Terapijske indikacije
Blagi do umereni bolovi, kao što su glavobolja, zubobolja, menstrualni bolovi, simptomatska terapija bola povezanog sa prehladom (npr. glavobolja, bol u grlu, bol u ekstremitetima)
Febrilna stanja
Doziranje i način primene
Doziranje
Ukoliko nije drugačije propisano uobičajena doza je:
Uzrast Pojedinačna doza Ukupna dnevna doza
Osobe od 16 godina i starije 1-2 šumeće tablete (400- 800 mg acetilsalicilne kiseline i 240-480 mg askorbinske kiseline) 3-6 šumećih tableta (1200- 2400 mg acetilsalicilne kiseline i 720-1440 mg askorbinske kiseline)
Pojedinačna doza se može uzeti u intervalima od 4 do 8 sati, maksimalno do 3 puta dnevno.
Lek Aspirin Plus C se bez konsultacija ne sme primenjivati duže od 3 dana za terapiju febrilnih stanja, odnosno duže od 3-4 dana za terapiju bola.Način primene
Šumeće tablete se uzimaju rastvorene u dosta tečnosti; šumeće tablete ne treba uzimati na prazan stomak.
Kontraindikacije
Deca i adolescenti do 16 godina sa izuzetkom primene leka u specifičnim indikacijama – prevencija tromboze u kardiohirurgiji
Preosetljivost na acetilsalicilnu kiselinu, druge salicilate, askorbinsku kiselinu ili neku drugu pomoćnu supstancu leka koja je navedena u odeljku 6.1
Astmatični napadi ili reakcije preosetljivosti (npr. urtikarija, angioedem, težak rinitis, šok) u anamnezi uzrokovani salicilatima ili lekovima sa sličnim dejstvom, naročito nesterodinim antiinflamatornim lekovima (NSAIL)
Akutni gastrointestinalni ulkusi
Hemoragijske dijateze
Teška renalna insuficijencija
Teška insuficijencija jetre
Teška, nekontrolisana srčana insuficijencija
Istovremena primena metotreksata u dozama većim od 20 mg/nedeljno sa acetilsalicilnom kiselinom u dozama koje imaju antinflamatorno, analgetičko ili antipiretičko dejstvo (videti odeljak 4.5)
Istovremena primena oralnih antikoagulanasa sa acetilsalicilnom kiselinom u dozama koje imaju antiinflamatorno, analgetičko ili antipiretičko dejstvo i kod pacijenata sa istorijom gastro-duodenalnih ulkusa (videti odeljak 4.5)
Od početka šestog meseca trudnoće (24 nedelje nakon amenoreje) (videti odeljak 4.6).
Posebna upozorenja
Acetilsalicilna kiselina:
U slučaju kombinovanja sa drugim lekovima, da bi se izbegao bilo kakav rizik od predoziranja, proveriti da li se acetilsalicilna kiselina nalazi u sastavu drugog leka.
Rey-ev sindrom, veoma retka i životno ugrožavajuća bolest je uočena kod dece sa simptomima virusne infekcije (posebno varičele i epizode slične influenci) sa uzimanjem ili bez uzimanja acetilsalicilne kiseline. Posledično, acetilsalicilna kiselina se može primeniti kod dece u ovom slučaju, samo nakon medicinskog saveta, kada druge mere nisu uspele. U slučaju stalnog povraćanja, poremećaja svesti ili abnormalnog ponašanja, lečenje acetilsalicilnom kiselinom treba obustaviti.
U slučaju dugotrajne primene analgetika u većim dozama, pojava glavobolje se ne sme lečiti još većim dozama.
Redovna upotreba analgetika, posebno kombinacija analgetika, može dovesti do pojave perzistenthih lezija bubrega, sa rizikom od razvoja bubrežne insuficijencije.
U određenim teškim oblicima deficijencije G6PD, visoke doze acetilsalicilne kiseline mogu izazvati hemolizu. U slučaju deficijencije G6PD, acetilsalicilna kiselina mora biti primenjena pod medicinskim nadzorom.
Lečenje je potrebno pažljivije pratiti:
kod pacijenata sa istorijom gastričnog ili duodenalnog ulkusa, ili gastrointestinalnog krvarenja ili gastritisa
kod pacijenata sa renalnom insuficijencijom
kod pacijenata sa hepatičkom insuficijencijom
kod pacijenata sa astmom: učestalost napada astme, kod nekih pacijenata, može biti povezana sa alergijom na nesteriodne antiinflamatorne lekove ili acetilsalicilnu kiselinu; u tom slučaju, primena leka je kontraindikovana (videti odeljak 4.3)
kod pacijenata sa metroragijom ili menoragijom (rizik od povećanja volumena ili dužine trajanja menstrualnog krvarenja)
Gastrointestinalno krvarenje ili ulceri/perforacije se mogu javiti u bilo kom trenutku lečenja, bez obzira na prethodne znake ili istoriju pacijenta. Relativni rizik se povećava kod starijih pacijenata, pacijenata sa malom telesnom masom i kod pacijenata koji koriste antikoagulanse ili inhibitore agregacije trombocita (videti odeljak 4.5). U slučaju pojave gastrointestinalnog krvarenja, lečenje se mora odmah obustaviti.
Pacijente treba upozoriti na rizik od hemoragije u slučaju hirurških intervencija, uključujući manje zahvate (npr. vađenje zuba), zbog inhibitornog efekta acetilsalicilne kiseline na agregaciju trombocita, koji se javlja čak i pri veoma niskim dozama i traje nekoliko dana.
Pri analgetičkim i antipiretičkim dozama, acetilsalicilna kiselina inhibira ekskreciju morkaćne kiseline; pri dozama koje se koriste u reumatologiji (antiinflamatrone doze), acetilsalicilna kiselina ima urikozurični efekat.
