MIKROORGANIZMI, kao najčešći etiološki faktor dospevaju u pulpu na sledeće načine:
Preko dentinskih kanalića eksponiranih karijesom, preko pukotine između ispuna i zida kaviteta, direktno preko oštećenog zida komore pulpe i kod frakture čvrstih zubnih tkiva.
Iz periodoncijuma preko pulpoperiodoncijumskih kanala, ili retrogradno (preko apeksnog otvora) kod uznapredeovanih parodontopatija sa dubokim paro- dontalnim džepovima.
Kod abrazije, milolize, klinaste erozije, preparacije kaviteta i protetskog brušenja zuba.
Hematogenim ili limfnim putem (grip, tifus, milijama tuberkuloza, piogene infekcije, septikalije i dr.). U ovim slučajevima obično je zahvaćen veći broj zuba.
Da bi se sprečilo prodiranje mikroorganizama i njihovo štetno delovanje treba preduzeti sledeće mere zaštite:
Eksponirani dentin treba zaštititi odgovarajućim podlogama, lakovima, lajnerima, zaštitnim krunicama, a kod fraktura stimulacijom dentinogeneze odgovarajućim medikamentima na bazi cink oksid eugenola ili kalijum hidroksida. Pravilnom obradom rubova kaviteta (prizme gleđi) sprečava se njihovo odla- manje što onemogućava pojavu sekundarnog karijesa, a adekvatnim nagriza- njem prizama gleđi, uz aplikaciju adheziva omogućava se dobar pripoj estetskih ispuna i sprečava se stvaranje mikropukotine i prodor mikroorganizama u dentinske kanaliće, a samim tim i prema pulpi.
Kod paradontopatija na vreme treba preduzeti pravilno lečenje, a ukoliko dođe do oboljenja pulpe izvršiti odgovarajući endodontski tretman.
Kod abrazija, miloliza i klinastih erozija treba odmah delovati preventivno aplikacijom sredstava na bazi fluora, ili u zavisnosti od uznapredovalosti procesa preduzeti odgovarajući konzervativni, ili protetski tretman.
Bakterijemije i septikemije treba lečiti kauzalno.
Posebno treba istaći prisustvo beličastih mrlja koje se često vide na većem broju zuba pre nego što se formira kavitet. Tu se radi o hemijskim i fizičkim prome- nama u strukturi kristala apatita koje se odvijaju u vidu nekompletne demineraliza- cije kristala. Njihova veličina i raspored su poremećeni što uslovaljava promene u načinu reflektovanja svetlosti. Veoma je važno da se ove lezije ne sondiraju grubo oštrom sondom jer postoji mogućnost formiranja kavuma bez izgleda za njihovo dalje prevenitvno tretiranje. Ukoliko je formiran makar i mah kavitet on mora biti saniran.
Remineralizacija kristala apatita moguća je mineralima prisutnim u plaku i pljuvačci čime se napredovanje karijesa zaustavlja. U tom stadijumu preporučuje se tretiranje beličastih mrlja lokalnom aplikacijom fluora u obliku želea, rastvora ih pasta za zube. Takođe se savetuje nekariogena ili slabo kariogena ishrana uz pravilnu oralnu higijenu.
Preko dentinskih kanalića eksponiranih karijesom, preko pukotine između ispuna i zida kaviteta, direktno preko oštećenog zida komore pulpe i kod frakture čvrstih zubnih tkiva.
Iz periodoncijuma preko pulpoperiodoncijumskih kanala, ili retrogradno (preko apeksnog otvora) kod uznapredeovanih parodontopatija sa dubokim paro- dontalnim džepovima.
Kod abrazije, milolize, klinaste erozije, preparacije kaviteta i protetskog brušenja zuba.
Hematogenim ili limfnim putem (grip, tifus, milijama tuberkuloza, piogene infekcije, septikalije i dr.). U ovim slučajevima obično je zahvaćen veći broj zuba.
Da bi se sprečilo prodiranje mikroorganizama i njihovo štetno delovanje treba preduzeti sledeće mere zaštite:
Eksponirani dentin treba zaštititi odgovarajućim podlogama, lakovima, lajnerima, zaštitnim krunicama, a kod fraktura stimulacijom dentinogeneze odgovarajućim medikamentima na bazi cink oksid eugenola ili kalijum hidroksida. Pravilnom obradom rubova kaviteta (prizme gleđi) sprečava se njihovo odla- manje što onemogućava pojavu sekundarnog karijesa, a adekvatnim nagriza- njem prizama gleđi, uz aplikaciju adheziva omogućava se dobar pripoj estetskih ispuna i sprečava se stvaranje mikropukotine i prodor mikroorganizama u dentinske kanaliće, a samim tim i prema pulpi.
Kod paradontopatija na vreme treba preduzeti pravilno lečenje, a ukoliko dođe do oboljenja pulpe izvršiti odgovarajući endodontski tretman.
Kod abrazija, miloliza i klinastih erozija treba odmah delovati preventivno aplikacijom sredstava na bazi fluora, ili u zavisnosti od uznapredovalosti procesa preduzeti odgovarajući konzervativni, ili protetski tretman.
Bakterijemije i septikemije treba lečiti kauzalno.
Posebno treba istaći prisustvo beličastih mrlja koje se često vide na većem broju zuba pre nego što se formira kavitet. Tu se radi o hemijskim i fizičkim prome- nama u strukturi kristala apatita koje se odvijaju u vidu nekompletne demineraliza- cije kristala. Njihova veličina i raspored su poremećeni što uslovaljava promene u načinu reflektovanja svetlosti. Veoma je važno da se ove lezije ne sondiraju grubo oštrom sondom jer postoji mogućnost formiranja kavuma bez izgleda za njihovo dalje prevenitvno tretiranje. Ukoliko je formiran makar i mah kavitet on mora biti saniran.
Remineralizacija kristala apatita moguća je mineralima prisutnim u plaku i pljuvačci čime se napredovanje karijesa zaustavlja. U tom stadijumu preporučuje se tretiranje beličastih mrlja lokalnom aplikacijom fluora u obliku želea, rastvora ih pasta za zube. Takođe se savetuje nekariogena ili slabo kariogena ishrana uz pravilnu oralnu higijenu.
Нема коментара:
Постави коментар