Paranazalni sinusi su šupljine u kostima lica i baze lobanje koje su obložene repiratornom sluzokožom koja stvara sekret (sluz).
Postoje 4 parna sinusa:
- maksilarni (sinusi u gornjoj vilici, iznad zuba i ispod očiju),
- etmoidni (sinusi između očiju sa obe strane nosa),
- frontalni (čeoni sinusi) i
- sfenoidni (sinusi iza očiju, duboko u glavi).
Sinusi su povezani sa nosem preko uzanih otvora kroz koje izlazi sluz iz sinusa a ulazi vazduh. Kada gust sekret ili otok sluzokože izazvan infekcijom, alergijom ili iritansima dovedu do suženja ili potpune blokade ovih otvora, dolazi do zapaljenja sinusa (sinusitis ili rinosinuzitis).
Simptomi
Simptomi sinusitisa su:
zapušenost nosa,
hrkanje,
pritisak i bol u predelu lica,
glavobolja,
curenje nosa,
slivanje sekreta u ždrelo,
kašalj,
temperatura,
odsustvo mirisa,
neprijatan ukus i miris u ustima,
bol u predelu zuba,
umor i loša koncentracija.
Dijagnoza
Dijagnoza sinusitisa se postavlja na osnovu simptoma, kliničkog ORL, endoskopskog i radiološkog pregleda (CT sinusa).
Danas endoskopski i CT pregled sinusa predstavljaju zlatni standard i omogućavaju adekvatnu dijagnostiku i hiruško lečenje sinusitisa koji je u stalnom porastu širom sveta zbog sve većeg zagađenja vazduha, alergija, naglih promena temperature i stalno prisutnog stresa.
Lečenje
U lečenje sinusitisa uključeni su:
antibiotici,
mukolitici,
lokalni kortikosteroidni sprejevi,
oralni vazokonstriktori i antihistaminici,
fiziološki rastvor.
Trajanje terapije i izbor odgovarajućih lekova se prilagođava svakom pojedinačnom pacijentu. Cilj terapije je da se eliminišu uzroci i da se kontroliše inflamacija i infekcija u sinusima.
Najčešći izazivači sinusitisa su hemofilus influence i pneumokok.
Terapija akutnog rinosinusitisa treba da traje 10 do 14 dana dok hronični rinosinusitis treba lečiti tri do četiri nedelje.
Kada simptomi perzistiraju i pored preduzetih svih mera lečenja, lekar i pacijent moraju da razmatre potencijalne rizike i korist od hiruškog lečenja sinusa. Obavezno je hiruško lečenje masivne obostrane polipoze nosa i sinusa sa komplikacijama, komplikacija hroničnog rinosinusitisa, mukocela, cerebrospinalne fistule i tumora sinusa i nosa.
Hiruško lečenje sinusa je rezervisano i za one pacijente sa hronizčnim sinusitisom kojima maksimalno medikamentno lečenja ne može da eliminiše tegobe i uspostavi adekvatan kvalitet života. Takođe, i za urođene anatomske mane koje dovode do otežane drenaže sluzi iz sinusa i predisponiraju nastanak sinusitisa.
Funkcionalna endoskopska hirurgija sinusa (FESS) je danas odličan izbor za pacijente sa hroničnim rinosinusitisom a skener sinusa je obavezan preduslov za ovu vrstu hirurgije. Cilj ove minimalno invazivne hirurgije je vraćanje sinusa u normalno anatomsko stanje sa uspostavljanjem fiziološke drenaže sekreta i ventilacije sinusa. Kada se hiruški prošire otvori sinusa dolazi do regeneracije sluzokože i eliminacije infekcije.
Postoje 4 parna sinusa:
- maksilarni (sinusi u gornjoj vilici, iznad zuba i ispod očiju),
- etmoidni (sinusi između očiju sa obe strane nosa),
- frontalni (čeoni sinusi) i
- sfenoidni (sinusi iza očiju, duboko u glavi).
Sinusi su povezani sa nosem preko uzanih otvora kroz koje izlazi sluz iz sinusa a ulazi vazduh. Kada gust sekret ili otok sluzokože izazvan infekcijom, alergijom ili iritansima dovedu do suženja ili potpune blokade ovih otvora, dolazi do zapaljenja sinusa (sinusitis ili rinosinuzitis).
Simptomi
Simptomi sinusitisa su:
zapušenost nosa,
hrkanje,
pritisak i bol u predelu lica,
glavobolja,
curenje nosa,
slivanje sekreta u ždrelo,
kašalj,
temperatura,
odsustvo mirisa,
neprijatan ukus i miris u ustima,
bol u predelu zuba,
umor i loša koncentracija.
Dijagnoza
Dijagnoza sinusitisa se postavlja na osnovu simptoma, kliničkog ORL, endoskopskog i radiološkog pregleda (CT sinusa).
Danas endoskopski i CT pregled sinusa predstavljaju zlatni standard i omogućavaju adekvatnu dijagnostiku i hiruško lečenje sinusitisa koji je u stalnom porastu širom sveta zbog sve većeg zagađenja vazduha, alergija, naglih promena temperature i stalno prisutnog stresa.
Lečenje
U lečenje sinusitisa uključeni su:
antibiotici,
mukolitici,
lokalni kortikosteroidni sprejevi,
oralni vazokonstriktori i antihistaminici,
fiziološki rastvor.
Trajanje terapije i izbor odgovarajućih lekova se prilagođava svakom pojedinačnom pacijentu. Cilj terapije je da se eliminišu uzroci i da se kontroliše inflamacija i infekcija u sinusima.
Najčešći izazivači sinusitisa su hemofilus influence i pneumokok.
Terapija akutnog rinosinusitisa treba da traje 10 do 14 dana dok hronični rinosinusitis treba lečiti tri do četiri nedelje.
Kada simptomi perzistiraju i pored preduzetih svih mera lečenja, lekar i pacijent moraju da razmatre potencijalne rizike i korist od hiruškog lečenja sinusa. Obavezno je hiruško lečenje masivne obostrane polipoze nosa i sinusa sa komplikacijama, komplikacija hroničnog rinosinusitisa, mukocela, cerebrospinalne fistule i tumora sinusa i nosa.
Hiruško lečenje sinusa je rezervisano i za one pacijente sa hronizčnim sinusitisom kojima maksimalno medikamentno lečenja ne može da eliminiše tegobe i uspostavi adekvatan kvalitet života. Takođe, i za urođene anatomske mane koje dovode do otežane drenaže sluzi iz sinusa i predisponiraju nastanak sinusitisa.
Funkcionalna endoskopska hirurgija sinusa (FESS) je danas odličan izbor za pacijente sa hroničnim rinosinusitisom a skener sinusa je obavezan preduslov za ovu vrstu hirurgije. Cilj ove minimalno invazivne hirurgije je vraćanje sinusa u normalno anatomsko stanje sa uspostavljanjem fiziološke drenaže sekreta i ventilacije sinusa. Kada se hiruški prošire otvori sinusa dolazi do regeneracije sluzokože i eliminacije infekcije.
Нема коментара:
Постави коментар