Upotreba ovog leka se ne preporučuje tokom dojenja (videti odeljak 4.6). Primena acetilsalicilne kiseline se ne preporučuje sa:
Oralnim antikoagulansima sa analgetičkim i antipiretičkim dozama acetilsalicilne kiseline (≥ 500 mg po pojedinačnoj dozi i/ili < 3 g dnevno) i kod pacijenata koji nemaju u anamnezi gastro-duodenalne ulkuse (videti odeljak 4.5)
Drugim nesteroidnim antiinflamatornim lekovima (NSAIL) sa antiinflamatornim dozama acetilsalicilne kiseline (≥ 1 g po pojedinačnoj dozi i/ili ≥ 3g dnevno), ili sa analgetičkim ili antipiretičkim dozama acetilsalicilne kiseline (≥ 500 mg po pojedinačnoj dozi i/ili < 3 g dnevno) (videti odeljak 4.5)
Niskomolekularnim heparinima (i sličnim molekulima) i nefrakcionisanim heparinima u terapijskim dozama, ili kod starijih pacijenata (≥ 65 godina) bez obzira na dozu heparina, sa antiinflamatornim dozama acetilsalicilne kiseline (≥ 1 g po pojedinačnoj dozi i/ili ≥ 3g dnevno), ili sa analgetičkim ili antipiretičkim dozama acetilsalicilne kiseline (≥ 500 mg po pojedinačnoj dozi i/ili < 3 g dnevno) (videti odeljak 4.5)
Klopidogrelom (kod upotrebe van odobrenih indikacija za ovu kombinaciju kod pacijenata sa akutnim koronarnim sindromom) (videti odeljak 4.5)
Tiklopidinom (videti odeljak 4.5)
Urikozuricima (videti odeljak 4.5)
Glukokortikoidima (osim supstitucione terapije hidrokortizonom) uz antiinflamatornu dozu acetilsalicilne kiseline (≥ 1 g po pojedinačnoj dozi i/ili ≥ 3g dnevno) (videti odeljak 4.5)
Pemetreksedom kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina između 45 mL/min i 80 mL/min) (videti odeljak 4.5)
Anagrelidom: povećan rizik od krvarenja i smanjen antitrombotičko dejstvo (videti odeljak 4.5) Askorbinska kiselina (vitamin C)
Potreban je oprez pri primeni askorbinske kiseline kod pacijenata:
koji imaju hiperoksaluriju, predispoziciju za kalcijum-oksalat nefrolitijazu ili rekurentnu nefrolitijazu
sa preopterećenjem gvožđem ili poremećajima u iskorišćenju gvožđa (talasemija, hemohromatoza, sideoblastična anemija)Napomena:
Jedna šumeća tableta sadrži 466,4 mg natrijuma. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenatakoji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.
Interakcije
U Sažetku karakteristika leka se koriste sledeće definicije:
Antiinflamatorna doza acetilsalicilne kiseline se definiše kao „ ≥ 1 g po pojedinačnoj dozi i/ili ≥ 3g dnevno“. Analgetička ili antipiretička doza acetilsalicilne kiseline se definiše kao „≥ 500 mg po pojedinačnoj dozi i/ili
< 3 g dnevno“.
Nekoliko supstanci učestvuje u interakcijama, usled svojstva da inhibiraju agregaciju trombocita: abciksimab, acetilsalicilna kiselina, cilostazol, klopidogrel, epoprostenol, eptifibatid, iloprost, iloprost, trometamol, prasugrel, tiklopidin, tirofiban, tikagrelor.
Upotreba većeg broja inhibitora agregacije trombocita povećava rizik od krvarenja, kao i njihove kombinacije sa heparinom ili sličnim molekulima, oralnim antikoagulansima ili drugim tromboliticima, te se mora uzeti u razmatranje uspostavljanje stalnog kliničkog monitoringa.
Kontraindikovane su kombinacije (videti odeljak 4.3):
Metotreksata u dozama većim od 20 mg/nedeljno sa antiinflamatornom, analgetičkom ili antipiretičkom dozom acetilsalicilne kiseline: povećana toksičnost metotreksata, posebno hematološka toksičnost (usled smanjenja renalnog klirensa metotreksata acetilsalicilnom kiselinom).
Oralnih antikoagulanasa sa antiinflamatornom, analgetičkom ili antipiretičkom dozom acetilsalicilne kiseline i kod pacijenata sa gastro-duodenalnim ulkusima u anamnezi: povećan rizik od krvarenja.
Ne preporučuju se kombinacije:
Oralnih antikoagulanasa sa analgetičkim i antipiretičkim dozama acetilsalicilne kiseline i kod pacijenata koji nemaju u anamnezi gastro-duodenalne ulkuse: povećan rizik od hemoragije.
Drugih nesteroidnih antiinflamatornh lekova (NSAIL) sa antiinflamatornim dozama acetilsalicilne kiseline, ili sa analgetičkim ili antipiretičkim dozama acetilsalicilne kiseline: povećan rizik od gastrointestinalnih ulkusa i hemoragija.
Niskomolekularnih heparina (i sličnih molekula) i nefrakcionisanih heparina u terapijskim dozama, ili kod starijih pacijenata (≥ 65 godina) bez obzira na dozu heparina, sa antiinflamatornim dozama acetilsalicilne kiseline ili sa analgetičkim ili antipiretičkim dozama acetilsalicilne kiseline: povećan rizik od hemoragije (inhibicja agregacije trombocita i nadražaj gastroduodenalne mukoze acetilsalicilnom kiselinom). Treba koristiti druge antiinflamatorne, analgetičke ili antipirietičke lekove.
Sa klopidogrelom (kod upotrebe van odobrenih indikacija za ovu kombinaciju kod pacijenata sa akutnim koronarnim sindromom): povećan rizik od krvarenja. Ukoliko se ne može izbeći istovremena primena, preporučuje se klinički monitoring.
Sa tiklopidinom: povećan rizik od hemoragije. Ukoliko se ne može izbeći istovremena primena, preporučuje se klinički monitoring.
Sa urikozuricima (benzbromaron, probenecid): smanjenje urikozuričkog dejtva usled kompeticije prilikom eliminacije morkaćne kiseline u renalnim tubulama.
Glukokortikoida (osim supstitucione terapije hidrokortizonom) sa antiinflamatornom dozom acetilsalicilne kiseline: povećan rizik od krvarenja.
Pemetrekseda kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina između 45 mL/min i 80 mL/min): povećan rizik od toksičnosti pemetreksada (usled smanjenja renalnog klirensa pemetrekseda acetilsalicilnom kiselinom) sa antiinflamatornom dozom acetilsalicilne kiseline.
Sa anagrelidom: povećan rizik od krvarenja i smanjen antitrombotičko dejstvo. Ukoliko se ne može izbeći istovremena primena, preporučuje se klinički monitoring.
Kombinacije koje zahtevaju mere opreza prilikom primene:
Diuretici, inhibitiori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE) i antagonisti angiotenzin II receptora sa antiinflamatornom dozom acetilsalicilne kiseline ili analgetičkom ili antipiretičkomo dozom acetilsalicilne kiseline: Akutna bubrežna insuficijencija se može javiti kod dehidriranih pacijenata usled smanjenja glomerularne filtracije i posledične smanjene renalne sinteze prostaglandina. Dodatno, može doći do smanjenog antihipertenzivnog efekta. Osigurati hidrataciju pacijenta i pratiti renalnu funkciju od početka terapije.
Metotreksat u dozama ≤ 20 mg/nedeljno sa antiinflamatornim dozama acetilsalicilne kiseline, ili analgetičkim ili antipiretičkim dozama dozama acetilsalicilne kiseline: Povećana toksičnost metotreksata, posebno hematološka toksičnost (usled smanjenja renalnog klirensa metotreksata acetilsalicilnom kiselinom). Krvnu sliku treba pratiti na nedeljnom nivou u toku prvih sedmica istovremene primene. Pažljivo praćenje se zahteva kod pacijenata sa oštećenjem buburežne funkcije (čak i slabe) kao i kod starijih pacijenata.
