Mali broj ljudi ima intaktan potporni aparat zuba (parodoncijum). Oboljenja potpornog aparata zuba počinju još u detinjstvu. Jednim od najvažnijih etioloških faktora za nastanak oboljenja potpornog aparata zuba smatra se dentalni plak. Oboljenja potpornog aparata zuba počinju gingivitima, da bi vremenom progredirala i dovela do promena koje zahvataju periodoncijum, alveolarnu kost i cement korena zuba (parodontopatije). Oboljenja parodoncijuma za posledicu imaju prevremeni gubitak zuba. Zbog toga otkrivanje grupa i pojedinaca visokog rizika za nastanak oboljenja parodoncijuma je od velikog značaja za planiranje prevencije ovog oboljenja.
Opšti parametri
Opšti parametri koji su bitni u otkrivanju grupa i pojedinaca visokog rizika za nastanak oboljenja parodoncijuma su: pol, rasa, socio-ekonomske grupe, uzrast, imuni status, imunosupresija, ishrana, sistemske bolesti, neželjeno dejstvo lekova i stres.
Velika epidemiološka ispitivanja su pokazala da pol i rasa nisu od presudnog značaja za nastanak oboljenja parodoncijum. Socio-ekonomski uslovi mogu uticati na nastanak oboljenja potpornog aparata zuba. Ispitivanja su pokazala da u slučajevima težih socio-ekonomskih uslova, oboljenja potpornog aparata zuba su češća. Oboljenja potpornog aparata zuba ne zavise samo od uzrasta, već i od mnogih drugih faktora. Imuni status se prema današnjim naučnim saznanjima smatra jednim od najvažnijih parametara u očuvanju zdravlja parodoncijuma. Dok god je domaćin u stanju da svojim imunim sistemom drži pod kontrolom sve etiološke agense, dotle neće biti kliničkih znakova oboljenja potpornog aparata zuba.
Izmenjeni imuni odgovor, pre svega imunosupresija se manifestuje većim i bržim oštećenjima potpornog aparata zuba. Pravilni izbor hrane, njena digestija i apsorpcija bitno doprinose očuvanju zdravlja potpornog aparata zuba.
Sistemske bolesti ne mogu izazvati nastanak oboljenja parodoncijuma, ali zato mogu ubrzati procese destrukcije jednom već započetog oboljenja pardoncijuma. Na ubrzavanje oboljenja potpornog aparata zuba posebno utiču Diabetes mellitus, neu- topenia, leukemia, AIDS, sindrom lenjih leukocita, Kronova bolest, Adisonova bolest i dr.
Neželjeno dejstvo lekova uz dentalni plak utiče na širenje oboljenja potpornog aparata zuba. U grupu lekova koji utiču na pojavu neželjenih efekata na parodonci- jumu ubrajamo: ciklosporine, citostatike, hidantoinske preparate, kortikosteroide, hloranfenikol, kao i dugotrajna upotreba hormonskih kontraceptivnih sredstava.
Iako objektivno nemerljiv, smatra se da stres utiče na destruktivne procese u potpornom aparatu zuba.
Klinički parametri
U kliničke parametre za otkrivanje grupa i pojedinaca visokog rizika za nastanak oboljenja parodoncijuma svrstavaju se stepen oralne higijene, intenzitet bolesti prema uzrastu, stepen labavljenja zuba i loše konzervativne i protetske nadoknade.
Stepen oralne higijene ukazuje na činjenicu koliko pacijent vodi računa o svom zdravlju. Što je stepen oralne higijene niži to je rizik od nastanka oboljenja parodoncijuma veći. Sto je pacijent mlađi a intenzitet bolesti teži to je i prognoza bolesti lošija. Stepen labavljenja zuba nam pokazuje na nivo destrukcije potpornog aparata zuba i samim tim na težinu bolesti. Loše konzervativne i protetske nadoknade povećavaju rizik za nastanak oboljenja parodoncijuma pa ih je zbog toga neophodno ukloniti i uraditi nove nadoknade.
Laboratorijski parametri
Laboratorijski parametri za otkrivanje grupa i pojedinaca visokog rizika za nastanak oboljenja parodoncijuma obuhvataju perifernu krv, pljuvačku, gingivalnu tečnost, subgingivalni dentalni plak i tkivo.
Periferna krv nam svojim sastavom ukazuje na stepen sposobnosti domaćina da savlada štetne nokse koje su u stanju da dovedu do oboljenja parodoncijuma. Posebna pažnja se posvećuje broju i aktivnosti leukocita, titra antitela na patogene faktore i markere sistemskih bolesti.
Pljuvačka predstavlja bitan faktor u zaštiti oralne sluzokože, zuba i parodoncijuma. Analizom sastava pljuvačke moguće je proceniti stepen rizika za nastanak oboljenja parodoncijuma. Posebno treba posmatrati titar antitela, nivo enzima, broj i sastav mikroorganizama (oralna flora) i ćelije.
Gingivalna tečnost je bitan faktor u proceni zdravlja i rizika za nastanak oboljenja parodoncijuma, ali i marker aktivnosti oboljenja Laboratorijske analize gi- ngivalne tečnosti moraju obuhvatiti totalne proteine, izolovane i neizolovane proteine, ćelije i njihov funkcionalni kapacitet, titar antitela, nivo enzima, toksina, citoki- na (interleukin 1, prostaglandin E2) kao i pH.
Subgingivalni dentalni plak je po svom sastavu veoma promenljiv. Laboratorijskom analizom treba utvrditi vrstu i broj mikroorganizama, kao i količinu i vrstu prisutnih enzima i toksina. Ispitivanja su pokazala da mikrobni sastav subgingiva- lnog dentalnog plaka ukazuje na stepen rizika i obim oboljenja potpornog aparata zuba.
