"Veliki problem u psihijatriji je taj što ne postoje testovi koji bi se sprovodili u laboratoriji i koji bi dodali važnost dijagnostičkom postpupku" rekao je Gregory A. Light, profesror na Katetdri za psihijatriju i prvi autor studije na Univerzitetu San Dijego koja je prvi put pokušala da promeni ovo stanje nudeći novi dijagnostički test za šizofreniju.
Dijagnostikovanje i lečenje šizoprenije je veoma zahtevno. Statistički podaci pokazuju da ovo oboljenje pogadja otprilike oko jedan posto stanovništva Zapadnog sveta što je veoma veliki broj.
"Šizoprenija predstavlja veoma ozbiljno oboljenje koje potpuno uništava život pacijenta i njegovog okruženja" rekao je Light.
Tačan uzrok nastanka šizofrenije nije u potpunosti poznat, mada se navodi genetska komponenta bolesti.
Pomenuti profesor je sa svojim kolegama istražio mogućnost da se sprovede baterija neurofizioloških testiranja i ispitaju kognitivni biomarkeri koji bi dijagnostičarima omogućili pouzdan, tačan indikator da postoji šizofrenija kod pacijenta. Ovi markeri su varirali od testova kognicije, do analize pamćenja i procesuiranja informacija.
Istraživanje je sprovedeno na preko 500 pacijenata kojima je šizofrenija ranije dijagnostikovana, a kasnije je analiza ponovljena na 200 pacijenata. Pronadjeno je da je većina pomenutih markera značajno promenjena kod pacijenata koji boluju od šizofrenije.
Profesor Light je dodao "Verujemo da je ovo istraživanje kamen temeljac koji će utkati put novim istraživanjim apoput ovog koja bi trebalo da olakšaju dijagnozu velikog broja psihijatrijskih poremećaja"
Dijagnostikovanje i lečenje šizoprenije je veoma zahtevno. Statistički podaci pokazuju da ovo oboljenje pogadja otprilike oko jedan posto stanovništva Zapadnog sveta što je veoma veliki broj.
"Šizoprenija predstavlja veoma ozbiljno oboljenje koje potpuno uništava život pacijenta i njegovog okruženja" rekao je Light.
Tačan uzrok nastanka šizofrenije nije u potpunosti poznat, mada se navodi genetska komponenta bolesti.
Pomenuti profesor je sa svojim kolegama istražio mogućnost da se sprovede baterija neurofizioloških testiranja i ispitaju kognitivni biomarkeri koji bi dijagnostičarima omogućili pouzdan, tačan indikator da postoji šizofrenija kod pacijenta. Ovi markeri su varirali od testova kognicije, do analize pamćenja i procesuiranja informacija.
Istraživanje je sprovedeno na preko 500 pacijenata kojima je šizofrenija ranije dijagnostikovana, a kasnije je analiza ponovljena na 200 pacijenata. Pronadjeno je da je većina pomenutih markera značajno promenjena kod pacijenata koji boluju od šizofrenije.
Profesor Light je dodao "Verujemo da je ovo istraživanje kamen temeljac koji će utkati put novim istraživanjim apoput ovog koja bi trebalo da olakšaju dijagnozu velikog broja psihijatrijskih poremećaja"
Нема коментара:
Постави коментар