Sa klopidogrelom (kod odobrenih indikacija ove kombinacije kod pacijenata sa akutnim koronarnim sindromom): povećan rizik od krvarenja. Preporučuje se klinički monitoring.
Gastrointestinalni preparati, antacidi i aktivni ugalj: povećana renalna ekskrecija acetilsalicilne kiseline usled alkalizacije urina. Preporučuje se primena gastrointestinalnih preparata i antacida u razmaku od najmanje 2 sata u odnosu na primenu acetilsalicilne kiseline.
Pemetreksed kod pacijenata sa normalnom bubrežnom funkcijom: povećan rizik od toksičnosti pemetrekseda (usled smanjenja renalnog klirensa pemetrekseda acetilsalicilnom kiselinom) sa antiinflamatornim dozama acetilsalicilne kiseline. Treba pratiti bubrežnu funkciju.
Kombinacije koje treba uzeti u obzir:
Glukokortikoidi (osim supstitucione terapije hidrokortizonom) sa analgetičkim ili antipiretičkim dozama acetilsalicilne kiseline: povećan rizik od krvarenja.
Deferasiroks sa antiinflamatornim dozama acetilsalicilne kiseline, ili analgetičkim ili antipiretičkim dozama acetilsalicilne kiseline: povećan rizik od gastrointestinalnih ulceracija i hemoragije.
Niskomolekularni heparini (i slični molekuli) i nefrakcionisani heparini u preventivnim dozama kod pacijenata ispod 65 godina starosti: istovremena primena utiče na različite nivoe hemostaze povećavajući rizik od hemoragije. Zbog toga, kod pacijenata ispod 65 godina, pri istovremenoj primeni heparina u preventivnim dozama (ili sličnih molekula) i acetilsalicilne kiseline u bilo kojoj dozi, treba uzeti u obzir stalni klinički monitoring kao i laboratorijski monitoring ukoliko je potrebno.
Sa tromboliticima: povećan rizik od hemoragije.
Sa selektivnim inhibitorima ponovnog preuzimanja serotonina (citalopram ,escitalopram, fluoksetin, fluvoksamin, paroksetin, sertralin): povećan rizik od hemoragije.
deferoksamin: ukoliko se uzme sa askorbinskom kiselinom može doći do poremećaja srčane funkcije
Trudnoća i dojenje
Trudnoća
Inhibicija sinteze prostaglandina može štetno uticati na trudnoću i/ili embrio/fetalni razvoj. Podaci iz epidemioloških studija povećali ukazuju na povećan rizik od pobačaja, srčanih malformacija i gastroshize nakon upotrebe inhibitora sinteze prostaglandina u ranoj trudnoći.
Apsolutni rizik od kardiovaskularnih malformacija je povećan sa manje od 1% na približno 1,5%. Izgleda da se rizik povećava sa povećanjem doze i dužine lečenja.
Kod životinja, primena inhibitora sinteze prostaglandina dovodila je do povećanih gubitaka pre i nakon implantacije i do embriofetalne smrti. Dodatno, prijavljena je i povećana incidenca raznih malformacija, uključujući kardiovaskularne malformacije, kod životinja koje su primale inhibitore sinteze prostaglandina tokom organogenetske faze trudnoće.
Ukoliko nije apsolutno neophodno, acetilsalicilna kiselina se ne sme primeniti tokom prve 24 nedelje od amenoreje. Ukoliko acetilsalicilnu kiselinu treba primeniti kod žene koja hoće da ostane trudna ili kod trudnice u toku prvih 24 nedelja od amenoreje, doza treba da bude što je moguće niža, a dužina trajanja terapije što je moguće kraća.
Nakon 24 nedelje od amenoreje, svi inhibitori sinteze prostaglandina mogu izložiti fetus:
kardiopulmonarnoj toksičnosti (prevremeno zatvaranje ductus artheriosus-a i plućna hipertenzija)
oštećenju funkcije bubrega, koja može napredovati do bubrežne insuficijencije sa oligo-hidroamniozom.
U kasnoj trudnoći, kod majka i novorođenče može doći do::
produženog vremena krvarenja usled inhibiranja agregacije trombocita koje se može javiti čak i nakon primene veoma male doze acetilsalicilne kiseline
inhibiranje kontrakcije uterusa što dovodi do odloženog ili produženog porođaja
Posledično, acetilsalicilna kiselina je kontraindikovana u trudnoći nakon petog meseca (nakon 24 nedelja od amenoreje) (videti odeljak 4.3).Dojenje
Acetilsalicilna kiselina prelazi u majčino mleko: acetilsalicilna kiselina se zbog toga ne preporučuje tokom dojenja (videti odeljak 4.4).FertilitetPostoje dokazi da lekovi koji inhibiraju ciklooksigenazu ili sintezu prostaglandina mogu da smanje plodnost žena, tako što utiču na ovulaciju. Efekat je reverzibilan i prestaje prekidom lečenja.
Upravljanje vozilom
Acetilsalicilna kiselina nema uticaj na sposobnosti prilikom upravljanja vozilom i rukovanja mašinama.
Neželjena dejstva
Učestalost: nepoznata (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)Poremećaji krvi i limfnog sistema
Hemoragija i tendencije ka hemoragiji (epistakse, krvarenje desni, purpure, itd.) sa produženim vremenom krvarenja. Rizik od hemoragije može potrajati do 4 ili 8 dana nakon prekida primene acetilsalicilne kiseline. Može doći do povećanog rizika od hemoragije prilikom hirurške intervencije. Mogu se takođe javiti i intrakranijalne i gastrointestinalne hemoragije.Poremećaji imunskog sistema:
Reakcije preosetljivosti, anafilaktičke reakcije, astma, angioedemPoremećajni nervnog sistema:
Glavobolja, vrtoglavica, osećaj gubitka sluha, tinitus, koje uglavnom ukazuju na predoziranje. Intrakranijalna hemoragijaGastrointestinalni poremećaji :
Abdominalni bol
Okultna ili vidljiva gastrointestinalna hemoragija (hematemeza, melena, itd.) koja dovodi do anemije usled nedostatka gvožđa. Rizik od krvarenja je dozno zavisan.
