Otoskleroza je naziv za abnormalni rast kosti u srednjem uhu i čest je uzrok gubitka sluha kod odraslih.
Gubitak sluha je obično sprovodan, što znači da pogađa koščice srednjeg uha koje sprovode zvuk u unutrašnje uho. Može nastupiti i oštećenje živaca i senzorna gluvoća.
Zbog nedostatka objektivnih simptoma često se kaže da je ovo bolest kod koje bolesnik ništa ne čuje, a lekar ništa ne vidi.
Otoskleroza može uzrokovati različite vrste gubitka sluha, a to zavisi od strukturama koje su zahvaćene bolešću. Otoskleroza obično prvo pogađa uzengiju, koja je u bliskom kontaktu sa bubnom opnom. Abnormalni rast kosti pričvrsti onemogućava pokretanje uzengije i zvuk se ne sprovodi. Zbog toga što je onemogućeno sprovođenje zvuka, ovaj se tip nagluvosti još naziva sprovodna, ili konduktivna nagluvost.
Ređe otoskleroza uzrokuje oštećenje slušnog nerva pa nastupa i senzoneuralni gubitak sluha
Uzrok otoskleroze nije jasan. Poznato je da se javlja češće u nekim porodicama, odnosno postoji genetska predispozicija. Kost u našem telu se stalno obnavlja, a kod otoskleroze je, izgleda, poremećeno obnavljanje. Postoje određeni dokazi o povezanosti virusnih infekcije i otoskleroze.
Istraživanja pokazuju da su žene bele rase i srednjih godina pod najvećim rizikom za obolevanje od otoskleroze. Istraživanja takođe pokazuju povezanost između otoskleroze i hormonskih promena u trudnoći, jer se bolest češće otkriva, ili pogoršava u trudnoći i nakon porođaja.
Koji su simptomi i znaci otoskleroze?
gubitak i progresivno slabljenje sluha je najčešći simptom
nagluvost je obično obostrana i u početku sprovodnog karaktera
razvija se postupno, sa godinama, ali se može pogoršavati i naglo nastati
mnogi bolesnici prvo uočavaju da ne mogu čuti zvukove niske frekvence, ili da više ne čuju šapat
osim gubitka sluha mogući simptomi su vrtoglavica, poremećaji ravnoteže i tinitus (šum u uhu)
senzorni gubitak sluha, može takođe nastati
u uznapredovaloj fazi bolesti nastaju društvene poteškoće zbog gubitka komunikacije sa okolinom, a ponekad i psihičke promene
Kako se postavlja dijagnoza otoskleroze?
Dijagnozu obično postavlja otorinolaringolog (specijalista za bolesti uha, grla i nosa).
Nakon razgovora sa bolesnikom sprovodi se pregled spoljašnjeg uha i specifični testovi; audiogram i timpanogram kojima se analizira senzitivitet i sprovodna funkcija.
Kako se leči otoskleroza?
Kako uzrok nije poznat, ne postoji uzročno već samo simptomatsko lečenje otoskleroze.
Uspeh se može postići samo hirurškom intervencijom. Operacija se naziva stapedektomija i podrazumeva vadjenje uzengije, a zahvaćena kost se nadomeštava protezom.
U retkim slučajevima zahvat može pogoršati sluh i to bi trebalo objasniti pacijentu.
Ako se radi o blagom gubitku sluha, operacija ne mora biti lečenje izbora, već se sprovodi praćenje stanja, a oboljšanje se može postići slušnim aparatima koji se postavljaju nakon savetovanja sa lekarom.
Trenutno se istraživači bave razumevanjem nastanka bolesti, npr. otkrivanjem gena koji uzrokuju otosklerozu. Druga istraživanja bave se procenom delotvornosti lasera koji se odnedavno koriste u hirurgiji, sredstvima za pojačavanje zvuka i proučavanjem raznih vrsta novih proteza.
Gubitak sluha je obično sprovodan, što znači da pogađa koščice srednjeg uha koje sprovode zvuk u unutrašnje uho. Može nastupiti i oštećenje živaca i senzorna gluvoća.
Zbog nedostatka objektivnih simptoma često se kaže da je ovo bolest kod koje bolesnik ništa ne čuje, a lekar ništa ne vidi.
Otoskleroza može uzrokovati različite vrste gubitka sluha, a to zavisi od strukturama koje su zahvaćene bolešću. Otoskleroza obično prvo pogađa uzengiju, koja je u bliskom kontaktu sa bubnom opnom. Abnormalni rast kosti pričvrsti onemogućava pokretanje uzengije i zvuk se ne sprovodi. Zbog toga što je onemogućeno sprovođenje zvuka, ovaj se tip nagluvosti još naziva sprovodna, ili konduktivna nagluvost.
Ređe otoskleroza uzrokuje oštećenje slušnog nerva pa nastupa i senzoneuralni gubitak sluha
Uzrok otoskleroze nije jasan. Poznato je da se javlja češće u nekim porodicama, odnosno postoji genetska predispozicija. Kost u našem telu se stalno obnavlja, a kod otoskleroze je, izgleda, poremećeno obnavljanje. Postoje određeni dokazi o povezanosti virusnih infekcije i otoskleroze.
Istraživanja pokazuju da su žene bele rase i srednjih godina pod najvećim rizikom za obolevanje od otoskleroze. Istraživanja takođe pokazuju povezanost između otoskleroze i hormonskih promena u trudnoći, jer se bolest češće otkriva, ili pogoršava u trudnoći i nakon porođaja.
Koji su simptomi i znaci otoskleroze?
gubitak i progresivno slabljenje sluha je najčešći simptom
nagluvost je obično obostrana i u početku sprovodnog karaktera
razvija se postupno, sa godinama, ali se može pogoršavati i naglo nastati
mnogi bolesnici prvo uočavaju da ne mogu čuti zvukove niske frekvence, ili da više ne čuju šapat
osim gubitka sluha mogući simptomi su vrtoglavica, poremećaji ravnoteže i tinitus (šum u uhu)
senzorni gubitak sluha, može takođe nastati
u uznapredovaloj fazi bolesti nastaju društvene poteškoće zbog gubitka komunikacije sa okolinom, a ponekad i psihičke promene
Kako se postavlja dijagnoza otoskleroze?
Dijagnozu obično postavlja otorinolaringolog (specijalista za bolesti uha, grla i nosa).
Nakon razgovora sa bolesnikom sprovodi se pregled spoljašnjeg uha i specifični testovi; audiogram i timpanogram kojima se analizira senzitivitet i sprovodna funkcija.
Kako se leči otoskleroza?
Kako uzrok nije poznat, ne postoji uzročno već samo simptomatsko lečenje otoskleroze.
Uspeh se može postići samo hirurškom intervencijom. Operacija se naziva stapedektomija i podrazumeva vadjenje uzengije, a zahvaćena kost se nadomeštava protezom.
U retkim slučajevima zahvat može pogoršati sluh i to bi trebalo objasniti pacijentu.
Ako se radi o blagom gubitku sluha, operacija ne mora biti lečenje izbora, već se sprovodi praćenje stanja, a oboljšanje se može postići slušnim aparatima koji se postavljaju nakon savetovanja sa lekarom.
Trenutno se istraživači bave razumevanjem nastanka bolesti, npr. otkrivanjem gena koji uzrokuju otosklerozu. Druga istraživanja bave se procenom delotvornosti lasera koji se odnedavno koriste u hirurgiji, sredstvima za pojačavanje zvuka i proučavanjem raznih vrsta novih proteza.
Нема коментара:
Постави коментар