Pljuvačne žlezde se mogu podeliti na tri velike žlezde koje su parne
Parotidna žlezda koja se nalazi ispod uha i nalazi se obostrano. Oko 10% tumora ovih žlezda javlja se u ovoj žlezdi. Većina ovih tumora su dobroćudni.
Submandibularna žlezda nalazi se ispod donje vilice. Oko 1-2 od 10 tumora javljaju se primarno u ovoj žlezdi, a više od 50 % su benigni po svojoj prirodi.
Sublingvalne žlezde nalaze se ispod jezika sa svake strane. Vrlo su retki tumori ovih žlezda.
Pored spomenutih žlezda, postoji i veliki broj manjih žlezda rasutih po čitavoj usnoj šupljini. Tumori ovih, malih žlezda su veoma retki, ali većinom su malignog porekla.
Tumori pljuvačnih žlezda mogu se podeliti u dve grupe, benigni (dobroćudni) i maligni (zloćudni). Tumori pljuvačnih žlezda većinom su benigni i nemaju tendenciju metastaziranja u druge organe.
Postoji nekoliko vrsta dobroćudnih tumora kao što su adenomi (poreklom žlezdanog tkiva), onkocitomi, benigni mešani tumor (poznat kao pleomorfni adenom), ali i ciste i razne druge strukture.
Vrlo retko, benigni tumori moga da postanu maligni. Takođe, ako se u potpunosti ne uklone mogu se vratiti (recidivirati) na istom, ili na nekom drugom mestu.
Maligni tumori pljuvačnih žlezda mogu da potiču od raznih ćelija same žlezde. Mogu postojati karcinomi koji su češći, ali i sarkomi i brojni drugi. Najčešće, ovi tumori potiču od žlezdanog tkiva (adenokarcinomi, adenosarkomi), mada su moguće i druge vrste tumora.
Maligni tumori, za razliku od benignih imaju tendenciju metastaziranja u druga tkiva i organe i time je njihova prognoza znatno lošija.
Lekari raširenost tumora dele u stadijume od kojih zavisi i izlečenje i ukupno preživljavanje.
Neki tipovi maligni tumora su mukoepidermoidni tumor koji se najčešće javlja u parotidnoj (zaušnoj žlezdi), adenoidni cistični karcinom koji je najčešći tip karcinoma malih žlezda, adenokarcinomi, mešoviti tumori od kojih je najpoznatiji karcinom nastao iz pleomorfnog adenoma.
Kako se manifestuju tumori pljuvačnih žlezda?
Najčešće postoje
bol i otok u predelu zahvaćene žlezde
postoji masa koja se jasno može napipati
postoji poremećaj funkcije žlezde, pa je moguća pojava suvoće usne duplje
kao posledica suvoće usne duplje, nastaje neprijatan zadah
kod malignih tumora i njihovog širenja, moguća je pojava gubitka apetita sa gubitkom telesne težine, malaksalost i preznojavanje
retko, tumori mogu da krvare
Kako se postavlja dijagnoza tumora pljuvačnih žlezda?
Anamneza sa kliničkom slikom i objektivnim pregledom je dovoljna da se postavi sumnja na postojanje tumora žlezde.
Od laboratorijskih ispitivanja mogu se načiniti kompletna krvna slika sa leukocitnom formulom, CRP, sedimentacija i fibrinogen, ali su to sve nespecifična ispitivanja.
Skener (kompjuterizovana tomografija) i nuklearna magnetna rezonanca se koriste kod postojanja destrukcije tkiva i raširenosti procesa.
Definitivna dijagnoza se postavlja samo na osnovu biopsije tkiva tumora sa histopatooškim nalazom uzorka.
Kako se leče tumori pljuvačnih žlezda?
Hirurško lečenje benignih tumora podrazumeva njihovo potpuno otklanjanje i definitvno izlečenje. Lečenje podrazumeva hiruršku intervenciju pri kojoj se odstrani čitav tumor iz usne šupljine i izlečenje je u 99 % slučajeva potpuno. U zavisnosti od veličine tumora i njegove lokalizacije, hirurška intervencija se može izvesti u lokalnoj, ili u opštoj anesteziji.
Kod malignih tumora, hirurško lečenje je osnova lečenja, ali nekada, kod raširenih oblika, ono nije moguće, pa se pristupa zračenju, ili hemoterapiji.
U svakom slučaju, i zavisnosti od histopatološkog sastava tumora, njegove raširenosti i stadijuma, može da se kombinuje hirurško lečenje sa zračenjem, ili hemoterapijom.
Što se tumor otkrije u ranijem stadijumu, šanse za izlečenje i duže preživljavanje su veće, zato je javljanje lekaru prilikom sumnje na neki ekspanzivni proces od presudnog značaja.
Želite li da postavite besplatno pitanje lekaru specijalist vezano za pljuvačne žlezde?