Gastrične ulceracije i perforacijeHepatobilijarni poremećaji:
Povišena vrednost hepatičkih enzima, uglavnom reverzibilno po prestanku lečenja; oštećenje jetre, uglavnom hepatocelularno.Poremećaji kože i potkožnog tkiva
Urtikarija, reakcije na kožiOpšti poremećaji
Rey-ev sindrom (videti odeljak 4.4)Neželjena dejstva koja su prijavljena, a povezana su sa upotrebom askorbinske kiseline, nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka): Poremećaji imunskog sistema:
Reakcije preosetljivosti, anafilaktički šokGastrointestinalni poremećaji
Dijareja, mučnina, povraćanje, bol u gastrointestinalnom traktu abdominalni bolPrijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Predoziranje
Rizik od predoziranja je od značaja kod starijih pacijenata, a posebno kod dece (terapijsko predoziranje ili, češće, slučajno predoziranje) koje može biti sa smrtnim ishodom.Simptomi
Umereno trovanje:
Simptomi kao što su zujanje u ušima, osećaj oštećenja sluha, glavobolje i vrtoglavice mogu ukazivati na predoziranje i mogu se kontrolisati smanjivanjem doze.
Teško trovanje:
Simptomi obuhvataju: groznicu, hiperventilaciju, ketozu, respiratornu alkalozu, metaboličku acidozu, komu, kardiovaskularni kolaps, respiratornu insuficijenciju, izrazitu hipoglikemiju.
Kod dece, predoziranje može biti sa smrtnim ishodom pri pojedinačnoj dozi od 100 mg/kg.Hitno zbrinjavanje
Hitan odlazak u specijalizovanu bolnicu/odeljenje
Gastrointestinalna lavaža i primena aktivnog uglja
Kontrola acido-bazne ravnoteže
Alkalizacija urina uz kontrolu pH vrednosti urina
Hemodijaliza u slučaju teškog trovanja
Simptomatska terapija
Pojedinačni slučajevi akutnih i hroničnih predoziranja askorbinskom kiselinom su prikazani u literaturi. Predoziranje askorbinskom kiselinom može dovesti do oksidativne hemolize kod pacijenata sa nedostatkom glukoza-6-fosfat dehidrogenaze, diseminovane intravaskularne koagulacije i značajnog povećanja koncentracije oksalata u serumu i urinu.
Povećana koncentracija oksalata dovodi do stvaranja depozita kalcijum oksalata kod pacijenata na dijalizi. Osim toga, postoji nekoliko izveštaja koji pokazuju da velike doze vitamina C primenjenog oralno ili intravenski mogu izazvati stvaranje depozita kalcijum oksalata, kalcijum oksalat kristalurije, a kod pacijenata koji imaju predispoziciju za povećanu agregaciju kristala, tubulointersticijalnu nefropatiju i akutnu bubrežnu insuficijenciju.
Farmakodinamika
Farmakoterapijska grupa: Nervni sistem, ostali analgetici i antipiretici ATC šifra: N02BA51
Acetilsalicilna kiselina pripada klasi nesteroidnih antiinflamatornih lekova sa analgetičkim, antipiretičkim, antiinflamatornim osobinama. Mehanizam dejstva je ireverzibilna inhibicija enzima ciklooksigenaze, koji učestvuje u sintezi prostaglandina.
Acetilsalicilna kiselina se koristi u oralnim oblicima u dozama od 0,3 g do 1 g u terapiji blagog do umerenog bola i febrilnih stanja, npr. kod prehlade i gripa, za sniženje telesne temperature i bolova u zglobovima i mišićima.
Takođe se koristi u terapiji akutnih i hroničnih inflamatornih oboljenja kao što su reumatoidni artritis, osteoartritis i ankilozirajući spondilitis.
Acetilsalicilna kiselina takođe inhibira agregaciju trombocita blokiranjem sinteze tromboksana A2 u trombocitima. Doze od 75 mg do 300 mg dnevno se koriste za razne kardiovaskularne indikacije.
Askorbinska kiselina, vitamin rastvorljiv u vodi, je deo zaštitnog sistema organizma od kiseoničnih radikala i drugih oksidanasa endogenog i egzogenog porekla, koji takođe igraju određenu ulogu u zapaljenskim procesima i funkciji leukocita. I in vitro i in vivo eksperimenti ukazuju da askorbinska kiselina ima pozitivan efekat na leukocitni imunski odgovor kod ljudi.
Askorbinska kiselina je neophodna za sintezu osnovne intracelularne supstance (muko-polisaharidi), koja je, zajedno sa kolagenim vlaknima, odgovorna za zaptivanje zidova kapilara.
Kliničke studije su pokazale da kombinacija askorbinske kiseline i acetilsalicilne kiseline poboljšava zaštitu od oštećenja gastrointestinalnog trakta i oksidativnog stresa.
Farmakokinetika
Resorpcija:
Acetilsalicilna kiselina se brzo i u potpunosti resorbuje iz gastrointestinalnog trakta nakon oralne primene. Acetilsalicilna kiselina se konvertuje u glavni metabolit salicilnu kiselinu u toku i nakon repsorpcije. Najviše koncentracije u plazmi acetilsalicilne kiseline i salicilne kiseline se dostižu nakon 10-20 minuta odnosno 0,3-2 sata.Distribucija:
Acetilsalicilna kiselina i salicilna kiselina se u velikoj meri vezuju za proteine plazme i brzo se distribuiraju u sva tkiva. Salicilna kiselina se izlučuje u majčino mleko i prolazi placentalnu barijeru.Ekskrecija:
Salicilna kiselina se dominatno metaboliše u jetri. Metaboliti su salicilurna kiselina, salicil fenil glukuronid, salicil acil glukuronid, gentizinska kiselina i gentizurna kiselina.
Kinetika eliminacije salicilne kiseline zavisi od doze s obziromna to da je metabolizam limitran kapacitetom enzima jetre. Poluvreme eliminacije zato varira između 2 i 3 sata kod malih doza, a kod većih ide i do 15 sati. Salicilna kiselina i njeni metaboliti se uglavnom eliminišu mokraćom.
Resorpcija askorbinske kiseline (dozno zavisna u proksimalnom delu tankog creva) je ograničena. Sa povećanjem doze, smanjuje se bioraspoloživost (60-75% nakon 1g, 16% nakon 12 g). Neresorbovani deo se razlaže u debelom crevu, uglavnom na CO2 i organske kiseline. Kod zdravih odraslih osoba, maksimalni metabolički obrt od 40-50 mg/dnevno se dostiže pri koncentraciji u plazmi od 0.8-1.0 mg/dnevno. Pri jako visokim oralnim dozama, koncentracije u plazmi od 4.2 mg/dl se kratkotrajno dostižu nakon 3 sata. Pod ovim uslovima, askorbinska kiselina se predominatno (više od 80%) izlučuje nepromenjeno putem urina (poluvreme eliminacije 2.9 sata). Rezerve u telu su najmanje 1,5 g, nakon redovnog unosa približno 180 mg/dnevno. Značajno nakupljanje je u štitnoj žlezdi, nadbubrežnim žlezdama, sočivu i belim krvnim zrncima.
