Infekcija iz srednjeg uva širi se u endo-kranijum performiranim putevima kao što su prelomi temporalne kosti ili iz labirinta. Infekcija iz labirinta najčešće prolazi u subarahnoidalni prostor, retko formira apsces u unutrašnjem slušnom hodniku ili ekstraduralni apsces u blizini sacusa en-dolvphaticusa.
Najčešći put širenja infekcije je direktan posredstvom osteitisa ili erozijom kosti od strane holesteatoma. Redi put širenja su arterijski i venski put koji je moguć trom-boflebitisom v. emissaryae mastoida.
Meningitis otogenes
Otogeni meningitis je gnojno zapaljenje meke moždanice nastalo kao komplikacija akutnog ili češće hroničnog otitisa. Najčešći prouzrokovači su Haemophylus influenzae, Streptococcus pyogenes, Bacilus proteus i Pseudomonas.
Put širenja infekcije je najčešće direktan sa kosti na meninge, a rede je performira-nim putevima kroz frakturne pukotine ili labirint. Patoanatomski substrat je u početku serozna eksudacija, a kasnije gnojna.
Klinička slika
Glavobolja, povraćanje bez napora, povišena telesna temperatura.
Fotofobija, agitiranost, ukočen vrat (što može izostati u prvih nekoliko dana).
3. Otološki simptomi kao što je bol u uvu, sekrecija iz uva.
Žarišni znaci su retki i upućuju na sub-druralni apsces ili moždani apsces.
Ukoliko se ne leci, dolazi do gubitka svesti i egzitusa.
Dijagnoza
Anamnestički podaci o zapaljenjskom oboljenju uva, akutnom ili hroničnom.
Pozitivni meningealni znaci (Kernig i Brudzinski).
3- Povišena telesna temperatura, preko 38 stepeni Celzijusa uz usporavanje pulsa.
Pregled očnog dna može da ukaže na edem papile.
Lumbalna punkcija i biohemijski pregled likvora (prisustvo belančevina, po-limorfonukleara).
CT pregled endokranijuma u cilju otkrivanja moždanog apscesa.
Diferencijalna dijagnoza
Meningitisi druge etiologije (serozni,me-ningokokni i tuberkulozni)
Terapija
Intenzivna antibiotska terapija prime-nom tri antibiotika i to kristalni penicillin do 20 miliona jedinica dnevno podeljeno u četiri doze.
Antibiotik širokog spektra najčešće iz grupe cefalosporina.
3. Metronidazol u cilju saniranja anaerob-ne infekcije.
Po saniranju simptoma meningitisa bolesnik se upućuje na otološku hiruršku terapiju.
Najčešći put širenja infekcije je direktan posredstvom osteitisa ili erozijom kosti od strane holesteatoma. Redi put širenja su arterijski i venski put koji je moguć trom-boflebitisom v. emissaryae mastoida.
Meningitis otogenes
Otogeni meningitis je gnojno zapaljenje meke moždanice nastalo kao komplikacija akutnog ili češće hroničnog otitisa. Najčešći prouzrokovači su Haemophylus influenzae, Streptococcus pyogenes, Bacilus proteus i Pseudomonas.
Put širenja infekcije je najčešće direktan sa kosti na meninge, a rede je performira-nim putevima kroz frakturne pukotine ili labirint. Patoanatomski substrat je u početku serozna eksudacija, a kasnije gnojna.
Klinička slika
Glavobolja, povraćanje bez napora, povišena telesna temperatura.
Fotofobija, agitiranost, ukočen vrat (što može izostati u prvih nekoliko dana).
3. Otološki simptomi kao što je bol u uvu, sekrecija iz uva.
Žarišni znaci su retki i upućuju na sub-druralni apsces ili moždani apsces.
Ukoliko se ne leci, dolazi do gubitka svesti i egzitusa.
Dijagnoza
Anamnestički podaci o zapaljenjskom oboljenju uva, akutnom ili hroničnom.
Pozitivni meningealni znaci (Kernig i Brudzinski).
3- Povišena telesna temperatura, preko 38 stepeni Celzijusa uz usporavanje pulsa.
Pregled očnog dna može da ukaže na edem papile.
Lumbalna punkcija i biohemijski pregled likvora (prisustvo belančevina, po-limorfonukleara).
CT pregled endokranijuma u cilju otkrivanja moždanog apscesa.
Diferencijalna dijagnoza
Meningitisi druge etiologije (serozni,me-ningokokni i tuberkulozni)
Terapija
Intenzivna antibiotska terapija prime-nom tri antibiotika i to kristalni penicillin do 20 miliona jedinica dnevno podeljeno u četiri doze.
Antibiotik širokog spektra najčešće iz grupe cefalosporina.
3. Metronidazol u cilju saniranja anaerob-ne infekcije.
Po saniranju simptoma meningitisa bolesnik se upućuje na otološku hiruršku terapiju.
Нема коментара:
Постави коментар