ne može da se proveri kada je nastala paraliza.
U indikaciji za hirurški zahvat kod periferne paralize nerva facijalisa vrlo važnu ulogu ima podražljivost ovog živca. Potrebno je odmah posle povrede, ili čim to bude moguće, elektrodijagnostički ispitati i u kratkim vremenskim razmacima obavljati kontrolne elektrodijagnostičke preglede. Na osnovu ovih ispitivanja treba proceniti stepen i prirodu oštećenja živca, kao i tok paralize, ili treba pratiti da li se funkcija živca pogoršava ili oporavlja.
Radiološkim metodama, a naročito ko-mjuterizovanom tomografijom, mora se tač-no lokalizovati frakturna linija u odnosu na segment facijalnog živca u piramidi temporalne kosti. Na ovaj način treba precizirati da li frakturna linija prelazi preko facijalnog kanala i da li ga zahvata. Ukoliko se radi o perifernoj paralizi nerva facijalisa s teškim elektrodegeneracionim promenama, ako se stanje živca ne popravlja već možda pogoršava, a naročito u slučajevima kada frakturna linija ide preko facijalnog kanala, treba što pre učiniti hirurški zahvat.
U slučajevima kada se elektrodijagno-stičkim ispitivanjem ustanovi lakša ili pak teža povreda živca ali se uočava njegov brzi oporavak, kao i u slučajevima kada frakturna linija ne ide preko facijalnog kanala, bolesnika treba lečiti konzervativno. Operaciju treba izvesti samo ako konzervativna terapija ne dovede do oporavka funkcije živca u dogledno vreme.
Konduktivna nagluvost
Povrede temporalne kosti mogu da dovedu do trajne konduktivne nagluvosti zbog rupture bubne opne ili povrede slu-šnih koščica. Ako je konduktivna nagluvost veća od 30dB i traje duže od dva meseca, treba posumnjati na prekid kontinuiteta lanca slušnih koščica. Ako je gubitak sluha manji od 30 dB, to ukazuje da je lanac slušnih koščica intaktan.
Inkus je najvulnerabilnija slušna koščica i ona se dislocira u inkudostapesnom i inkudomaleusnom zglobu, ili pak oba zgloba mogu da budu dezartikulisana. Ma-leus je obezbeden pomoću prednjeg i la-teralnog maleusnog ligamenta i pomoću pripoja tetive mišića zatezača bubne opne. Stapes je stabilizovan anulusnim ligamentom i stapesnom tetivom.
Lečenje se izvodi putem mikrohirurških operacija. Ako je konduktivna nagluvost uzrokovana trajnom perforacijom bubne opne, treba učiniti miringoplastiku, a ako je izazvana dislokacijom slušnih koščica - učiniti osikuloplastiku. Ovi zahvati se izvode dva-tri meseca posle povrede, pošto se op-šte stanje bolesnika normalizuje, a lokalno se u srednjem uvu izleče mogući zapaljen-ski procesi nastali posle povrede.
U indikaciji za hirurški zahvat kod periferne paralize nerva facijalisa vrlo važnu ulogu ima podražljivost ovog živca. Potrebno je odmah posle povrede, ili čim to bude moguće, elektrodijagnostički ispitati i u kratkim vremenskim razmacima obavljati kontrolne elektrodijagnostičke preglede. Na osnovu ovih ispitivanja treba proceniti stepen i prirodu oštećenja živca, kao i tok paralize, ili treba pratiti da li se funkcija živca pogoršava ili oporavlja.
Radiološkim metodama, a naročito ko-mjuterizovanom tomografijom, mora se tač-no lokalizovati frakturna linija u odnosu na segment facijalnog živca u piramidi temporalne kosti. Na ovaj način treba precizirati da li frakturna linija prelazi preko facijalnog kanala i da li ga zahvata. Ukoliko se radi o perifernoj paralizi nerva facijalisa s teškim elektrodegeneracionim promenama, ako se stanje živca ne popravlja već možda pogoršava, a naročito u slučajevima kada frakturna linija ide preko facijalnog kanala, treba što pre učiniti hirurški zahvat.
U slučajevima kada se elektrodijagno-stičkim ispitivanjem ustanovi lakša ili pak teža povreda živca ali se uočava njegov brzi oporavak, kao i u slučajevima kada frakturna linija ne ide preko facijalnog kanala, bolesnika treba lečiti konzervativno. Operaciju treba izvesti samo ako konzervativna terapija ne dovede do oporavka funkcije živca u dogledno vreme.
Konduktivna nagluvost
Povrede temporalne kosti mogu da dovedu do trajne konduktivne nagluvosti zbog rupture bubne opne ili povrede slu-šnih koščica. Ako je konduktivna nagluvost veća od 30dB i traje duže od dva meseca, treba posumnjati na prekid kontinuiteta lanca slušnih koščica. Ako je gubitak sluha manji od 30 dB, to ukazuje da je lanac slušnih koščica intaktan.
Inkus je najvulnerabilnija slušna koščica i ona se dislocira u inkudostapesnom i inkudomaleusnom zglobu, ili pak oba zgloba mogu da budu dezartikulisana. Ma-leus je obezbeden pomoću prednjeg i la-teralnog maleusnog ligamenta i pomoću pripoja tetive mišića zatezača bubne opne. Stapes je stabilizovan anulusnim ligamentom i stapesnom tetivom.
Lečenje se izvodi putem mikrohirurških operacija. Ako je konduktivna nagluvost uzrokovana trajnom perforacijom bubne opne, treba učiniti miringoplastiku, a ako je izazvana dislokacijom slušnih koščica - učiniti osikuloplastiku. Ovi zahvati se izvode dva-tri meseca posle povrede, pošto se op-šte stanje bolesnika normalizuje, a lokalno se u srednjem uvu izleče mogući zapaljen-ski procesi nastali posle povrede.
Нема коментара:
Постави коментар