Blagi do umereni bolovi, kao što su glavobolja, zubobolja, menstrualni bolovi, simptomatska terapija bola povezanog sa prehladom (npr. glavobolja, bol u grlu, bol u ekstremitetima)
Febrilna stanja
Doziranje i način primene
Doziranje
Ukoliko nije drugačije propisano uobičajena doza je:
Uzrast Pojedinačna doza Ukupna dnevna doza
Osobe od 16 godina i starije 1-2 šumeće tablete (400- 800 mg acetilsalicilne kiseline i 240-480 mg askorbinske kiseline) 3-6 šumećih tableta (1200- 2400 mg acetilsalicilne kiseline i 720-1440 mg askorbinske kiseline)
Pojedinačna doza se može uzeti u intervalima od 4 do 8 sati, maksimalno do 3 puta dnevno.
Lek Aspirin Plus C se bez konsultacija ne sme primenjivati duže od 3 dana za terapiju febrilnih stanja, odnosno duže od 3-4 dana za terapiju bola.Način primene
Šumeće tablete se uzimaju rastvorene u dosta tečnosti; šumeće tablete ne treba uzimati na prazan stomak.
Kontraindikacije
Deca i adolescenti do 16 godina sa izuzetkom primene leka u specifičnim indikacijama – prevencija tromboze u kardiohirurgiji
Preosetljivost na acetilsalicilnu kiselinu, druge salicilate, askorbinsku kiselinu ili neku drugu pomoćnu supstancu leka koja je navedena u odeljku 6.1
Astmatični napadi ili reakcije preosetljivosti (npr. urtikarija, angioedem, težak rinitis, šok) u anamnezi uzrokovani salicilatima ili lekovima sa sličnim dejstvom, naročito nesterodinim antiinflamatornim lekovima (NSAIL)
Akutni gastrointestinalni ulkusi
Hemoragijske dijateze
Teška renalna insuficijencija
Teška insuficijencija jetre
Teška, nekontrolisana srčana insuficijencija
Istovremena primena metotreksata u dozama većim od 20 mg/nedeljno sa acetilsalicilnom kiselinom u dozama koje imaju antinflamatorno, analgetičko ili antipiretičko dejstvo (videti odeljak 4.5)
Istovremena primena oralnih antikoagulanasa sa acetilsalicilnom kiselinom u dozama koje imaju antiinflamatorno, analgetičko ili antipiretičko dejstvo i kod pacijenata sa istorijom gastro-duodenalnih ulkusa (videti odeljak 4.5)
Od početka šestog meseca trudnoće (24 nedelje nakon amenoreje) (videti odeljak 4.6).
Posebna upozorenja
Acetilsalicilna kiselina:
U slučaju kombinovanja sa drugim lekovima, da bi se izbegao bilo kakav rizik od predoziranja, proveriti da li se acetilsalicilna kiselina nalazi u sastavu drugog leka.
Rey-ev sindrom, veoma retka i životno ugrožavajuća bolest je uočena kod dece sa simptomima virusne infekcije (posebno varičele i epizode slične influenci) sa uzimanjem ili bez uzimanja acetilsalicilne kiseline. Posledično, acetilsalicilna kiselina se može primeniti kod dece u ovom slučaju, samo nakon medicinskog saveta, kada druge mere nisu uspele. U slučaju stalnog povraćanja, poremećaja svesti ili abnormalnog ponašanja, lečenje acetilsalicilnom kiselinom treba obustaviti.
U slučaju dugotrajne primene analgetika u većim dozama, pojava glavobolje se ne sme lečiti još većim dozama.
Redovna upotreba analgetika, posebno kombinacija analgetika, može dovesti do pojave perzistenthih lezija bubrega, sa rizikom od razvoja bubrežne insuficijencije.
U određenim teškim oblicima deficijencije G6PD, visoke doze acetilsalicilne kiseline mogu izazvati hemolizu. U slučaju deficijencije G6PD, acetilsalicilna kiselina mora biti primenjena pod medicinskim nadzorom.
Lečenje je potrebno pažljivije pratiti:
kod pacijenata sa istorijom gastričnog ili duodenalnog ulkusa, ili gastrointestinalnog krvarenja ili gastritisa
kod pacijenata sa renalnom insuficijencijom
kod pacijenata sa hepatičkom insuficijencijom
kod pacijenata sa astmom: učestalost napada astme, kod nekih pacijenata, može biti povezana sa alergijom na nesteriodne antiinflamatorne lekove ili acetilsalicilnu kiselinu; u tom slučaju, primena leka je kontraindikovana (videti odeljak 4.3)
kod pacijenata sa metroragijom ili menoragijom (rizik od povećanja volumena ili dužine trajanja menstrualnog krvarenja)
Gastrointestinalno krvarenje ili ulceri/perforacije se mogu javiti u bilo kom trenutku lečenja, bez obzira na prethodne znake ili istoriju pacijenta. Relativni rizik se povećava kod starijih pacijenata, pacijenata sa malom telesnom masom i kod pacijenata koji koriste antikoagulanse ili inhibitore agregacije trombocita (videti odeljak 4.5). U slučaju pojave gastrointestinalnog krvarenja, lečenje se mora odmah obustaviti.
Pacijente treba upozoriti na rizik od hemoragije u slučaju hirurških intervencija, uključujući manje zahvate (npr. vađenje zuba), zbog inhibitornog efekta acetilsalicilne kiseline na agregaciju trombocita, koji se javlja čak i pri veoma niskim dozama i traje nekoliko dana.
Pri analgetičkim i antipiretičkim dozama, acetilsalicilna kiselina inhibira ekskreciju morkaćne kiseline; pri dozama koje se koriste u reumatologiji (antiinflamatrone doze), acetilsalicilna kiselina ima urikozurični efekat.