Parotidna žlezda koja se nalazi ispod uha i nalazi se obostrano. Oko 10% tumora ovih žlezda javlja se u ovoj žlezdi. Većina ovih tumora su dobroćudni.
Submandibularna žlezda nalazi se ispod donje vilice. Oko 1-2 od 10 tumora javljaju se primarno u ovoj žlezdi, a više od 50 % su benigni po svojoj prirodi.
Sublingvalne žlezde nalaze se ispod jezika sa svake strane. Vrlo su retki tumori ovih žlezda.
Pored spomenutih žlezda, postoji i veliki broj manjih žlezda rasutih po čitavoj usnoj šupljini. Tumori ovih, malih žlezda su veoma retki, ali većinom su malignog porekla.
Tumori pljuvačnih žlezda mogu se podeliti u dve grupe, benigni (dobroćudni) i maligni (zloćudni). Tumori pljuvačnih žlezda većinom su benigni i nemaju tendenciju metastaziranja u druge organe.
Postoji nekoliko vrsta dobroćudnih tumora kao što su adenomi (poreklom žlezdanog tkiva), onkocitomi, benigni mešani tumor (poznat kao pleomorfni adenom), ali i ciste i razne druge strukture.
Vrlo retko, benigni tumori moga da postanu maligni. Takođe, ako se u potpunosti ne uklone mogu se vratiti (recidivirati) na istom, ili na nekom drugom mestu.
Maligni tumori pljuvačnih žlezda mogu da potiču od raznih ćelija same žlezde. Mogu postojati karcinomi koji su češći, ali i sarkomi i brojni drugi. Najčešće, ovi tumori potiču od žlezdanog tkiva (adenokarcinomi, adenosarkomi), mada su moguće i druge vrste tumora.
Maligni tumori, za razliku od benignih imaju tendenciju metastaziranja u druga tkiva i organe i time je njihova prognoza znatno lošija.
Lekari raširenost tumora dele u stadijume od kojih zavisi i izlečenje i ukupno preživljavanje.
Neki tipovi maligni tumora su mukoepidermoidni tumor koji se najčešće javlja u parotidnoj (zaušnoj žlezdi), adenoidni cistični karcinom koji je najčešći tip karcinoma malih žlezda, adenokarcinomi, mešoviti tumori od kojih je najpoznatiji karcinom nastao iz pleomorfnog adenoma.
Kako se manifestuju tumori pljuvačnih žlezda?
Najčešće postoje
bol i otok u predelu zahvaćene žlezde
postoji masa koja se jasno može napipati
postoji poremećaj funkcije žlezde, pa je moguća pojava suvoće usne duplje
kao posledica suvoće usne duplje, nastaje neprijatan zadah
kod malignih tumora i njihovog širenja, moguća je pojava gubitka apetita sa gubitkom telesne težine, malaksalost i preznojavanje
retko, tumori mogu da krvare
Kako se postavlja dijagnoza tumora pljuvačnih žlezda?
Anamneza sa kliničkom slikom i objektivnim pregledom je dovoljna da se postavi sumnja na postojanje tumora žlezde.
Od laboratorijskih ispitivanja mogu se načiniti kompletna krvna slika sa leukocitnom formulom, CRP, sedimentacija i fibrinogen, ali su to sve nespecifična ispitivanja.
Skener (kompjuterizovana tomografija) i nuklearna magnetna rezonanca se koriste kod postojanja destrukcije tkiva i raširenosti procesa.
Definitivna dijagnoza se postavlja samo na osnovu biopsije tkiva tumora sa histopatooškim nalazom uzorka.
Kako se leče tumori pljuvačnih žlezda?
Hirurško lečenje benignih tumora podrazumeva njihovo potpuno otklanjanje i definitvno izlečenje. Lečenje podrazumeva hiruršku intervenciju pri kojoj se odstrani čitav tumor iz usne šupljine i izlečenje je u 99 % slučajeva potpuno. U zavisnosti od veličine tumora i njegove lokalizacije, hirurška intervencija se može izvesti u lokalnoj, ili u opštoj anesteziji.
Kod malignih tumora, hirurško lečenje je osnova lečenja, ali nekada, kod raširenih oblika, ono nije moguće, pa se pristupa zračenju, ili hemoterapiji.
U svakom slučaju, i zavisnosti od histopatološkog sastava tumora, njegove raširenosti i stadijuma, može da se kombinuje hirurško lečenje sa zračenjem, ili hemoterapijom.
Što se tumor otkrije u ranijem stadijumu, šanse za izlečenje i duže preživljavanje su veće, zato je javljanje lekaru prilikom sumnje na neki ekspanzivni proces od presudnog značaja.
Želite li da postavite besplatno pitanje lekaru specijalist vezano za pljuvačne žlezde?
Нема коментара:
Постави коментар