Tkivo gingive laboratorijskim ispitivanjem može pokazati .uspešnost ih neu- spešnost domaćina da se zaštiti od štetnih noksi, prisustvom inflamatome i imunske ćelijske populacije, oštećenja epitela i vezivno-tkivnih elemenata
Opšti parametri
Opšti parametri koji su bitni u otkrivanju grupa i pojedinaca visokog rizika za nastanak oboljenja parodoncijuma su: pol, rasa, socio-ekonomske grupe, uzrast, imuni status, imunosupresija, ishrana, sistemske bolesti, neželjeno dejstvo lekova i stres.
Velika epidemiološka ispitivanja su pokazala da pol i rasa nisu od presudnog značaja za nastanak oboljenja parodoncijum. Socio-ekonomski uslovi mogu uticati na nastanak oboljenja potpornog aparata zuba. Ispitivanja su pokazala da u slučajevima težih socio-ekonomskih uslova, oboljenja potpornog aparata zuba su češća. Oboljenja potpornog aparata zuba ne zavise samo od uzrasta, već i od mnogih drugih faktora. Imuni status se prema današnjim naučnim saznanjima smatra jednim od najvažnijih parametara u očuvanju zdravlja parodoncijuma. Dok god je domaćin u stanju da svojim imunim sistemom drži pod kontrolom sve etiološke agense, dotle neće biti kliničkih znakova oboljenja potpornog aparata zuba.
Izmenjeni imuni odgovor, pre svega imunosupresija se manifestuje većim i bržim oštećenjima potpornog aparata zuba. Pravilni izbor hrane, njena digestija i apsorpcija bitno doprinose očuvanju zdravlja potpornog aparata zuba.
Sistemske bolesti ne mogu izazvati nastanak oboljenja parodoncijuma, ali zato mogu ubrzati procese destrukcije jednom već započetog oboljenja pardoncijuma. Na ubrzavanje oboljenja potpornog aparata zuba posebno utiču Diabetes mellitus, neu- topenia, leukemia, AIDS, sindrom lenjih leukocita, Kronova bolest, Adisonova bolest i dr.
Neželjeno dejstvo lekova uz dentalni plak utiče na širenje oboljenja potpornog aparata zuba. U grupu lekova koji utiču na pojavu neželjenih efekata na parodonci- jumu ubrajamo: ciklosporine, citostatike, hidantoinske preparate, kortikosteroide, hloranfenikol, kao i dugotrajna upotreba hormonskih kontraceptivnih sredstava.
Iako objektivno nemerljiv, smatra se da stres utiče na destruktivne procese u potpornom aparatu zuba.
Klinički parametri
U kliničke parametre za otkrivanje grupa i pojedinaca visokog rizika za nastanak oboljenja parodoncijuma svrstavaju se stepen oralne higijene, intenzitet bolesti prema uzrastu, stepen labavljenja zuba i loše konzervativne i protetske nadoknade.
Stepen oralne higijene ukazuje na činjenicu koliko pacijent vodi računa o svom zdravlju. Što je stepen oralne higijene niži to je rizik od nastanka oboljenja parodoncijuma veći. Sto je pacijent mlađi a intenzitet bolesti teži to je i prognoza bolesti lošija. Stepen labavljenja zuba nam pokazuje na nivo destrukcije potpornog aparata zuba i samim tim na težinu bolesti. Loše konzervativne i protetske nadoknade povećavaju rizik za nastanak oboljenja parodoncijuma pa ih je zbog toga neophodno ukloniti i uraditi nove nadoknade.
Laboratorijski parametri
Laboratorijski parametri za otkrivanje grupa i pojedinaca visokog rizika za nastanak oboljenja parodoncijuma obuhvataju perifernu krv, pljuvačku, gingivalnu tečnost, subgingivalni dentalni plak i tkivo.
Periferna krv nam svojim sastavom ukazuje na stepen sposobnosti domaćina da savlada štetne nokse koje su u stanju da dovedu do oboljenja parodoncijuma. Posebna pažnja se posvećuje broju i aktivnosti leukocita, titra antitela na patogene faktore i markere sistemskih bolesti.
Pljuvačka predstavlja bitan faktor u zaštiti oralne sluzokože, zuba i parodoncijuma. Analizom sastava pljuvačke moguće je proceniti stepen rizika za nastanak oboljenja parodoncijuma. Posebno treba posmatrati titar antitela, nivo enzima, broj i sastav mikroorganizama (oralna flora) i ćelije.
Gingivalna tečnost je bitan faktor u proceni zdravlja i rizika za nastanak oboljenja parodoncijuma, ali i marker aktivnosti oboljenja Laboratorijske analize gi- ngivalne tečnosti moraju obuhvatiti totalne proteine, izolovane i neizolovane proteine, ćelije i njihov funkcionalni kapacitet, titar antitela, nivo enzima, toksina, citoki- na (interleukin 1, prostaglandin E2) kao i pH.
Subgingivalni dentalni plak je po svom sastavu veoma promenljiv. Laboratorijskom analizom treba utvrditi vrstu i broj mikroorganizama, kao i količinu i vrstu prisutnih enzima i toksina. Ispitivanja su pokazala da mikrobni sastav subgingiva- lnog dentalnog plaka ukazuje na stepen rizika i obim oboljenja potpornog aparata zuba.
Tkivo gingive laboratorijskim ispitivanjem može pokazati .uspešnost ih neu- spešnost domaćina da se zaštiti od štetnih noksi, prisustvom inflamatome i imunske ćelijske populacije, oštećenja epitela i vezivno-tkivnih elemenata
Нема коментара:
Постави коментар