Upotreba ovog leka se ne preporučuje tokom dojenja (videti odeljak 4.6). Primena acetilsalicilne kiseline se ne preporučuje sa:
Oralnim antikoagulansima sa analgetičkim i antipiretičkim dozama acetilsalicilne kiseline (≥ 500 mg po pojedinačnoj dozi i/ili < 3 g dnevno) i kod pacijenata koji nemaju u anamnezi gastro-duodenalne ulkuse (videti odeljak 4.5)
Drugim nesteroidnim antiinflamatornim lekovima (NSAIL) sa antiinflamatornim dozama acetilsalicilne kiseline (≥ 1 g po pojedinačnoj dozi i/ili ≥ 3g dnevno), ili sa analgetičkim ili antipiretičkim dozama acetilsalicilne kiseline (≥ 500 mg po pojedinačnoj dozi i/ili < 3 g dnevno) (videti odeljak 4.5)
Niskomolekularnim heparinima (i sličnim molekulima) i nefrakcionisanim heparinima u terapijskim dozama, ili kod starijih pacijenata (≥ 65 godina) bez obzira na dozu heparina, sa antiinflamatornim dozama acetilsalicilne kiseline (≥ 1 g po pojedinačnoj dozi i/ili ≥ 3g dnevno), ili sa analgetičkim ili antipiretičkim dozama acetilsalicilne kiseline (≥ 500 mg po pojedinačnoj dozi i/ili < 3 g dnevno) (videti odeljak 4.5)
Klopidogrelom (kod upotrebe van odobrenih indikacija za ovu kombinaciju kod pacijenata sa akutnim koronarnim sindromom) (videti odeljak 4.5)
Tiklopidinom (videti odeljak 4.5)
Urikozuricima (videti odeljak 4.5)
Glukokortikoidima (osim supstitucione terapije hidrokortizonom) uz antiinflamatornu dozu acetilsalicilne kiseline (≥ 1 g po pojedinačnoj dozi i/ili ≥ 3g dnevno) (videti odeljak 4.5)
Pemetreksedom kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina između 45 mL/min i 80 mL/min) (videti odeljak 4.5)
Anagrelidom: povećan rizik od krvarenja i smanjen antitrombotičko dejstvo (videti odeljak 4.5) Askorbinska kiselina (vitamin C)
Potreban je oprez pri primeni askorbinske kiseline kod pacijenata:
koji imaju hiperoksaluriju, predispoziciju za kalcijum-oksalat nefrolitijazu ili rekurentnu nefrolitijazu
sa preopterećenjem gvožđem ili poremećajima u iskorišćenju gvožđa (talasemija, hemohromatoza, sideoblastična anemija)Napomena:
Jedna šumeća tableta sadrži 466,4 mg natrijuma. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenatakoji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.
Interakcije
U Sažetku karakteristika leka se koriste sledeće definicije:
Antiinflamatorna doza acetilsalicilne kiseline se definiše kao „ ≥ 1 g po pojedinačnoj dozi i/ili ≥ 3g dnevno“. Analgetička ili antipiretička doza acetilsalicilne kiseline se definiše kao „≥ 500 mg po pojedinačnoj dozi i/ili
< 3 g dnevno“.
Nekoliko supstanci učestvuje u interakcijama, usled svojstva da inhibiraju agregaciju trombocita: abciksimab, acetilsalicilna kiselina, cilostazol, klopidogrel, epoprostenol, eptifibatid, iloprost, iloprost, trometamol, prasugrel, tiklopidin, tirofiban, tikagrelor.
Upotreba većeg broja inhibitora agregacije trombocita povećava rizik od krvarenja, kao i njihove kombinacije sa heparinom ili sličnim molekulima, oralnim antikoagulansima ili drugim tromboliticima, te se mora uzeti u razmatranje uspostavljanje stalnog kliničkog monitoringa.
Kontraindikovane su kombinacije (videti odeljak 4.3):
Metotreksata u dozama većim od 20 mg/nedeljno sa antiinflamatornom, analgetičkom ili antipiretičkom dozom acetilsalicilne kiseline: povećana toksičnost metotreksata, posebno hematološka toksičnost (usled smanjenja renalnog klirensa metotreksata acetilsalicilnom kiselinom).
Oralnih antikoagulanasa sa antiinflamatornom, analgetičkom ili antipiretičkom dozom acetilsalicilne kiseline i kod pacijenata sa gastro-duodenalnim ulkusima u anamnezi: povećan rizik od krvarenja.
Ne preporučuju se kombinacije:
Oralnih antikoagulanasa sa analgetičkim i antipiretičkim dozama acetilsalicilne kiseline i kod pacijenata koji nemaju u anamnezi gastro-duodenalne ulkuse: povećan rizik od hemoragije.
Drugih nesteroidnih antiinflamatornh lekova (NSAIL) sa antiinflamatornim dozama acetilsalicilne kiseline, ili sa analgetičkim ili antipiretičkim dozama acetilsalicilne kiseline: povećan rizik od gastrointestinalnih ulkusa i hemoragija.
Niskomolekularnih heparina (i sličnih molekula) i nefrakcionisanih heparina u terapijskim dozama, ili kod starijih pacijenata (≥ 65 godina) bez obzira na dozu heparina, sa antiinflamatornim dozama acetilsalicilne kiseline ili sa analgetičkim ili antipiretičkim dozama acetilsalicilne kiseline: povećan rizik od hemoragije (inhibicja agregacije trombocita i nadražaj gastroduodenalne mukoze acetilsalicilnom kiselinom). Treba koristiti druge antiinflamatorne, analgetičke ili antipirietičke lekove.
Sa klopidogrelom (kod upotrebe van odobrenih indikacija za ovu kombinaciju kod pacijenata sa akutnim koronarnim sindromom): povećan rizik od krvarenja. Ukoliko se ne može izbeći istovremena primena, preporučuje se klinički monitoring.
Sa tiklopidinom: povećan rizik od hemoragije. Ukoliko se ne može izbeći istovremena primena, preporučuje se klinički monitoring.
Sa urikozuricima (benzbromaron, probenecid): smanjenje urikozuričkog dejtva usled kompeticije prilikom eliminacije morkaćne kiseline u renalnim tubulama.
Glukokortikoida (osim supstitucione terapije hidrokortizonom) sa antiinflamatornom dozom acetilsalicilne kiseline: povećan rizik od krvarenja.
Pemetrekseda kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina između 45 mL/min i 80 mL/min): povećan rizik od toksičnosti pemetreksada (usled smanjenja renalnog klirensa pemetrekseda acetilsalicilnom kiselinom) sa antiinflamatornom dozom acetilsalicilne kiseline.
Sa anagrelidom: povećan rizik od krvarenja i smanjen antitrombotičko dejstvo. Ukoliko se ne može izbeći istovremena primena, preporučuje se klinički monitoring.
Kombinacije koje zahtevaju mere opreza prilikom primene:
Diuretici, inhibitiori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE) i antagonisti angiotenzin II receptora sa antiinflamatornom dozom acetilsalicilne kiseline ili analgetičkom ili antipiretičkomo dozom acetilsalicilne kiseline: Akutna bubrežna insuficijencija se može javiti kod dehidriranih pacijenata usled smanjenja glomerularne filtracije i posledične smanjene renalne sinteze prostaglandina. Dodatno, može doći do smanjenog antihipertenzivnog efekta. Osigurati hidrataciju pacijenta i pratiti renalnu funkciju od početka terapije.
Metotreksat u dozama ≤ 20 mg/nedeljno sa antiinflamatornim dozama acetilsalicilne kiseline, ili analgetičkim ili antipiretičkim dozama dozama acetilsalicilne kiseline: Povećana toksičnost metotreksata, posebno hematološka toksičnost (usled smanjenja renalnog klirensa metotreksata acetilsalicilnom kiselinom). Krvnu sliku treba pratiti na nedeljnom nivou u toku prvih sedmica istovremene primene. Pažljivo praćenje se zahteva kod pacijenata sa oštećenjem buburežne funkcije (čak i slabe) kao i kod starijih pacijenata.
