Knjiga Ričarda Ablina, čoveka koji tvrdi da je 1970. godine identifikovao PSA, ponovo je pokrenula debatu među lekarima – da li je PSA test potreban ili je čak štetan?
Jedan od tri muškarca starosti od 40 do 60 godina ima rak prostate, a rizik dalje raste sa godinama. Zdravstvo se trudi da se makar što ranije otkrije ova bolest, ali postoje brojne kontroverze u vezi sa načinima na koji se to radi.
Knjiga Ričarda Ablina, čoveka koji tvrdi da je 1970. godine identifikovao PSA (specifični antigen prostate), ponovo je pokrenula debatu među lekarima. Evo kako je knjiga predstavljena na Amazonu:
“Svake godine, više od milion muškaraca bude podvrgnuto bolnim biopsijama prostate i izvede se više od 100.000 radikalnih prostatektomija koje dovode do inkontinencije i impotencije. Ali šokantna je činjenica da većina ovih muškaraca nikada ne bi umrla od ove vrste kancera, koja najčešće raste toliko sporo da nikada čak ni ne napusti prostatu.”
“Kako smo došli do toga da se toliko mnogo nepotrebnih testova i operacija izvrši? U knjizi ’The Great Prostate Hoax’ (Velika prevara o prostati), Ričard Ablin otkriva kako je njegovo otkriće iz 1970. godine, specifični antigen prostate PSA, preuzeto od strane farmaceutske industrije i pretvoreno u multimilijarderski posao.”
“On dokazuje da njegovo otkriće PSA nikada nije bilo zamišljeno kao deo trijaže za rak prostate, a ipak je test patentiran i zatim 1994. godine odobren od strane američke Uprave za hranu i lekove (FDA). Danas, lekari i žrtve počinju da svedoče o štetnosti testa, i počinju da tragaju za pravim markerima za rak prostate.”
Zaista, visok nivo PSA ne znači obavezno i da muškarac ima rak, niti nizak PSA znači da on može biti bezbrižan. Sa druge strane, podaci pokazuju da je smrtnost od kancera prostate smanjena za 45% između 1993. i 2010. godine, što sugeriše da su ovi testovi možda od pomoći.
Opet, nivo je počeo da opada pre nego što je PSA test mogao da pokaže značajniji efekat, a skrininzi su možda otkrivali i tumore koji nikada ne bi postali smrtonosni, na taj način veštački podižući broj preživelih.
Kao i kontroverza o mamografima, ni ova ne pomaže običnom čoveku koji mora da vodi računa o svom zdravlju. Muškarcima ostaje, iako neprijatan, sasvim bezbedan digitorektalni pregled.
Jedan od tri muškarca starosti od 40 do 60 godina ima rak prostate, a rizik dalje raste sa godinama. Zdravstvo se trudi da se makar što ranije otkrije ova bolest, ali postoje brojne kontroverze u vezi sa načinima na koji se to radi.
Knjiga Ričarda Ablina, čoveka koji tvrdi da je 1970. godine identifikovao PSA (specifični antigen prostate), ponovo je pokrenula debatu među lekarima. Evo kako je knjiga predstavljena na Amazonu:
“Svake godine, više od milion muškaraca bude podvrgnuto bolnim biopsijama prostate i izvede se više od 100.000 radikalnih prostatektomija koje dovode do inkontinencije i impotencije. Ali šokantna je činjenica da većina ovih muškaraca nikada ne bi umrla od ove vrste kancera, koja najčešće raste toliko sporo da nikada čak ni ne napusti prostatu.”
“Kako smo došli do toga da se toliko mnogo nepotrebnih testova i operacija izvrši? U knjizi ’The Great Prostate Hoax’ (Velika prevara o prostati), Ričard Ablin otkriva kako je njegovo otkriće iz 1970. godine, specifični antigen prostate PSA, preuzeto od strane farmaceutske industrije i pretvoreno u multimilijarderski posao.”
“On dokazuje da njegovo otkriće PSA nikada nije bilo zamišljeno kao deo trijaže za rak prostate, a ipak je test patentiran i zatim 1994. godine odobren od strane američke Uprave za hranu i lekove (FDA). Danas, lekari i žrtve počinju da svedoče o štetnosti testa, i počinju da tragaju za pravim markerima za rak prostate.”
Zaista, visok nivo PSA ne znači obavezno i da muškarac ima rak, niti nizak PSA znači da on može biti bezbrižan. Sa druge strane, podaci pokazuju da je smrtnost od kancera prostate smanjena za 45% između 1993. i 2010. godine, što sugeriše da su ovi testovi možda od pomoći.
Opet, nivo je počeo da opada pre nego što je PSA test mogao da pokaže značajniji efekat, a skrininzi su možda otkrivali i tumore koji nikada ne bi postali smrtonosni, na taj način veštački podižući broj preživelih.
Kao i kontroverza o mamografima, ni ova ne pomaže običnom čoveku koji mora da vodi računa o svom zdravlju. Muškarcima ostaje, iako neprijatan, sasvim bezbedan digitorektalni pregled.
Нема коментара:
Постави коментар