Ascaris lumbricoides je valjkasti crv, dužine oko 20 cm. Živi u svim podnebljima ali je najveća incidenca obolevanja u vlažnim, tropskim krajevima. Čovek se zarazi kada unese hranu ili vodu, kontaminiranu jajima ovog parazita.
Larva se razvija iz jaja u duodenumu (dvanaestopalačno crevo), a zatim migrira preko epitela tankog creva u portni sistem i prolazi kroz jetru, dospevajući u pluća. Tačan inkubacioni period nije poznat, ali obično 14-16 dana po ingestiji jaja dolazi do razvoja pneumonije sa visokom temperaturom, kašljem, produkcijom sputuma i pojavom plućnih infiltrata. U ovom periodu larva se može naći u sputumu. Posle nekoliko dana boravka u plućima, larva preko plućnih kapilara, bronhiola i bronhija migrira u ždrelo, iz koga zatim biva progutana. Po dospevanju u tanko crevo razvijaju se odrasle jedinke: mužjak i ženka.
Plućne lezije nastaju kada larva, dospevši iz cirkulacije u alveole, dovede do njihove rupture, pri čemu nastaju mala ognjišta hemoragije.
Dolazi do razvoja zapaljenjskog procesa u različitom stepenu, a moguća je i hipersenzitivna reakcija.
Odrasli crv u tankom crevu može dovesti do oštećenja dejstvom toksina, ali i čisto mehaničkim putem. Velike mase parazita mogu uzrokovati crevnu opstrukciju (ileus). Takođe su zabeleženi slučajevi rupture creva sa peritonitisom, apendicitis, opstruktivna žutica usled ulaska parazita u d.choledochus i pankreatitis. Alergijske reakcije su moguće usled senzibilizacije na neke produkte živog ili uginulog parazita. Kod masivnih parazitoza, posebno kod dece, brzo se razvija malapsorpcioni sindrom.
Kako se manifestuje askaris?
Pacijent se najčešće žali na osećaj nelagodnosti u trbuhu i povremene kratkotrajne bolove po tipu kolika. Rede se javlja proliv.
Osobe sa malim brojem parazita gotovo i da nemaju tegobe.
U fizikalnom nalazu nema karakterističnih znakova, sem ukoliko nije došlo do komplikacija (perforacije, ileus, apedicitis itd.).
Kako se postavlja dijagnoza?
Rutinske laboratorijske analize su od male koristi. Može se ponekad uočiti eozinofilija u perifernoj krvi.
Dijagnoza se zasniva pre svega na nalasku jaja, odraslog crva ili larve u stolici.
Radiografija creva sa barijumom može pokazati prisustvo parazita u vidu dugačkih vrpčastih defekata punjenja u tankom i debelom crevu.
Lečenje
Lek izbora je albendazol u jednokratnoj dozi od 400 mg.
Larva se razvija iz jaja u duodenumu (dvanaestopalačno crevo), a zatim migrira preko epitela tankog creva u portni sistem i prolazi kroz jetru, dospevajući u pluća. Tačan inkubacioni period nije poznat, ali obično 14-16 dana po ingestiji jaja dolazi do razvoja pneumonije sa visokom temperaturom, kašljem, produkcijom sputuma i pojavom plućnih infiltrata. U ovom periodu larva se može naći u sputumu. Posle nekoliko dana boravka u plućima, larva preko plućnih kapilara, bronhiola i bronhija migrira u ždrelo, iz koga zatim biva progutana. Po dospevanju u tanko crevo razvijaju se odrasle jedinke: mužjak i ženka.
Plućne lezije nastaju kada larva, dospevši iz cirkulacije u alveole, dovede do njihove rupture, pri čemu nastaju mala ognjišta hemoragije.
Dolazi do razvoja zapaljenjskog procesa u različitom stepenu, a moguća je i hipersenzitivna reakcija.
Odrasli crv u tankom crevu može dovesti do oštećenja dejstvom toksina, ali i čisto mehaničkim putem. Velike mase parazita mogu uzrokovati crevnu opstrukciju (ileus). Takođe su zabeleženi slučajevi rupture creva sa peritonitisom, apendicitis, opstruktivna žutica usled ulaska parazita u d.choledochus i pankreatitis. Alergijske reakcije su moguće usled senzibilizacije na neke produkte živog ili uginulog parazita. Kod masivnih parazitoza, posebno kod dece, brzo se razvija malapsorpcioni sindrom.
Kako se manifestuje askaris?
Pacijent se najčešće žali na osećaj nelagodnosti u trbuhu i povremene kratkotrajne bolove po tipu kolika. Rede se javlja proliv.
Osobe sa malim brojem parazita gotovo i da nemaju tegobe.
U fizikalnom nalazu nema karakterističnih znakova, sem ukoliko nije došlo do komplikacija (perforacije, ileus, apedicitis itd.).
Kako se postavlja dijagnoza?
Rutinske laboratorijske analize su od male koristi. Može se ponekad uočiti eozinofilija u perifernoj krvi.
Dijagnoza se zasniva pre svega na nalasku jaja, odraslog crva ili larve u stolici.
Radiografija creva sa barijumom može pokazati prisustvo parazita u vidu dugačkih vrpčastih defekata punjenja u tankom i debelom crevu.
Lečenje
Lek izbora je albendazol u jednokratnoj dozi od 400 mg.
Нема коментара:
Постави коментар