Sa klopidogrelom (kod odobrenih indikacija ove kombinacije kod pacijenata sa akutnim koronarnim sindromom): povećan rizik od krvarenja. Preporučuje se klinički monitoring.
Gastrointestinalni preparati, antacidi i aktivni ugalj: povećana renalna ekskrecija acetilsalicilne kiseline usled alkalizacije urina. Preporučuje se primena gastrointestinalnih preparata i antacida u razmaku od najmanje 2 sata u odnosu na primenu acetilsalicilne kiseline.
Pemetreksed kod pacijenata sa normalnom bubrežnom funkcijom: povećan rizik od toksičnosti pemetrekseda (usled smanjenja renalnog klirensa pemetrekseda acetilsalicilnom kiselinom) sa antiinflamatornim dozama acetilsalicilne kiseline. Treba pratiti bubrežnu funkciju.
Kombinacije koje treba uzeti u obzir:
Glukokortikoidi (osim supstitucione terapije hidrokortizonom) sa analgetičkim ili antipiretičkim dozama acetilsalicilne kiseline: povećan rizik od krvarenja.
Deferasiroks sa antiinflamatornim dozama acetilsalicilne kiseline, ili analgetičkim ili antipiretičkim dozama acetilsalicilne kiseline: povećan rizik od gastrointestinalnih ulceracija i hemoragije.
Niskomolekularni heparini (i slični molekuli) i nefrakcionisani heparini u preventivnim dozama kod pacijenata ispod 65 godina starosti: istovremena primena utiče na različite nivoe hemostaze povećavajući rizik od hemoragije. Zbog toga, kod pacijenata ispod 65 godina, pri istovremenoj primeni heparina u preventivnim dozama (ili sličnih molekula) i acetilsalicilne kiseline u bilo kojoj dozi, treba uzeti u obzir stalni klinički monitoring kao i laboratorijski monitoring ukoliko je potrebno.
Sa tromboliticima: povećan rizik od hemoragije.
Sa selektivnim inhibitorima ponovnog preuzimanja serotonina (citalopram ,escitalopram, fluoksetin, fluvoksamin, paroksetin, sertralin): povećan rizik od hemoragije.
deferoksamin: ukoliko se uzme sa askorbinskom kiselinom može doći do poremećaja srčane funkcije
Trudnoća i dojenje
Trudnoća
Inhibicija sinteze prostaglandina može štetno uticati na trudnoću i/ili embrio/fetalni razvoj. Podaci iz epidemioloških studija povećali ukazuju na povećan rizik od pobačaja, srčanih malformacija i gastroshize nakon upotrebe inhibitora sinteze prostaglandina u ranoj trudnoći.
Apsolutni rizik od kardiovaskularnih malformacija je povećan sa manje od 1% na približno 1,5%. Izgleda da se rizik povećava sa povećanjem doze i dužine lečenja.
Kod životinja, primena inhibitora sinteze prostaglandina dovodila je do povećanih gubitaka pre i nakon implantacije i do embriofetalne smrti. Dodatno, prijavljena je i povećana incidenca raznih malformacija, uključujući kardiovaskularne malformacije, kod životinja koje su primale inhibitore sinteze prostaglandina tokom organogenetske faze trudnoće.
Ukoliko nije apsolutno neophodno, acetilsalicilna kiselina se ne sme primeniti tokom prve 24 nedelje od amenoreje. Ukoliko acetilsalicilnu kiselinu treba primeniti kod žene koja hoće da ostane trudna ili kod trudnice u toku prvih 24 nedelja od amenoreje, doza treba da bude što je moguće niža, a dužina trajanja terapije što je moguće kraća.
Nakon 24 nedelje od amenoreje, svi inhibitori sinteze prostaglandina mogu izložiti fetus:
kardiopulmonarnoj toksičnosti (prevremeno zatvaranje ductus artheriosus-a i plućna hipertenzija)
oštećenju funkcije bubrega, koja može napredovati do bubrežne insuficijencije sa oligo-hidroamniozom.
U kasnoj trudnoći, kod majka i novorođenče može doći do::
produženog vremena krvarenja usled inhibiranja agregacije trombocita koje se može javiti čak i nakon primene veoma male doze acetilsalicilne kiseline
inhibiranje kontrakcije uterusa što dovodi do odloženog ili produženog porođaja
Posledično, acetilsalicilna kiselina je kontraindikovana u trudnoći nakon petog meseca (nakon 24 nedelja od amenoreje) (videti odeljak 4.3).Dojenje
Acetilsalicilna kiselina prelazi u majčino mleko: acetilsalicilna kiselina se zbog toga ne preporučuje tokom dojenja (videti odeljak 4.4).FertilitetPostoje dokazi da lekovi koji inhibiraju ciklooksigenazu ili sintezu prostaglandina mogu da smanje plodnost žena, tako što utiču na ovulaciju. Efekat je reverzibilan i prestaje prekidom lečenja.
Upravljanje vozilom
Acetilsalicilna kiselina nema uticaj na sposobnosti prilikom upravljanja vozilom i rukovanja mašinama.
Neželjena dejstva
Učestalost: nepoznata (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)Poremećaji krvi i limfnog sistema
Hemoragija i tendencije ka hemoragiji (epistakse, krvarenje desni, purpure, itd.) sa produženim vremenom krvarenja. Rizik od hemoragije može potrajati do 4 ili 8 dana nakon prekida primene acetilsalicilne kiseline. Može doći do povećanog rizika od hemoragije prilikom hirurške intervencije. Mogu se takođe javiti i intrakranijalne i gastrointestinalne hemoragije.Poremećaji imunskog sistema:
Reakcije preosetljivosti, anafilaktičke reakcije, astma, angioedemPoremećajni nervnog sistema:
Glavobolja, vrtoglavica, osećaj gubitka sluha, tinitus, koje uglavnom ukazuju na predoziranje. Intrakranijalna hemoragijaGastrointestinalni poremećaji :
Abdominalni bol
Okultna ili vidljiva gastrointestinalna hemoragija (hematemeza, melena, itd.) koja dovodi do anemije usled nedostatka gvožđa. Rizik od krvarenja je dozno zavisan.
