Peritonzilarni apsces je gnojna akumulacija u prostoru gornjeg pola tonzilarne lože, a nakon infekcije koja je preneta iz tonzilarnih kripti u prostor između tonzilarne kapsule i gornjeg konstriktornog mišića ždrela.
Ukoliko se ne leci pravilno ili se uopšte ne leci, apsces može da zahvati parafaringealni prostor.
Simptomi su bol u ždrelu, odinofagija, groznica, trizmus i prigušen glas. Prilikom pregleda orofarinksa uočava se edem i iz-bočenje u gornjem polu tonzilarne lože, pomerajući tonzile medijalno i na dole.
Lečenje podrazumeva inciziju sa aspiracijom i antibiotsku terapiju nakon toga. Postoje kontraverze oko izvođenja tonzilektomije dok postoji apsces („vruća metoda-tonsillectomia a chaud") ili je bolje odložiti je najmanje mesec dana od početka oboljenja. Takode, manja grupa autora, navodi eventualno izvođenje jednostrane tonzilek-tomije na oboleloj strani. Naše iskustvo pokazuje da »vruću« tonzilektomiju treba izbe-gavati jer postoji veći rizik od septikemije.
Ukoliko se ne leci pravilno ili se uopšte ne leci, apsces može da zahvati parafaringealni prostor.
Simptomi su bol u ždrelu, odinofagija, groznica, trizmus i prigušen glas. Prilikom pregleda orofarinksa uočava se edem i iz-bočenje u gornjem polu tonzilarne lože, pomerajući tonzile medijalno i na dole.
Lečenje podrazumeva inciziju sa aspiracijom i antibiotsku terapiju nakon toga. Postoje kontraverze oko izvođenja tonzilektomije dok postoji apsces („vruća metoda-tonsillectomia a chaud") ili je bolje odložiti je najmanje mesec dana od početka oboljenja. Takode, manja grupa autora, navodi eventualno izvođenje jednostrane tonzilek-tomije na oboleloj strani. Naše iskustvo pokazuje da »vruću« tonzilektomiju treba izbe-gavati jer postoji veći rizik od septikemije.
Нема коментара:
Постави коментар