Gastrične ulceracije i perforacijeHepatobilijarni poremećaji:
Povišena vrednost hepatičkih enzima, uglavnom reverzibilno po prestanku lečenja; oštećenje jetre, uglavnom hepatocelularno.Poremećaji kože i potkožnog tkiva
Urtikarija, reakcije na kožiOpšti poremećaji
Rey-ev sindrom (videti odeljak 4.4)Neželjena dejstva koja su prijavljena, a povezana su sa upotrebom askorbinske kiseline, nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka): Poremećaji imunskog sistema:
Reakcije preosetljivosti, anafilaktički šokGastrointestinalni poremećaji
Dijareja, mučnina, povraćanje, bol u gastrointestinalnom traktu abdominalni bolPrijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Predoziranje
Rizik od predoziranja je od značaja kod starijih pacijenata, a posebno kod dece (terapijsko predoziranje ili, češće, slučajno predoziranje) koje može biti sa smrtnim ishodom.Simptomi
Umereno trovanje:
Simptomi kao što su zujanje u ušima, osećaj oštećenja sluha, glavobolje i vrtoglavice mogu ukazivati na predoziranje i mogu se kontrolisati smanjivanjem doze.
Teško trovanje:
Simptomi obuhvataju: groznicu, hiperventilaciju, ketozu, respiratornu alkalozu, metaboličku acidozu, komu, kardiovaskularni kolaps, respiratornu insuficijenciju, izrazitu hipoglikemiju.
Kod dece, predoziranje može biti sa smrtnim ishodom pri pojedinačnoj dozi od 100 mg/kg.Hitno zbrinjavanje
Hitan odlazak u specijalizovanu bolnicu/odeljenje
Gastrointestinalna lavaža i primena aktivnog uglja
Kontrola acido-bazne ravnoteže
Alkalizacija urina uz kontrolu pH vrednosti urina
Hemodijaliza u slučaju teškog trovanja
Simptomatska terapija
Pojedinačni slučajevi akutnih i hroničnih predoziranja askorbinskom kiselinom su prikazani u literaturi. Predoziranje askorbinskom kiselinom može dovesti do oksidativne hemolize kod pacijenata sa nedostatkom glukoza-6-fosfat dehidrogenaze, diseminovane intravaskularne koagulacije i značajnog povećanja koncentracije oksalata u serumu i urinu.
Povećana koncentracija oksalata dovodi do stvaranja depozita kalcijum oksalata kod pacijenata na dijalizi. Osim toga, postoji nekoliko izveštaja koji pokazuju da velike doze vitamina C primenjenog oralno ili intravenski mogu izazvati stvaranje depozita kalcijum oksalata, kalcijum oksalat kristalurije, a kod pacijenata koji imaju predispoziciju za povećanu agregaciju kristala, tubulointersticijalnu nefropatiju i akutnu bubrežnu insuficijenciju.
Farmakodinamika
Farmakoterapijska grupa: Nervni sistem, ostali analgetici i antipiretici ATC šifra: N02BA51
Acetilsalicilna kiselina pripada klasi nesteroidnih antiinflamatornih lekova sa analgetičkim, antipiretičkim, antiinflamatornim osobinama. Mehanizam dejstva je ireverzibilna inhibicija enzima ciklooksigenaze, koji učestvuje u sintezi prostaglandina.
Acetilsalicilna kiselina se koristi u oralnim oblicima u dozama od 0,3 g do 1 g u terapiji blagog do umerenog bola i febrilnih stanja, npr. kod prehlade i gripa, za sniženje telesne temperature i bolova u zglobovima i mišićima.
Takođe se koristi u terapiji akutnih i hroničnih inflamatornih oboljenja kao što su reumatoidni artritis, osteoartritis i ankilozirajući spondilitis.
Acetilsalicilna kiselina takođe inhibira agregaciju trombocita blokiranjem sinteze tromboksana A2 u trombocitima. Doze od 75 mg do 300 mg dnevno se koriste za razne kardiovaskularne indikacije.
Askorbinska kiselina, vitamin rastvorljiv u vodi, je deo zaštitnog sistema organizma od kiseoničnih radikala i drugih oksidanasa endogenog i egzogenog porekla, koji takođe igraju određenu ulogu u zapaljenskim procesima i funkciji leukocita. I in vitro i in vivo eksperimenti ukazuju da askorbinska kiselina ima pozitivan efekat na leukocitni imunski odgovor kod ljudi.
Askorbinska kiselina je neophodna za sintezu osnovne intracelularne supstance (muko-polisaharidi), koja je, zajedno sa kolagenim vlaknima, odgovorna za zaptivanje zidova kapilara.
Kliničke studije su pokazale da kombinacija askorbinske kiseline i acetilsalicilne kiseline poboljšava zaštitu od oštećenja gastrointestinalnog trakta i oksidativnog stresa.
Farmakokinetika
Resorpcija:
Acetilsalicilna kiselina se brzo i u potpunosti resorbuje iz gastrointestinalnog trakta nakon oralne primene. Acetilsalicilna kiselina se konvertuje u glavni metabolit salicilnu kiselinu u toku i nakon repsorpcije. Najviše koncentracije u plazmi acetilsalicilne kiseline i salicilne kiseline se dostižu nakon 10-20 minuta odnosno 0,3-2 sata.Distribucija:
Acetilsalicilna kiselina i salicilna kiselina se u velikoj meri vezuju za proteine plazme i brzo se distribuiraju u sva tkiva. Salicilna kiselina se izlučuje u majčino mleko i prolazi placentalnu barijeru.Ekskrecija:
Salicilna kiselina se dominatno metaboliše u jetri. Metaboliti su salicilurna kiselina, salicil fenil glukuronid, salicil acil glukuronid, gentizinska kiselina i gentizurna kiselina.
Kinetika eliminacije salicilne kiseline zavisi od doze s obziromna to da je metabolizam limitran kapacitetom enzima jetre. Poluvreme eliminacije zato varira između 2 i 3 sata kod malih doza, a kod većih ide i do 15 sati. Salicilna kiselina i njeni metaboliti se uglavnom eliminišu mokraćom.
Resorpcija askorbinske kiseline (dozno zavisna u proksimalnom delu tankog creva) je ograničena. Sa povećanjem doze, smanjuje se bioraspoloživost (60-75% nakon 1g, 16% nakon 12 g). Neresorbovani deo se razlaže u debelom crevu, uglavnom na CO2 i organske kiseline. Kod zdravih odraslih osoba, maksimalni metabolički obrt od 40-50 mg/dnevno se dostiže pri koncentraciji u plazmi od 0.8-1.0 mg/dnevno. Pri jako visokim oralnim dozama, koncentracije u plazmi od 4.2 mg/dl se kratkotrajno dostižu nakon 3 sata. Pod ovim uslovima, askorbinska kiselina se predominatno (više od 80%) izlučuje nepromenjeno putem urina (poluvreme eliminacije 2.9 sata). Rezerve u telu su najmanje 1,5 g, nakon redovnog unosa približno 180 mg/dnevno. Značajno nakupljanje je u štitnoj žlezdi, nadbubrežnim žlezdama, sočivu i belim krvnim zrncima.
Нема коментара:
Постави коментар